.jpg.webp)
Ne zanima me da li si stari ribar, naftni inženjer ili Zlatko Tripić, pred Vikingom smo svi isti
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | ned. 30.11.25. | 19:06
Šampionska titula dočekana posle 34 godine, u jednom od najhladnijih delova Evrope ruši se stereotip da se fudbal tamo ne može voleti kao u Buenos Ajresu ili Napulju
Nebitno je ko si, ribar iz luke Vegen, naftni inženjer iz kompanije Ekinor, farmer sa Jerena, student koji je tek došao u grad ili dete koje će prvi put videti baklje na trgu. Večeras, pred našim Vikingom i pod vođstvom jednog Riječanina, Zlatka Hovlanda Tripića, svi smo isti. Nije važno da li ti ruke mirišu na ribarske mreže i so, na naftu i metal ili na knjige iz univerzitetske biblioteke, stopićemo se svi u isti huk koji će nositi naš grad i klub, klub koji je do pojave "skorojevića iz Trondhajma"(Rozenborga) bio najveći u Norveškoj.
Sve su ovo misli koje su od nedelje ujutru motale po glavi navijačima Vikinga iz Stavangera. Ceo grad, onaj isti od 150.000 stanovnika koji se često opisuje kao tiho, naftom građeno otelotvorenje juga Norveške, rešio je da pokaže svetu da se fudbal može voleti istim intenzitetom kao u Buenos Ajresu, Napulju ili Beogradu. Ali čak ni ta slika, to kolektivno drhtanje naroda, nije moglo da pripremi Stavanger za ono što je usledilo večeras kad se začuo poslednji zvižduk sudije: Viking je posle 34 godine ponovo šampion Norveške.
Izabrane vesti
U godini kada je Norveška ponovo postala velika i na reprezentativnoj sceni i plasirala se na Svetsko prvenstvo posle 28 godina, u Elitserien se rodila prelepa priča. A svaka dobra saga ima svoga Jarla od Jerenlanda. Stavanger je dobio baš to, Zlatka Tripića, ratnika koji je pre šest godina stigao kao nepoznat momak, a postao figura koju navijači danas crtaju po muralima.
Zlatko Tripić je u Viking došao 2018. kao igrač u potrazi za domom, a ostao kao simbol transformacije kluba. Kada je stigao, Viking je bio na rubu bankrota, sa ranama koje su tek počele da zarastaju posle ispadanja iz lige. Danas, on stoji na čelu povorke šampiona, čovek koji je prošao svaki stepenik obnove, od blata do krune. I baš je on imao poslednju reč ove istorijske večeri sa jednim golom i dve asistencije.
Viking je u poslednjem kolu norveške lige savladao Volerengu 5:1 (3:0) i tako osvoji devetu titulu šampiona Norveške, onu čekanu od 1991. godine, osvojenu pre nego što je krenuo rekordan niz Rozenborga od 13 titula zaredom između 1992. i 2004. Nije vredelo Bode Glimtu što je polufinalista Lige Evrope i učesnik Lige šampiona, ni što je večeras obavio svoj deo posla deklasiranjem Fredrikštada 5:0 (3:0). Viking je šampion sa 71 bodom, Bode Glimt je osvojio 70.
Šampionskom titulom Viking je obezbedio u najgorem slučaju igranje u Ligi Evrope u jesen sledeće godine, pošto će u kvalifikacije za Ligu šampiona krenuti od poslednjeg četvrtog kola. Bode će kao vicešampion morati u značajno težu stazu, stazu pratilaca i to već od drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona.
I nije bilo bitno danas da li si na stadion kapaciteta 16.000 mesta stigao biciklom iz Hilevoga, autobusom iz Sandnesa ili si sišao sa platforme ribarskih brodova posle dvonedeljne smene, Stavanger je bio jedno veliko, neprekidno srce. I niko nije pitao ostale da li sve igrače znaju napamet ili si došli samo da osete atmosferu, dovoljno je bilo da podignu ruke prema nebu i zapale glas kad su redom padali golovim, prvi, drugi... I tako do petog.
Ali da bi se razumela veličina današnjeg Vikinga, mora se vratiti mnogo unazad, do vremena kada je klub bio stub norveškog fudbala, pre nego što je Rozenborg započeo svoju čuvenu dominaciju. Viking je bio gigant još dok se u većem delu Norveške igralo na improvizovanim terenima, dok su se tribine pravile od drvenih klupa i dok su navijači donosili svoje ćebad da ne sede na hladnom metalu.
U zlatnim sedamdesetim, Viking je bio sinonim za moć. Njegova plava boja predstavljala je autoritet, stabilnost, snagu. Osvojena je titula za titulom: 1972, 1973, 1974, 1975, pa 1979, i činilo se kao da će vek završiti sa Stavangerom kao glavnim misionarom norveškog fudbalskog identiteta. Klub je tada bio sve što je trebalo jednoj generaciji da sanja: dosledan, jak i ponosan.
A onda je došlo klasično prokletstvo velikih sistema: stagnacija. Viking je zakoračio u osamdesete sa imenom, ali bez dubine. Klub je igrao dobro, pa lošije, pa solidno, pa opet ispod očekivanja, a onda je stigao udarac koji niko nije očekivao. Dok je Stavanger pokušavao da se izbori sa novom strukturom norveškog profesionalizma, Rozenborg je dobio genija. Trener Nils Arne Egen i njegov Rozenbrog povukli su zavesu preko cele Norveške.
Rozenborg je ušao u eru koja se retko viđa u evropskom fudbalu, 13 titula uzastopno, ogroman novac iz Lige šampiona i sistem koji je mleo konkurenciju. A Viking? Viking je gledao u leđa jednoj novoj vladavini, kao stari kralj čiji je tron neko prisvojio u trenutku dok je čarobni štap promenio vlasnika. Pad je bio bolan. Kulminirao je ispadanjem iz lige posle mnogo decenija. Kao da je sve ono što je nekad bilo veliko i moćno, odjednom ostalo u prašini. A onda, udarac koji svaki klub u jednom trenutku mora da pretrpi, finansijski kolaps. Pričalo se o bankrotu, o nestanku identiteta, o gašenju svetla na stadionu.
Ali istorija se retko ponaša linearno. Posebno kada se budi stara krv. Umesto da se uruši, Viking je krenuo da se gradi ispočetka. Polako, tvrdoglavo, opipljivo. Doneta je odluka: nema više života na dug, nema kupovina preko mere, nema improvizacije. Klub je morao da postane održiv, samoodrživ, da se vodi kao zajednica, a ne kao apstraktna fudbalska korporacija.
I onda se dogodilo ono što se u nordijskim sagama uvek dešava u presudnom trenutku, pojavio se vođa. Ne dete grada, nego karakter, energija, posvećenost. Zlatko Tripić, koji je rođen u Rijeci, postao je krv i meso fudbalskog identiteta. S njim je Viking ponovo dobio lice, puls i simbol. Šest godina kasnije, Viking je opet tu gde su ga nekada bili navikli gledati, na vrhu. Na mestu koje je nekad držao instinktivno, potom izgubio, pa sada povratio s dvostrukim ponosom. Na mestu koje je čekalo da se vrati kući.
Viking je opet ono što je oduvek bio, onaj isti koji je igrao evropske utakmice protiv Crvene zvezde i Partizana u Kupu šampiona, a Vojvodine u Kupu UEFA. I možda se sa nekim od tih klubova susretne narednog avgusta u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona.
NORVEŠKA, 30. KOLO
Nedelja
Sandefjord - Kfum 2:0 (2:0)
/Smajlović 37, Egeli 45+3/
Kristijansund - Tromse 1:3 (0:3)
/Čorlu 71 - Edvardson 8, Larsen 14, Kinte 45+4/
Sarpsborg - Molde 1:0 (1:0)
/Karstensen 13/
Bran - Ham Kam 3:1 (2:1)
/Sorensen 33, De Roeve pen 45+4, Kornvig 60 - Lien 4/
Havesund - Brine 1:4 (1:2)
/Dijara 8 - Larsen 3,6, Haland 73, Ostrem 80/
Bode Glimt - Fredrikštad 5:0 (3:0)
/Hauge 37, Bjerkan 42, Blomberg 45+2, Helmersen 61, Jorgensen 73/
Rozenborg - Stromsgodset 6:0 (2:0)
/Nordli 33, 59, Duriš 37, 55, Islamović 67, Seide 90+5/
Viking - Volerenga 5:1 (3:0)
/Austbo 10, Roset 15, Tripić 45+4, Haugen 54, Askildsen 72 - Hagen 50/
.jpg.webp)
