Dekijev sin sutra veče protiv svog Intera: Zbog Zomera koristim specijalne naočare

I dok se poslednjih meseci fudbalska javnost najviše bavi Aleksandrom, najmlađim sinom Dejana Stankovića, u senci je ostao njegov stariji brat Filip koji je bio u centru pažnje u ovo doba prošle godine.

Filip je Dejanov srednji sin i već drugu godinu zaredom golman Venecije. Prošle sezone se brzo izborio za mesto među stativama popularnih Lagunara koji su tada igrali Seriju A i ostavio sjajan utisak. Pogotovo u utakmicama protiv velikih timova poput Juventusa, Intera ili Napolija. Nažalost, sredinom sezone se povredio i više se nije vraćao na gol Venecije koja je ispala u Seriju B. Očekivalo se letos da ostane u prvoligaškom fudbalu, ali ga je Venecija otkupila od Nerazura i ove sezone je odirgao svaki minutu Seriji B. Brani odlično i jedan je od glavnih razloga zašto se Venecija nada povratku u elitni rang. Trenutno su peti na tabeli sa 12 primljenih golova u 14 mečeva i samo četiri boda manje od lidera Monce.

Sutra će imati najteži zadatak od poečtka sezone pošto u osmini finala Kupa Italije gostuju Interu. Jedini su preostali drugoligaš u Kupu Italije i sve osim pobede Nerazura bi predstavljalo senzaciju. Stanković će imati poseban motiv jer je ponikao u Interu.
“Srbin sam, rođen u Rimu, ali Milano mi je dom. Kao dete sam kroz prozor svakog dana gledao stadion. Mogao sam da prepoznam zvuk žamora na tribinama pre gola. U našoj zgradi su živeli i neki igrači Intera poput Brozovića ili Ikardija”, kaže Filip Stanković za rimsku Republiku.

Ovo ti je druga sezona u Veneciji. Da li se sada osećaš pomalo kao stanovnik Lagune?
“Sve više i više. Volim prirodu, ljude, odlazak na stadion čamcem… Naučio sam i da ga vozim. Hrana je super. Jedem mnogo radiča. Živim u veoma popularnom delu grada, 20 minuta od trening centra. Toliko mi je i u Milanu bio udaljen Apijano Đentile”.  

Prisetio se i dečačkih dana kada je otac Dejan igrao za Nerazure…
“Vodio nas je na treninge da se igramo posle Interovih pobeda. Braća su šutirala, a ja sam branio. Jednog dana je i Murinjo došao da nas gleda. Stajao je pored terena sa kapuljačom na glavi, a mi smo se baš trudili kada smo ga primetili. Mislim da sam imao osam godina”.

Deo te generacije Intera je bio Kristijan Kivu koji će sutra sedeti na klupi Intera u čijim mlađim kategorijama je trenirao Aleksandra.
“Nažalost, mene nikada nije trenirao, ali poznajem ga. On je tatin prijatelj i posebna osoba u našim životima”.