Sve vezano za Kilijana Embapea pretvorilo se u visokobudžetni rijaliti program
Vreme čitanja: 5min | sub. 02.03.24. | 10:01
Francuz zarad potpunog scenskog nastupa pretvara svoju karijeru u ono što nam zapadna kultura uporno servira kao novu normalnost, a to su svakodnevica puna drame, napetih situacija i neizvesnosti. Sve to je dokumentovano u visokobudžetnoj produkciji
Prvi put tokom sedam godina boravka u Parizu, Kilijan Embape je zamenjen na poluvremenu iz sportskih razloga. I odmah je nastala ozbiljna bura.
Svako ko je pogledao utakmicu u Kneževini reći će da Embape nije briljirao protiv svog nekadašnjeg kluba. Uputio je samo jedan udarac i to daleko od okvira gola, a Vilfrid Singo ga je, narodski rečeno, stavio u džep. Nije mu ovo bilo najlošije izdanje, bilo je dana kada je imao više grešaka i loših odluka, pa je ostajao na terenu do kraja.
Izabrane vesti
Tako je bilo ranije, pre nego što se fama oko Embapeove budućnosti pretvorila bukvalno u rijaliti program. Od zaveta ćutanja tokom kojeg je maltene sve rečeno, preko odlazaka na večeru sa predsednikom države, emirom od Katara i prvim čovekom kluba u Jelisejskoj palati, do tenzija na terenu zbog koje ekipa pati, a najmanje bitan deo fudbala profitira, Embape zarad potpunog scenskog nastupa pretvara svoju karijeru u ono što nam zapadna kultura uporno servira kao novu normalnost, a to su svakodnevica puna drame, napetih situacija i neizvesnosti. Sve to je dokumentovano u visokobudžetnoj produkciji. Sve to se ne dopada naročito ni publici, koja je prošle sedmice sporadično izviždala francusku zvezdu, što samo pokazuje da je svima dosta filmskih scenarija i da hoće da gledaju ono za šta su platili ulaznicu.
Umesto da bude najbolji i juri za titulama, nagradama i pobedama, Embape sve više ide u drugu krajnost. Da bi dodatno začinio stvari, Francuz posle izmene na poluvremenu nije ostao na klupi sa saigračima, već je otrčao kod majke u ložu – koja mu je ujedno i agent – što je samo podgrejalo sumnju da je odnos između Pari Sen Žermena i njega, a pre svega između Luisa Enrikea i njega, najblaže rečeno, pukao.
Španski stručnjak je bio kao na žeravici tokom konferencije dok su ga novinari rešetali pitanjima o Kilijanu Embapeu, pričao je o het-trikovima i svojim fudbalskim danima, želeo da isprovocira i četvrto pitanje... Cela ta atmosfera mu nije prijala, ali i kao da je sam postavljao scenu za takvu priču pošto je pre utakmice u jednom odgovoru bez dlake na jeziku potkačio miljenika rečima: “Siguran sam da ćemo naredne sezone imati još bolji tim nego ove, na svim nivoima, pre ili kasnije svi će morati da se naviknu da u timu nema Kilijana“.
Nije Enrike rekao decidno da Embape odlazi, ali je svako ko ume da čita između redova to dobro shvatio. Zato valjda i nije bio oduševljen što se pitanja odnose samo na jednog čoveka, koji jeste (bio) bez premca ne samo u svlačionici, već verovatno i u celom evropskom fudbalu, pa je rešen da po ubrzanom postupku navikne javnost na PSŽ bez Embapea u njemu.
Derbi sa Monakom jeste bio nešto uzbudljiviji kada je na poluvremenu ušao Randal Kolo Muani, mada tada još niko nije znao da je mnogo interesantnije bilo u svlačionici na stadionu Luj II. Dok se fotografisao sa hostesama u trenerci, Embape je imao osmeh na licu. Ispostaviće se da je to sve bila samo maska. Nije se Francuzu dopalo što je zamenjen drugu utakmicu zaredom, pogotovo što je sada dobio još i manje vremena za igru, a kada je glavni arbitar svirao kraj, bilo je razgovora između njegovih zastupnika i pojedinih glavešina pariskog kluba. O čemu se pričalo još nije poznato, mada je jasno da im se Enrikeova nova filozofija ne dopada, dok on tera po svom i želi verovatno isto što i drugi – da se samo priča o fudbalu.
On je na konferenciji govorio o tome da je “100 odsto trenerova odluka“ da zameni Embapea, mada je posle serije pitanja o njemu rekao da “ne želi da se upusti u igrarije“ koje nosi žongliranje između odnosa francuskog napadača sa najvišim instancama države i kluba, odnosno onoga što bi trebalo da bude srž sporta, a to su tim i rezultati.
A, kako je puklo između Embapea i Enrikea? Radio Monte Karlo piše da je njihov odnos poprimio novi oblik onog trenutka kada je napadač rekao svlačionici da odlazi u junu. Od tog momenta svetski šampion iz 2018. godine ga, najblaže rečeno, tretira kao bilo kog drugog igrača u ekipi. Bez posebnih povlastica. Zamenjen je protiv Nanta, potom Rena, sada i Monaka... Pre nego što je doneo odluku o promeni sredine jeste se dogodilo da protiv Lila nije uopšte igrao, odnosno da je sa klupe odgledao ceo meč, ali tada je razlog bio zdravstvene prirode. Sada je sve posledica radikalnog, ali i pravičnog istupanja Luisa Enrikea, koji želi da pokaže kako nijedan igrač nije veći od kluba. Pa makar to bio i najbolji na svetu.
Mnogo se u francuskoj javnosti spekuliše zašto je Luis Enrike napravio toliki zaokret u razmišljanju, mada je objašnjenje vrlo jednostavno – što pre svi počnu da se navikavaju na život bez Embepea, biće lakše da se prihvati kada se dogodi neizbežno. To sada, naravno, dovodi u pitanje i ambicija PSŽ-a, koji za tri dana igra važan meč osmine finala Lige šampiona u Baskiji, mada je Enrike na konferenciji insistirao na tome da je “ekipa igrala mnogo bolje u drugom poluvremenu“, što implicira da je bilo bolje kada Embapea nije bilo na terenu.
Iz okruženja kapitena Parižana izbegavaju da se upuštaju u dublje spekulisanje o tome što je bilo, odbijajući da priznaju da postoji bilo šta kontroverzno u trenerovoj odluci. Ipak, samo Embapeovo pojavljivanje u loži kraj svoje majke iliti to što nije ostao na klupi kako red nalaže, govori da ima kontroverznih elemenata.
I dalje bi bilo veliko iznenađenje ako bi se trener odlučio da svog najboljeg igrača potpuno izostavi iz ekipe u utorak uveče, ali sada više ništa nije nemoguće.