"Mišo i Miki na stadionu Kolo Kola"
"Mišo i Miki na stadionu Kolo Kola"

Dvojica Srba su bacila Južnu Ameriku pod noge... Blago njima! (FOTO)

Vreme čitanja: 5min | pet. 20.06.14. | 12:32

Upoznajte Miša i Mikija, naše momke koji su za ovih mesec dana obišli gradove, države, predele i stadione o kojima svako od nas sanja

Izabrane vesti

Kažu da u današnjem fudbalu skoro sve što vredi se nalazi u Evropi. Ali opet Evropljanima će Južna Amerika uvek biti mistično mesto na koje sanjaju da odu. Ko od nas nije maštao da pogleda fudbalske umetnike u Brazilu, najčuveniji gradski derbi Boka – River, nađe se u Montevideu gde su Moša i Tirke igrali na prvom Mundijalu ili poseti tu famoznu Boliviju gde se protivnici bore za vazduh na 3.000 metara nadmorske visine?

Za mnoge u Srbiji to izgleda kao nemoguć poduhvat i ostaje samo nedosanjan san. Međutim, za dvojicu Srba je to pre četiri godine postao ozbiljan plan i zacrtana misija koju ovih dana polako privode kraju.

Upoznajte naše momke Mikija iz Beograda i Miša iz Užica. Ovo je njihova priča o osvajanju Južne Amerike i pokušaćemo da vam je što vernije dočaramo. Ponosno ističu da su Zvezdine Delije i pasionirani ljubitelji fudbala. Kažu da kada već Tole i Miha nisu Srbima priuštili Mundijal, to ne znači da njih dvojica treba da propuste priliku koja se ukazuje jednom u životu.
"Bili smo pre četiri godine u Južnoj Africi i tada se rodila ideja da nešto slično ponovimo. Južna Amerika je nešto o čemu maštate ceo život. Ovo nismo smeli da propustimo. Dogovorili smo se, svakog meseca stavljali na stranu po neki dinar i uštedeli novac za ovu avanturu", kaže Miki na početku priče. Na fotografijama ćete prepoznati Mikija po duksu Delija, baš kao što su ga prepoznavali Južnoamerikanci u zemljama u kojima je boravio i slali pozdrave Srbima i navijačima Zvezde koje mnogo poštuju.

Montevideo

Mišo i Miki su već skoro mesec dana na Zelenom kontinentu i njihova divna turneja se polako bliži kraju, pošto se vraćaju preko Atlantika za nekoliko dana. Vratiće se zadovoljni jer su uspeli da vide i dožive sve što su poželeli.
"Sa presedanjima, promenili smo 14 avionskih letova. Došli smo u Sao Paulo, a potom nas je put vodio u Montevideo, Buenos Ajres, Santjago u Čileu, La Paz i Santa Kruz u Boliviji, pa opet Sao Paulo i na kraju Rio de Žaneiro. Sve što smo zacrtali, to smo i ostvarili. Videli smo čuvene stadione i posetili zemlje opijene fudbalskom strašću", priča nam Mišo.

Svetska prvenstva u fudbalu su krenula iz Montevidea 1930. godine sa stadiona Sentenario u Montevideu. Na istom mestu je krenula i turneja junaka naše priče. Kažu da ne bi mogli sebi da oproste da nisu došli na to mesto. Mišo je čak uspeo da dođe i do mesta na centru igrališta. Istog onog na kojem je pre 84 godine Francuz Lusijan Loran postao prvi fudbaler koji je šutnuo loptu na svetskim prvenstvima. Na mestu odakle su Moša i Tirke izvodili početne udarce. Na stadionu koji je poprište jednog od najvećih derbija na svetu: Penjarol - Nasional.

Mesto s kojeg jre krenuo prvi Mundijal

Sentenario

Ljubazno su nam ustupili i fotografije sa svoje turneje, pa možda i nekom od vas ovo bude vrsta podstreka da upoznate mesta na kojima se živi za fudbal.
"Posle Montevidea, smo se uputili u Buenos Ajres. Posetiti čuvenu Bombonjeru je nešto veličanstveno. Gledali smo mečeve argentinske lige na televiziji i divili se atmosferi na stadionu. Čak su nas pustili da siđemo i na teren i da vidimo svlačionice. Evo i jedna zanimljiva priča. Da li znate da se teren Bombonjere bukvalno pomera od vibracija tokom meča? Sve to zbog neverovatne atmosfere na tribinama", kaže Miki.

Inače u Argentini su saznali i da tamošnji navijači mnogo poštuju atmosferu koju Delije prave na našoj Marakani.

Bombonjera

Iz Buenos Ajresa pravac Čile. Kroz Mendozu u kojoj se prave jedna od najboljih svetskih vina, preko granice na Andima i putem koji ima status najopasnijeg na svetu do Santjaga. Preko 14 sati vožnje autobusom! A pogledajte kako to izgleda. Zaista nestvarno...
"Oduševio nas je Čile koliko je lepa i bogata zemlja. Bili smo i na prijateljskoj utakmici protiv Egipta kada su okrenuli sa 0:2 na 3:2. Inače, igralo se na stadionu na kojem je omladinska reprezentacija Jugoslavije osvojila titulu prvaka sveta 1987. godine. Videli smo i muzej Kolo Kola. Zanimljivo je da su u sami ćošak muzeja sakrili uspomenu na meč protiv Zvezde u Interkontinentalnom kupu. Peče ih taj poraz i ne vole da se podsećaju“, otkriva nam Mišo.

Čile

Čile

U Čileu su videli i još jednu atrakciju. Grad Ikike na samom severu zemlje.
"Smešten je u pustinji Atakama, najsuvljem mestu na zemaljskoj kugli gde godinama ne padne ni kap kiše. Ali to nije smetalo Čileancima da na tom mestu podignu moderan grad."

Najluđa avantura sledi po odlasku iz Ikikea. Avionom pravo u prestonicu Bolivije La Paz. Sa morskog nivoa su za nekoliko sati stigli na preko 3.000 metara nadmorske visine. Tamo gde Bolivijci pobeđuju i mnogo jače od sebe jer rivali ne mogu normalno da dišu. Naravno, sledi šok za organizam.
"Čim sam izašao iz aviona, osetio sam da mi se vrti u glavi. Odmah na aerodromu vas sačekaju maske sa kiseonikom. Nemoguće je doći do vazduha koliko je razređen", kaže Miki, a Mišo se nadovezuje:
"I dok se mi borimo za vazduh, službenici na aerodormu nam viču - koka, koka, koka. Prvo ti kroz glavu prođe da ima veze sa drogom i strah te je da ti nešto ne napakuju, ali zapravo je reč o poptuno normalnoj stvari. Oni žvaću lišće koke i to im pomaže na velikoj nadmorskoj visini. Lišće se u ustima pretvori u žvaku, a sok se otapa i širi po organizmu što olakšava adaptaciju na uslove."

Bolivija

Posebna priča je vodič koji ih je čekao u prestonici Bolivije...
"Našli smo se nekoliko meseci ranije preko interneta i mi smo mu slučajno otkrili pesmu Šošoloza koja je bila hit u Južnoj Africi. Oduševio se pesmom i dočekao nas je sa transparentom na kojem je pisalo šošoloza na ćirilici. On i njegova žena su nam mnogo pomogli i bili sjajni prema nama", otkrivaju naši avanturisti.

U Boliviji su obišli i grad Santa Kruz. Kažu da im je bilo potrebno nekoliko dana da počnu normalno da funkcionišu. Posle toga je usledio povratak u Brazil na Mundijal. Naravno, nisu propustili meč na Morumbiju između Brazila i Srbije gde su uz još nekoliko Srba bodrili Orlove.

Za kraj turneje su ostavili Rio de Žaneiro i čisti hedonizam. Marakana, Kopakabana, Glava šećera, statua Isusa i ostale čari Rija. Oduševili su ih brojni Čileanci i Argentinci koji su izvršili invaziju na Rio.

Kopakabana za kraj

Misija je uspela. Srbija nije učestvovala na Mundijala, nismo bili deo ovog spektakla u Južnoj Americi, ali su nam ova momci osvetlali obraz. Pokazali su da strast za fudbalom niko i ništa ne može da ubije ako je ona dovoljno velika. Volja i karakter su najbitniji, pa se nadamo da će njihova avantura biti i zvezda vodilja nekim mlađim naraštajima da vide kako ništa nije nemoguće, kako je život samo jedan i zašto ga treba maksimalno iskoristiti.

Srbija i Zvezda su sa njima stvarno ovih dana bili prisutni i na Atlatniku i na Pacifiku.

Mišo i Miki s našim izveštačem

Svaka čast momci!


tagovi

reprezentativni fudbalMundijalskiDnevnikmeđunarodni fudbalJužna AmerikaBrazil2014ČileBrazilArgentinaAleksandar Gligorić

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara