Upoznajte 90-godišnjeg navijača Fođe, Nona Ćićija, najstarijeg ultrasa u Italiji (VIDEO)

Postoji neka magija u tome da gledate svoj klub svakog vikenda, a jedan navijač Fođe je toliko zagrižen da nastavlja da prati svoj klub čak i u 90. godini, bez obzira gde oni igraju.

Nono Ćićio je svojevrsni kultni heroj u Italiji. Prvu utakmicu je gledao 1937. godine kada ga je drugar ubedio da ukradu ujakov bicikl i odvezu se do drugog grada u kojem je igrao njihov tim, a koji je bio udaljen 54 kilometara od Fođe. Od tog dana ostao je privržen klubu. Ćićio ostaje uzor za svakog stanovnika ovog industrijskog grada, gde upravo njegov primer generacijama lokalnih navijača pokazuje šta znači voleti klub svim srcem.     

Za vreme Drugog svetskog rata, Ćićio je bio mobilisan u crnokošuljaše (fašističke italijanske snage) i odmah je poslat na ratišt eu Severnoj Africi. Posle mesec dana borbe zarobili su ga britanski vojnici, a spasao se tako što je mahao britanskom zastavom uvidevši d aće savznici pregaziti fašiste na ratištu. Kao ratni zarobljenik odveden je u Škotsku.
“Tamo su me bolje tretirali nego što to danas čini italijanska vlada dok mi uplaćuje penziju”, tvrdi Ćićiju.

Njegov prvi meč po povratku iz rata bio je kup okršaj protiv Peskare, ali je rat ostavio traga na njemu.
“Naučio sam šta znači da ceniš činjenicu da si živ”, ponavlja Nono, kojeg su avanture često odvele na različita mesta, a upravo je to najvažnija stvar u životu jednog ultrasa.
“Uradio bih sve za moj tim. Šta god da treba, nikada nisam odustao i uvek sam pronašao način da navijam za tim”, kaže Ćićio.

Ovaj nesvakidašnji ultras je bio na skoro svakom velikom stadionu u Italiji i video mnoge znamenitosti. Kao u stihovima grupe Roze Poze - “Svaki grad i državu poznajem po fudbalu”.
“Svoju zemlju sam upoznao uz pomoć fudbala. Da nisam imao navijačku strast, nikada ne bih video sva ta neverovatna mesta”, napomenuo je Ćićio. 

Gde god da krene nosi zastavu na kojoj piše: “Mir među ultrasima”. Za Ćićija ljubav prema fudbalu je istovremeno i respekt prema protivniku.
“Ne slavim kad sam na gostovanju, divim se ostalim navijačima i podržavam moju Fođu tako što vijorim zastavu i pokazujem momcima da sam tu za njih. To je moja filozofija”.  

U zemlji u kojoj je nasilje sinonim za navijačku kulturu, Ćićio je zrnce nade. Njegovi pogledi, u mnogome determinisani i traumatskim učešćem u ratu i dalje su impresivni.
“Rat je užasna stvar. U fudbalu, ako uspete da naučite da respektujete protivnika na stadionu, isto ćete naučiti da činite i u životu”, poručio je navijač.

Zato, živ bio Nono Ćićio! Ti nas podećaš da moderan fudbal još puno toga treba da nauči iz istorije i da podržavanje svog kluba nije zločin, već prilika da naučite važnu životnu lekciju.

Pratite MOZZART Sport i na našoj novoj Fejsbuk stranici

(FOTO: Screenshot)