Lako je, ovih dana, mrzeti Arsenal

"Ako osvoji Premijer ligu, Arsenal će verovatno biti najgori šampion u istoriji."

Izgovorio je krajem januara ove reči legendarni Pol Skols i one su, dobrom delu fudbalske javnosti, postale aksiom. Jer ove sezone je nekako moderno mrzeti Arsenal, navijati za njegove rivale (ko god da su), priželjkivati mu sunovrat, likovati što su ga kladionice proglasile prvim favoritom za osvajanje Lige šampiona ili timom koji je donedavno imao šansu da osvoji sva četiri trofeja.

Objašnjenje sveopšte mržnje prema Arsenalu nije nuklearna fizika. Tim koji je pre samo dve godine igrao verovatno najlepši fudbal u Premijer ligi, transformisao se do tačke neprepoznatljivosti. Njegov vrhovni zapovednik Mikel Arteta shvatio je da negde greši. Kada je Arsenal na proleće 2023. godine lepršao, Siti ga je na Etihadu ponizio (4:1) i požnjeo titulu, a slično je prošao i godinu dana kasnije kada mu je Aston Vila na Emirejtsu (od 84. do 87. minuta) stala na put premijerligaškoj kruni.

I Arteta je odlučio da (se) menja. I promenio se. Nabolje i nagore? Pitanje na koje još ne postoji tačan odgovor. Estetsko propadanje, ali rezultatska čvrstina. Balans se promenio, Arsenal je prestao da bude predmet maltretiranja u derbijima, Arsenal vodi glavnu reč u premijerligaškoj šampionskoj trci, Arsenal deluje kao tim koji će kao i lani, igrati polufinale Lige šampiona. Ali tačka na kojoj se Tobdžije trenutno nalaze je ono "Može biti, a ne mora da znači". Jer suština i cilj Artetine transformacije, promene stila, ponekad neshvatljivo ziheraškog pristupa jeste osvajanje velikog trofeja i to će, krajem maja, biti jedino merilo.
“Bila je ovo velika noć, veliki trenutak u sezoni. Naročito ako gledate odakle smo dolazili. Imali smo šta da dokažemo. Juče smo pričali o identitetu i stvarima koje sam želeo da vidim na terenu. I to se dogodilo. Napravili smo promenu protiv velikog tima", rekao je Arteta nakon sinoćnog trijumfa u Lisabonu u prvom meču četvrtfinala Lige šampiona.

Za Artetu i Arsenal verovatno jeste bila velika noć... Naročito posle poraza u Liga kupu od Mančester Sitija i FA kupu od drugoligaša Sautemptona. Veliku noć Arsenal je imao pre tačno godinu dana protiv Real Madrida. Prvo na Emirejtsu, a onda i nedelju dana kasnije na Bernabeuu. Neki standardi su tada postavljeni i zato verovatno i navijačima Arsenala krene para na uši kada jednu od napadački najjalovijih utakmica u sezoni (a bilo ih je ne tako malo) Arteta prekrsti u veliku noć.

Ali opekao se Arsenal protiv Leverkuzena pre mesec dana i nije želeo da rizikuje u Lisabonu. Ovoga puta se isplatilo i vrata polufinala Lige šampiona su otvorena.

Moderni fudbal nije naročito blagonaklon prema umetnicima. Ume surovo da ih kazni i zato je Arteta promenio pristup u pravcu teške industrije. Korigovao je uloge, minimizirao rizik, oslonio se na fizičku dominaciju koja u poznoj fazi sezone pravi sve manju razliku. Zamor materijala mora da se desi kad tad, a kada je motor Deklan Rajs posle više stotina kilometara osetio da mu se telo protivi, Arsenal protiv Sitija u finalu FA Kupa nije mogao da iznese loptu iz šesnaesterca.

Arsenal sve teže "načinje" i slabije rivale, naročito kada mu se zaključaju u duplom bloku. Bez Bukaja Sake i Martina Edegora koji nisu ni senke fudbalera iz sezone 2023/24, londonski tim grca u problemima sa kreacijom i probijanjem duplih blokova, jer nit' pronalazi dribling, nit' lopte koje cepaju odbrane. A onda je sinoć, jednu takvu poslao Gabrijel Martineli, čovek od kojeg ove sezone malo šta genijalno može da se očekuje. Možda je Arteta toliko resetovao Arsenal da su pojedinci zaboravili za šta su sposobni kada uhvate dašak slobode. U devet od deset utakmica, Martineli ne bi krenuo napred jer bi gubitak lopte u škakljivoj zoni značio potencijalnu kontru za rivala. Ali osmelio se i Arsenal je prelomio.

Teškom industrijom i silovitim tempom Arsenal je krajem novembra pregazio Bajern u Ligi šampiona... Isti Bajern koji je u pol poziciji da eliminiše Real i koji je sudeći po formi, glavni kandidat za "ušati pehar".

Dakle, pričati o Arsenalu, najboljem napadu i najboljoj odbrani Premijer lige, najboljem napadu i najboljoj odbrani glavne faze Lige šampiona, kao potencijalno najgorem šampionu u istoriji Premijer lige velika koještarija i potreba da se nešto kaže samo zarad izazivanja reakcije.

Usud, de fakto, moćnog Arsenalovog tima je to što je Arteta, posle silnih sezona bez trofeja, sve podredio njihovom osvajanju. U izjavi s početka teksta jasno stoji da je igračima nacrtao ono što je Arsenal sinoć odigrao. Španac je odabrao da ga mrze zbog neatraktivnosti i dosadnog fudbala, da bi ga voleli kada donese Premijer ligu ili Ligu šampiona. Ali bez slobodne umetnosti na kakvu se sinoć osmelio Martineli, teško će Arsenal do trofeja.

A bez trofeja? Sezona Tobdžija biće apsolutni fijasko.