Potpuno otvoreni Duško Tošić: Protiv Brazila je trebalo da igramo Bane i ja, još nam teže pada kada vidimo kako Hrvatska pobeđuje

Srpski reprezentativac Duško Tošić otvorio je dušu u razgovoru za Kurir, gde je, kako kaže, rekao sve ono što kazao i onima kojima je trebalo, i poručio da se ne plaši nikakvih posledica, jer svako ima pravo na svoje mišljenje.

Tošić se dotakao brojnih detalja sa Mundijala, samog učinka reprezentacije, bolne utakmice sa Švajcarskom, kao i sastava za meč sa Brazilom, koji je prema njegovom mišljenju, barem u poslednjoj liniji, trebalo da izgleda drugačije.
„Ne bežim od odgovornosti da kažem nešto. Nisam od onih koji će reći ne mogu, nemam vremena i slično. Prvi cilj pred put u Rusiju bio nam je da prođemo grupu. Nismo uspeli“, rekao je Tošić za Kurir.

Koji su bili realni dometi Orlova na Mundijalu?
„Bili smo blizu osmine finala i žalićemo godinama za tom šansom, kao što smo žalili i posle Južne Afrike. Gledajući kvalitet svakog igrača, klubova u kojim igramo, reprezentacija koje su prošle grupu, morali smo i mi“.

Kakva je bila atmosfera u reprezentaciji među igračima?
„Atmosfera je bila korektna. Nije bilo većih nesuglasica i svađa s obzirom na to da smo bili mesec dana zajedno“.

Kako si video utakmicu protiv Švajcarske, koja je bila ključna za dalji plasman?
„Ako već nismo mogli da pobedimo, morali smo da sačuvamo nerešen rezultat. Ispali smo naivni. Mnogo nas je poremetio nerešeni rezultat između Brazila i Švajarske. Taj bod koji su oni osvojili bio je ne očekivan“.

Dosta se pričalo o Tošićevom duelu sa Šaćirijem, odnosno da je srpski defanzivac morao da ga sruši pre nego što je došao u situaciju da postigne gol.
„Mnogo se pričalo o tome. Jednostavno, ko gleda fudbalski, ko se razume u fudbal, nedopustivo je da budem sam na sredini terena. Mislio sam da će Bleki (Nikola Milenković, prim. aut.) imati taj pas. Iznenadio sam se da je lopta prošla, krenuo sam u trk sa njim, mislio sam do poslednjeg momenta da ću ga stići blokirati udarac. Nažalost, nisam uspeo. Možda sam mogao da ga rušim na 16-18 metara, da dobijem crveni, a da oni daju gol iz slobodnog udarca. Lako je sada pričati, na terenu je bilo teško doneti odluku. Sad, ne tražim neko opravdanje, morao sam sprečiti gol. Krivac sam i snosim odgovornost. Žao mi je, kažem opet, morali smo svi biti pametniji u nekim da tim momentima“.

Posle utakmice sa Švajcarskom nije bilo spavanja.
„Nama igračima je mnogo teško pao poraz, ostali smo do šest-sedam sati ujutru i tugovali. Nismo mogli da se pomirimo da smo izgubili, pogotovo što je srpski narod očekivao pobedu iz više razloga“.

Kako je protekao sastanak koji je sazvao kapiten Aleksandar Kolarov?
„Svako je rekao šta je imao, bilo nam je teško posle poraza, utučeni, besni, razočarani. Bio je sasvim običan sastanak kao u svakoj ekipi. Pitali smo se gde smo pogrešili, zašto smo izgubili. Samo mi igrači znamo koliko nam je bilo teško. Ostvarili smo mnogo uspeha u klubovima, a Srbija je nešto posebno. Greše svi kad kažu da se ne trudimo, da se ne borimo dovoljno. Još više nam je više teško kada vidimo kako Hrvatska pobeđuje i donosi radost svom narodu“.

Kad si saznao da nećeš početi utakmicu protiv Brazila?
„Pred Brazil nisam znao da neću igrati, niti mi je selektor nešto rekao. On je taj koji bira sastav, koji snosi odgovornost, bilo pobedili ili izgubili. Nisam ja Ramos, pa da mi je zagarantovano mesto u timu. Jesam bio razočaran, kao i svaki igrač kad ne igra, to je prirodno“.

Da li ti je krivo što su pre tebe i Ivanovića prednost dobili Milenković i Veljković, mladi igrači bez iskustva?
„Mnogo volim Veljkovića i Milenkovića. Oni su budućnost našeg fudbala, dobri su momci, pošteno su radili i borili se za mesto kao svaki igrač. Moje je mišljenje da je trebalo da igramo Bane i ja. Ne znam da li bismo pobedili, ali sigurno je da imamo u nogama milion takmih utakmica i da bismo znali kako sa Brazilcima“.

Strah od nekave kontrareakcije ne postoji kada je u pitanju Duško Tošić.
„To sam rekao i onima kojima je trebalo, ne plašim se posledica, svako ima pravo na svoje mišljenje. Nikada se preko reprezentacije nisam prodavao i tažio korist od nje. Mnogo sam ispaštao zbog reprezentacije, pošto je volim ne kajem se i nikada neću. Ne interesuje me šta će neko reći posle ovoga, ali opet kažem, to je moje mišljenje“.

Šta dalje?
„Rekao sam već, ako budem potreban Srbiji, ako misle da mogu da pomognem, tu sam, uvek! Ne mislim da je prošlo vreme nekim igračima. Pogledajte druge reprezentacije. Ignaševič ima 38 godina, dogurao je do četvrtfinala i bio jedan od najboljih, Pepe i Fonte imaju 36, Silva i Miranda po 34. Igrače treba birati po onome što mogu da donesu, a ne po godinama. Sve u svemu, ostaje žal na kraju, mogli smo, a nismo, i to će nas pratiti do kraja života“, zaključio je Tošić.

Foto: Star Sport, Action images