Drama sa hepiendom: VV tandem ponovo na terenu

Pomalo zaboravljeni hit Kemala Montena „Vratio sam se, živote“, koji je poslednjih meseci ponovo aktuelizovan zahvaljujući filmu „Za sada toliko“ mladog kragujevačkog reditelja Marka Đorđevića, mogao bi da posluži kao idealna muzička podloga za sudbinu dvojice glavnih protagonista ove naše priče.

Prvotimci kragujevačkog Radničkog, Milutin Vidosavljević i Milan Vidakov, prošli su u proteklom periodu kroz pravu golgotu, a sve zbog povreda koje su ih na duži period odvojile od terena. Nakon operacija i meseci oporavka, konačno su, u subotu uveče, ponovo istrčali na teren praćeni aplauzima i ovacijama oko 7.000 ljudi sa tribina stadiona „Čika Dača“. Reklo bi se pravi hepiend dve teške sportske, ali pre svega lične drame kroz koju su mladi napadači Radničkog prolazili poslednjih nekoliko meseci.

„Neverovatan je osećaj vratiti se na teren posle tako duge pauze. U trenutku kada sam kročio teren obuzele su me emocije. Ne mogu rečima opistati koliko je lep osećaj ponovo zaigrati nakon toliko vremena“, zbori vidno uzbuđeni Milutin Vidosavljević, koji je, zbog povrede koju je zaradio još sredinom avgusta, pauzirao poslednjih sedam meseci.

Još emotivnije je ovaj trenutak doživeo njegov saigrač Milan Vidakov, koji je poslednju takmičarsku utakmicu u dresu Radničkog odigrao još u decembru 2023. godine.

„Fenomenalan osećaj. Dugo nisam mogao da zaspim te noći od bure emocija. Retko ko zna kroz šta sam sve prošao u poslednjih godinu i više dana. Zbog toga je sam izlazak na teren posle tako dugog odsustva za mene nešto neprocenjvo. Moram da se zahvalim šefu što je prepoznao pravi momenat i pružio mi priliku da zaigram protiv TSC-a. Posebnu zahvalnost dugujem publici, koja je i mene i Vidosavljevića pri ulasku u igru pozdravila jakim aplauzom. Mnogo nam znači ta njihova podrška i hvala im na tome“.

VIDOSAVLJEVIĆ: ŠTO PRE DO FORME

Za Milutina Vidosavljevića sezona je krenula samo kako se poželeti može. U prve tri prvenstvene utakmice postigao je dva i namestio jedan gol i sve je ukazivalo na to da će i u novoj sezoni predstavljati udarnu pesnicu kragujevačkog tima. A onda je usledio pakao. Sve je krenulo nakon remija sa Vojvodinom u Gornjem Milanovcu, u kojem je popularni Crni upisao gol i asistenciju, kada je iznenada osetio bol u mišiću. Naknadni pregledi pokazili su da je reč o jako nezgodnoj povredi tetive kvadricepsa, koja je zahtevala hiruršku intervenciju.

„Nikada se u svojoj karijeri nisam suočio sa tako ozbiljnom povredom. Bilo je i ranije povreda, posebno tokom boravka u Španiji, ali nijedna nije zahtevala operaciju. Moram priznati da je to bio popriličan šok za mene, jer sve je lakše kada ne morate „pod nož““, započinje Vidosavljević svoju ispovest za Mozzart Sport.

Ne želi napadač Radničkog previše da se osvrće na ono kroz šta je prošao u poslednjih sedam meseci. Iz razumljivih razloga...

„Moram da priznam da mi je bilo jako teško i mučno da prolazim kroz sav taj proces oporavka. Svaki igrač koji je bio teže povređen zna o čemu govorim. Ipak, to je sada sve stvar prošlosti koju sam ostavio iza sebe i isključivo sam fokusiran na to kako da se što pre vratim u željenu formu i pomognem ekipi u završnici sezone“.

Milutin Vidosavljević (@MNPress)

Nije mladi ofanzivac bio sam u svom očaju. Kroz sličnu, ako ne i još težu situaciju u tim trenucima prolazio je njegov timski saigrač Milan Vidakov.

„Mislim da je Vidakov prošao čak i gore nego ja. Njemu se taj period oporavka baš odužio. Bili smo naravno u kontaktu sve vreme i znam kroz šta je sve prolazio. Lepo je videti ga opet na terenu posle tolike pauze. Želim mu da što pre postigne gol jer znam koliko bi mu to kao napadaču značilo“.

Sigurno da nije bio prijatan osećaj gledati svoje saigrače na terenu, a ne biti u mogućnosti da im se pomogne.

„Sa jedne strane naravno da mi je drago što je ekipa nastavila sa dobrim rezultatima i bez mene, a sa druge krivo što nisam tome mogao i sam da doprinesem i podelim radost sa saigračima. Iako nisam bio u mogućnosti da treniram i igram, konstantno sam bio tu sa ekipom i bodrio saigrače. Izuzetno mi je drago što je Radnički u poslednje dve sezone kao klub napravio ogroman iskorak pre svega u rezultatskom smislu i svrstao sebe u red vodećih timova u domaćem prvenstvu. Iskreno se nadam da ćemo u ovoj sezoni otići korak dalje u odnosu prethodnu, koja je bila nezaboravna“.

Nada se Milutin da će što pre dostići onaj nivo forme pre povrede i da će pružiti odgovarajući doprinos ekipi u samoj završnici prvenstvene trke.

„Normalno da mi je posle ovako duge pauze potrebno određeno vreme da se vratim u pravu formu kako bih pružio očekivan doprinos ekipi. Osećam se dobro i verujem da ću biti od pomoći ekipi u završnici prvenstva“, uveren je napadač Crvenih.

VIDAKOV: PONEKAD NISAM IMAO SNAGE DA GLEDAM UTAKMICE RADNIČKOG

Još težu dramu preživeo je Vidosavljevićev klupski saborac Milan Vidakov. I on je posle golgeterski prilično berićetne jeseni, koju je završio na čelu klupske liste strelaca sa šest postignutih pogodaka, doživeo ogroman peh na startu priprema u Antaliji prošle zime. Povreda kolena koju je zaradio na početku prve kontrolne utakmice protiv austrijskog Altaha odvojila ga je od terena više od godinu dana.

„Isprva, ništa nije ukazivalo na neku ozbiljniju povredu. Napravio sam uobičajen pokret, koji sam ranije činio bezbroj puta, ali, eto, tog dana nešto nije bilo kako treba i koleno nije izdržalo. Sve je to deo sastavni fudbala, pa, iako mi nije bilo drago, morao sam da se pomirim sa tim“, počinje Vidakov svoju tešku priču.

Baš kao i Vidosavljević, i Vidakov je morao „pod nož“, s tim što se njegov period oporavka prilično odužio.

„Nakon operacije u Novom Sadu, krenuo sam sa procesom rehabilitacije. Trenirao sam svaki dan po 7-8 sati, radio propisane terapije, ali sam i dalje osećao jak bol na čašici kolena. Iskreno, ne znam zbog čega je došlo do toga, ali sam morao na dodatne terapije i vežbe, pa se samim tim i taj period oporavka neplanirano odužio“.

Situacija se u međuvremenu toliko zakomplikovala, pa se čak u jednom trenutku pominjala  mogućnost i nove operacije, do koje, srećom, nije došlo.

„Posle 6-7 meseci pojavila se priča da ću morati na novu operaciju. U tom trenutku mi se srušio čitav svet. Jednostavno, nisam to mogao da prihvatim i počeo sam da tražim neka alternativna rešenja kako bih izbegao novi odlazak „pod nož“. Na kraju smo zahvaljujući mojoj upornosti i znanju i posvećenosti ljudi koji su radili na mom oporavku uspeli da ga pronađemo. Moram da kažem da sam u tim, možda i najtežim trenucima u karijeri, imao veliku podršku porodice i nekolicine bliskih prijatelja, kao i saigrača, trenera i svih ljudi iz kluba. Svima njima sam zahvalan što su bili uz mene tokom ovog za mene izuzetno teškog perioda“.

Milan Vidakov (@N.Kotlajić)

Otkriva Milan da je i ranije imao problema sa istim kolenom, ali da je period oporavka bio daleko kraći.

„Bilo je povreda i ranije, ali nikada mi se nije desilo da sam ovoliko dugo odsustvovao sa terena. Već jednom sam operisao isto koleno pre jedno šest godina, kada mi je pukla neka kost, ali sam tada pauzirao nekih šest meseci“.

Priznaje nekadašnji golgeter novosadske Mladosti GAT da mu je tokom oporavka mnogo toga prolazilo kroz glavu.

„Nisam u tim trenucima imao nameru da dignem ruke od fudbala, ali sam razmišljao o tome kako sam, eto, učinio sve što je u mojoj moći da nađem rešenje, a da možda moje telo i koleno jednostavno ne mogu da se izbore sa tim što nosi profesionalni fudbal i da ću zbog toga možda biti primoran da završim karijeru. Ipak, bio sam miran, jer sam znao da sam učinio sve što je do mene da se izborim sa ovom situacijom“.

Možda je i najteže bilo gledati saigrače kako bez njegove pomoći koračaju ka istorijskom uspehu.

„Ma ne možete da verujete koliko mi je teško bilo u tim momentima. Sa jedne strane mi je bilo neopisivo drago da gledam ekipu kako igra dobro i gazi ka Evropi, a sa druge krivo što u svemu tome ja ne učestvujem. Priznajem da ponekad nisam čak imao ni snage da gledam utakmice koliko mi je bilo teško. Počne utakmica, a ja onda izađem napolje i tako sedim u dvorištu...“

U isto vreme kroz sličnu agoniju prolazio je i njegov saigrač Milutin Vidosavljević. Priznaje Milan da su jedan drugog bodrili u tim trenucima, nestrpljivo iščekujući trenutak kada će se ponovo naći na terenu.

„Obojica smo prolazili kroz sličnu situaciju, iako su nam drugačije povrede, pa samim tim i period oporavka. Ipak, nekako je lakše na psihološkom planu kada znaš da nisi sam. Podržavali smo i bodrili jedan drugog u tim najtežim trenucima i maštali o danu kada ćemo se vratiti na teren“.

Nastavio je Radnički da gura dobro i u ovoj sezoni. Trenutno je treći na tabeli i veliki su izgledi da će i naredne jeseni predstavljati Srbiju u Evropi.

„Radnički igra odlično i tu je gde po meni i treba da bude – u samom vrhu tabele. Svakako ćemo dati sve od sebe da u završnici sezone prestignemo drugoplasirani Partizan, a ako u tome i ne uspemo, mislim da bi i osvajanje trećeg mesta predstavljalo veliki uspeh za nas“.

Izjavio je Feđa Dudić nakon utakmice sa TSC-om kako očekuje da i Vidosavljević i Vidakov tokom reprezentativne pauze podignu nivo fizičke spremnosti, kako bi pružili pun doprinos ekipi u samoj završnici prvenstva.

„Evidentno je da ni ja, ni Crni (Vidosavljević, prim. aut.), nismo još uvek na onom nivou fizičke spreme koju šef očekuje od nas, ali, baš kao što je i rekao, ova reprezentativna pauza dobro će nam doći da se kroz jak trenažni proces pripremimo za završnicu prvenstva. Ne sumnjam da ćemo obojica posle te pauze biti makar približno na onom nivou pre povrede i da ćemo biti od pomoći ekipi u završnoj borbi za Evropu“, zaključio je Vidakov razgovor za MozzartSport.