Partizan nije znao da ih iskoristi, drugi jesu

Bacio je Đorđe Ivanović na kolena Ažbea Juga, bacio je u trans navijače Olimpije, bacio je u dilemu i poklonike crno-belih. Još jedna sjajna partija krilnog napadača, začinjena pogotkom za inicijalno vođstvo Olimpije i učešćem u akciji za potvrdu trijumfa u derbiju sa Mariborom, otvorila je debatu među pristalicama Partizana. Ako je suditi na osnovu komentara, nisu Grobari saglasni da li je fudbal života 25-godišnjeg krilnog napadača posledica zbačenih stega usled promene sredine ili u Humskoj nisu znali da ga koriste kao što radi Dino Skender u Ljubljani.

Ne radi se samo o brojevima, iako u savremenom fudbalu predstavljaju neizostavnu kategoriju. Govor tela, sloboda u igri i kretnje između linija tima sugerišu da je hrvatski stručnjak na klupi Zmajeva pronašao Ivanoviću ulogu kakvu za vreme mandata u Beogradu nisu uspeli ni Miroslav Đukić, ni Zoran Mirković, ni Savo Milošević. Bilo je, kod svakog od njih, zanimljivih izdanja, hvalili su prethodni treneri Đoletovu radnu etiku, posvećenost obavezama, žrtvovanje za tim, branili ga od suda javnosti i kad mu nije išlo, međutim, ostaje saznanje da je za dve i po godine mahom bio rezerva. U Olimpiji je prvi izbor u napadu, sa osam golova je i prvi strelac Prve lige Slovenije (deli lidersku poziciju sa Koprovim Nardinom Mulahusejnovićem).

Fudbal života Đorđa Ivanovića: Dao ga i u derbiju, ide po titulu, prvi je strelac lige (VIDEO)

Može biti da je to samo fudbalski „medeni mesec“ ne tako davno najboljeg superligaškog fudbalera, ali ga je lepo videti kako šparta terenima u susedstvu i dokazuje da su odgovorni u Humskoj negde pogrešili. U proceni nisu, jer je Ivanović igrač vredan pažnje. U tretmanu, izgleda, jesu.

Ne samo kad je Đorđe Ivanović u pitanju. Još dva primera iz bliske prošlosti su upečatljiva. Prvi se tiče Nemanje Nikolića – zanimljivo, ni on nije imao naklonost Sava Miloševića – dok je drugi vezan za ime Nebojše Kosovića. Obojica nisu uspeli da se nametnu kao bitni faktori Partizanove igre, da bi u drugim sredinama procvetali.

Ivanović i Nikolić su sjajno sarađivali u Spartaku (© MN Press)

Nikoliću je Spartak prirodbni habitus, mesto gde je pružao najbolje partije u karijeri. Taman kad su mnogi pomislisli da je na stranputici posle ne baš zadovoljavajuće epizode u Vojvodini, vratio se u Suboticu i postao jedan od boljih fudbalera Superlige. Sigurno jedan od učinkovitiji po izbijanju pandemije virusa korona. O tome svedoči učinak od deset golova i četiri asistencije od letos do nedavnog odlaska u Saudijsku Arabiju. Za samo četiri meseca! Poređenja radi, u Partizanu je na 36 utakmica bio precizan osam puta.

Ili, recimo, Nebojša Kosović, čije su partije među crno-belima ličile na klatno zidnog sata. Kretale se od zadovoljavajućih do očajnih, da bi odlaskom u Kazahstan pronašao sredinu koja mu odgovara. Igra redovno, poasionirani ljubitelji fudbala kažu i dobro, sa po četiri gola i tačna proigravanja uticao je da se Kairat okiti titulom prvaka prvi put posle 16 leta i prekine šestogodišnju dominaciju Astane.

Primeri Ivanovića, Nikolića i Kosovića otvaraju poligon za debatu da li Partizan nije znao da iskoristi njihov potencijal kao što jesu u drugim sredinama ili su se, možda, slomili pod pritiskom velikih očekivanja. Koliko god bili osveženja, ni Olimpija, ni Spartak, ni Kairt ne mogu da se porede sa crno-belima kad je reč o ambicijama. Može biti da im odgovara način rada ili stil fudbala u tim klubovima, a možda im je na Topčiderskom brdu nedostajao kontinuitet kakav imaju van njega. Teško da su krivici samo na jednoj adresi. Ima i do igrača, međutim, stara je teza da je fudbaler onakav kakvo mu je okruženje.

Još nešto: Kosović je otišao u Kazahstan u poslu vrednom 450.000 evra, Nikolić prodat Arapima za oko 400.000, Ivanović se otisnuo na „Stožice“ u zamenu za drugu ratu iz transfera štopera Makija Banjaka (između 200.000 i 300.000). Da Partizan ima sportskog direktora – kao što ga nema, jer Ivica Iliev ne želi da preuzme odgovornost – ili veštijeg generalnog, valjda bi mogao na trojici igrača da uzme više od 1.000.000 evra.

Ovako, može samo da žali što ih nije pametnije iskoristio. Kako u fudbalskom, tako i ekonomskom smislu.