Partizanovi rivali: Tim zvezda pravljen za Ligu šampiona, sreća da je otišao Modest, dedice iz Češke

Igraće Partizan opet u grupnoj fazi Lige konfernecije, samo je utisak da je daleko lošije prošao na žrebi nego prošle godine kad je za rivale imao Gent, Anortozis i Floru. Ovoga puta sreća mu nije bila naklonjenja, jer će mu od tri protivnika dva biti iz „Liga petice“.

Pogotovo to važi za francusku Nicu, pošto je potezima u letnjem prelaznom roku nagovestila da je zanima plasman u Ligu šampiona, Keln je predstavnik nemačkog fudbala koga odlikuje snažan, zahtevan tempo, dok je opšti utisak kako bi crno-beli bodove najpre mogli da potraže protiv debitanta u UEFA takmičenja, Slovackog iz Češke.

Kao i za rivale Crvene zvezde u Ligi Evrope, tako se Mozzart Sport postarao da predstavi i timove s kojima će Parni valjak odmeriti snage u Ligi konferencije.

NICA – BOGATI PROJEKAT ZA LIGU ŠAMPIONA

Partizan nije mogao gore da prođe sa trećim šeširom. Nica je bila ubedljivo najteži rival kojeg su crno-beli mogli da izvuku. Ne samo da je Nica predstavnik „lige petice“ već je reč o brzo rastućem projektu francuskog fudbala koji mnogi uskoro očekuju i u Ligi šampiona.

Ako stavimo po strani nedodirljivi Pari Sen Žermen, a onda i Monako, po vrednosti igračkog kadra Nica je klub koji spada u red kandidata za plasman među prva tri u prvenstvu zajedno za Marseljom, Renom i Lionom. Grupa klubova čiji igrački kadar vredi između 250.000.000 i 350.000.000 evra.

Stiže novac u Humsku: Od plasmana u Ligu konferencije više od 4.000.000 evra

Klub iz prelepog grada na francuskoj Rivijeri je osnovan pre skoro 120 godina, a zlatne godine su bile 50-ih prošlog veka kada je u razdoblju od devet sezona osvojio četiri šampionske titule. Na toj brojci je ostao do danas. Kasnije je u eri dominacije Sent Etjena 60-ih i 70-ih Nica još tri puta bila vicešampion. Igrali su tih godina crveno-crni često u evrokupovima, nisu imali neke veće uspehe, a onda je usledilo i ispadanje u drugu ligu pa su 20 i kusur godina čekali na novi izlazak u Evropu. Vratili su se na evropsku fudbalsku mapu 90-ih kada su osvoijili Kup Francuske i od tada uglavnom bili klub koji se bori za opstanak. Početkom ovog milenijuma su opet nekoliko sezona proveli u drugoj ligi ali danas već igraju 19. uzastopnu prvoligašku sezonu.

Uspon je počeo 2016. kada su Kinezi kupili klub i kada je ekipa sa Lusijanom Favrom na klupi odnosno Marijom Baloterlijem, Alasanom Pleom, Dalbertom, Danteom, Žan Mišel Serijem i ostalim imala senzacionalan start sezone i na polovini šampionata bila prva. Mirisalo je na Lestrovu titulu iz Engleske, ali je Nica pala u drugom selu szeone i zbog brojnih povreda pa je završila na trećem mestu. Nije uspela da se plasira u Ligu šampiona jer ju je na poslednjoj prepreci zaustavio Napoli. Ubrzo je otišao i Lusijan Favr kojeg je zamenio Patrik Vijera, a Nica se cementirala u gornejm delu francuskog prvoligaškog doma.

Početak nove istorije je usledio kada je klub pre tri godine za 100.000.000 evra kupio najbogatiji Englez na svetu – Džim Retklif. Promenio je rukovodeću strukturu i Nica je počela da ulaže više, ali sa merom i planom.

Fudbaleri Nice protiv Pari Sen Žermena (© Reuters)

Od tada je Nica potprošila ukupno 170.000.00 evra na kupovine igrača i dovodila neka zvučna imena poput Kaspera Dolberga, Žan Klera Todiboa, Morgana Šnajderlena, Ronija Lošea, Džastina Klajverta, Marija Lemine, a ovog leta i Kaspera Šmajhela, Arona Remzija i najskupljeg igrača u Arsenalovoj istoriji Nikolu Pepea koji je juče došao na pozajmicu. Ipak, Nica je pored iskusnijih ulagala i u talentovane evropske prospekte poput Stenlija Nsokija, Kefrena Tirama, Kalvina Stengsa, Žordana Lotombe ili Amina Gurija koji je eksplodirao na Rivijeri i postao reprezentativac Francuske.

Posle smene Patrika Vijere krajem pretprošle godine, klub je imao neuspešan eksperiment sa Adrijanom Urseom na klupi da bi potom doveo Kristofera Galtjea, čudotovorca koji je stvorio onu šampionsku generaciju Lila. Galtje je trebalo da bude lider velikog projekta na Azurnoj obali ali im ga je ovog leta preoteo Pari Sen Žermen i ostavio ih u problemu. Reagovali su vraćanjem Lusijana Favra koji poznaje klub, grad i okruženje.

Prelazni rok je bio prilično zanimljiv, a biće i dalje jer od Nice očekuju neke velike stvari do kraja pijace.

Što se odlazak tiče, ostali su bez dugogodišnjeg golmana Valtera Beniteza koji je prešao u PSV, ali su ga nadoknadili još boljim čuvarom mreže i na opšte iznenađenje angažovali idola Lesterovih navijača Kaspera Šmajhela. Pokazali su spremnost i da rizikuju sa kontroverznim Aronom Remzijem koji je napustio Juventus. A ukupno 25.000.000 evra su uložili u kupovine dva ozbiljna talenta.

Iz Lokomotive su kupili mladog vezistu Aleksisa Beka Beku (21) kojeg je Ralf Rangnik doveo u Moskvu, a od Empolija jako perskektivnog štopera Matiju Vitija (20 godina, 13.000.000 evra) koji se poiminjao i kao želja najvećih klubova na Čizmi. 

Juče je stiglo Arsenalovo rekordno pojačanje Nikola Pepe koji se nije snašao u Londonu i nije opravdao uloženih 80.000.000 evra. Ali je pokazao volju i želju da se vrati na pravi put. Pristao je da u Nici igra za manju platu iako mu je Lester nudio da mu pokrije punu zaradu iz Arsenala. Želeo je samo u Nicu jer mu se svideo projekat.

Rikardo ljut što derbi nije pomeren: Savez je trebalo da se umeša! Zvezda ima više vremena za odmor

Lusijen Favr uglavnom forsira 4-2-3-1 sa varijacijom na 4-3-3.

Kasper Šmajhel je standardan na golu, a iskusni Brazilac Dante i konačno dokazani talenat Žan Kler Todibo čine pouzdan štoperski tandem. Sada je tu i najskuplje pojačanje Matija Viti i Nica je rešila štopersku liniju. Na desnom beku se menjaju Žordan Lotomba i Jusuf Atila koji se pominjao kao opcija Barselone.

Problem je lebvi bek. Nica ima samo maldog Malvina Bara (20) koji nije baš oduševio i poslednjih dana na fudbalskoj pijaci panično traga za levim bekom. Nudili su dvogodišnji ugovor brazilskom veteranu Marselu, zvali Džamala Luisa iz Njukasla i Serhija Regilona iz Totenhema, a poslednjih dana su kontaktirali i Atletiko Madrid za Renana Lodija. Levi bek je apsolutni prioritet do kraja prelaznog roka.

Tiramov mlađi sin Kefren, iskusni Gabonac Mario Lemina i nekadašnji motor PSV Ajdhovena Pablo Rozario predstavljaju srce i pluća veznog reda. Ovog leta su im se priključili i pomenuti Beka Beka tako da su trkački vrlo moćni. Remzi spada u onu vrstu kretavinijih vezista dok bi najbolji igrač Amin Guiri ove sezone trebalo da igra više kao „desetka“ i da nastavi meteorski uspon od dolaska u iz Liona. Procene su da danas vredi oko 50.000.000 evra.

Na krilnim pozicijama Nica je osvežila tim ovog leta. Pomenuti Pepe dolazi vrlo verovatno umesto povremenog holandskog reprezentativca Kalvina Stengsa koji je letos plaćen AZ Alkamru čak 15.000.000, ali se nije proslavio i mogao bi da se vrati u PSV ako Gakpo ode u Mančester Junajed. Na levom krilu Nica ima vrlo zanimljivog igrača. Reč je o 19-godišnjem Rumunu Rarešu Ilijeu koji je nedavno za 5.000.000 evra kupljen od Rapid Bukurešta i vrlo brzo se izborio za mesto startera.

Međutim, plan je da Nica kupi još dvojicu ozbiljnih igrača ofanzivnih karakteristika. Jedan je Usem Auar iz Liona, a drugi Monakovo raznorvsno krilo Sofijan Diop.

Mesta egzekutora su rezervisana za odličnog Endija Delora i Danca Kaspera Dolberga mada se šuška o dolasku još jednog napadača jer je velika želja bio Edinson Kavani koji je ipak odabrao Valensiju.

Utisak je da će Nica mnogo jača ući u novu sezonu nego što je to bila prošle. Ali i da treba vremena Lusijanu Favru i pojačanjima da se usklope i naviknu na nove stvari u igri. Zato je Nica lošije startovala i ima samo dva boda iz tri prvenstvena meča protiv Strazbura, Tuluza i Klermona dok je Makabi Tel Aviv eliminisala tek nakon produžetaka.

MISTERIJA PROSEČNOG BUNDESLIGAŠA KAD IZAĐE U EVROPU: BEZ MODESTA, S DRUGOLIGAŠEM U ŠPICU

Navijači Kelna prave zanimljive koreografije (© Reuters)

Gore bi verovatno bilo da je izvučena Fjorentina, ali barem ako gledamo po snazi nacionalnog prvenstva Keln je bio odmah tu, kao drugi najnepoželjniji rival Partizana na žrebu grupne faze Lige Evrope. Istina, umeju ti nemački klubovi koji baš i nisu u samom vrhu da popuste kada izađu na međunarodnu scenu – setite se baš Kelna kada ga je Zvezda nadmašila u grupnoj fazi Lige Evrope u sezoni 2017/2018 – ali ovaj tim Jarčeva poziva na oprez.

Prvenstveno zbog jednog čoveka: trenera Štefena Baumgarta. Reč je o 50-godišnjem stručnjaku sa prosečnom igračkom, a pre Kelna ni preterano zavidnom trenerskom karijerom. Počeo je u Magdeburgu u četvrtoj ligi, kratko potrajao, onda bio asistent Marka Fašera u Hanzi i tamo iz druge ispao u treću ligu. Tumarao je zatim po još nižim rangovima, radio u Kopenik Oberspreu, pa klubu Berliner AK 07, sve dok ga Paderborn nije zvao da se vrati u treću ligu, ali sa timom koji je već ispadao u četvrtu. Onda malo srećan splet okolnosti, Minhen 1860 nije ispunio uslove da igra u trećoj ligi, Paderborn je ostao, postigao 90 golova i plasirao se u Cvajtu, a sledeće konačno i u Bundesligu. Stigao je tako poziv iz Kelna, koji je sezonu ranije opstanak u eliti sačuvao u baražu.

Sa Baumgartom na klupi – ode Keln u Evropu. Istina, ova sada ekipa nije ta koja je igrala prošlu sezonu. pre svega, Antoni Modest, najbolji igrač i strelac ekipe, otišao je u Borusiju Dortmund u transferu teškom 5.100.000 evra. Milioneri su im napravili i dodatan problem pazarivši Saliha Ozdžana za dodatnih 5.000.000 evra. On je bio vrlo važan igrač za tim, nešto nalik Saši Zdjelaru u Partizanu.

A pojačanja, ništa specijalno. Sargis Adamjan, rezervista iz hofenhajma, pa visoki špic Štefan Tiges, rezervista iz Dortmunda, malo je igrao do sada, zatim Erik Martel, rezervista iz Lajpciga...

Najveći problem je svakako mesto upražnjeno u napadu posle Modestvog odlaska, trenutno centarfora igra Florijan Dic, koji sa svoje 24 godine prvi put miriše bundesligaški fudbal. Prošle sezone je igrao za drugi tim Kelna. Zato se dosta i priča o novom špicu i najviše se pominju Lajpcigov Aleksander Serlot, mada je njega pikirao i Real Sosijedad posle prodaje Aleksandra Isaka za 70.000.000 evra, želeli su Jarčevi i Joela Pohjanpala, on je već potpisao za Veneciju. Dakle, i dalje bez rešenja, mada se ono i dalje traži.

Veliki problem, posebno jer Baumgart najviše voli da igra sa dve grdosije u špicu, plus dva krila, a Sebastijana Andersona, koji je prošle sezone igrao uz Modesta, klub je skrajnuo jer hoće da ga proda. Uz Dica zato najčešće igraju Tiges ili krilni napadač Jan Tilman, nije to baš njegova idealna pozicija.

Petrić: Teški protivnici; Kralj: Očekujemo da prođemo

Tilman ipak ne može uvek na krilo, jer je jedno mesto rezervisano sa Florijana Kajnca, Austrijanca sa dobrom desnom nogom, izvodi im sve prekide. Najvredniji igrač je Eljes Skiri, Tunišanin procenjen na 13.000.000 evra, poslednji osigurač ispred odbrane, često se ubacuje napred i pravi rivalima probleme u skoku. Ne zaboravimo jednog od boljih igrača Marka Uta (napadač ili krilo po potrebi), iako on ove sezone zbog povrede još nije igrao.

Ima Keln i drugih problema, recimo u odbrani. U svakoj utakmici ove sezone – izuzev sinoć u pobedi nad Fehervarom od 3:0 u Mađarskoj – primii su barem po gol, u Kupu Nemačke ispali su od drugoligaša Regenzburga.

Stoga javnost u Nemačkoj opet sumnja u Keln. I ne samo zbog odlazakaModesta i Ozdžana već i zato što se za Baumgarta priča da je sposobnost da motiviše ekipu njegov najveći kvalitet. Interesantan tip, ne odvaja se od kačketa, videćete ga kako celu utakmicu trči pored aut linije. Pozvani i nepozvani stručnjaci podsećaju ipak da klub ne može da napreduje samo na “o-ruk“ i da se taj motivacioni faktor istroši posle jedne sezone.

Međutim, posle tri odigrana kola u Bundesligi Keln ima pet bodova. Kod kuće je savladao Šalke sa 3:1, zatim se neporažen vratio sa teških gostovanja kod Lajpciga (2:2) i osvajača Lige Evrope Ajntrahta iz Frankfurta (1:1). Trče kao što trči i svaki Nemac, kombinuju sa formacijama, nekad 4-2-3-1, nekad 5-3-2, oslanjaju se na ofanzivne bekove Benam Šmica i Jonasa Hektora, kapiten, znate ga kao bivšeg reprezentativca Nemačke. Igrač je sa najvećim renomeom u klubu.

Najveće pitanje za Keln: mogu li oni na dva fronta? Onomad kada su igrali sa Crvenom zvezdom – ispali su iz Bundeslige kao poslednji na tabeli.

U MAJU PRVI TROFEJ, U AVGUSTU PRVA EVROPA, U EKIPI VETERANI

Osvajači Kupa Češke (© twitter.com/1_FCS)

Ako žreb nije mazio Partizan kad su u pitanju protivnici iz prva dva šešira (jedina grupa sa dva člana „Liga petice“) onda ga je, koliko-toliko pogledao prilikom izvlačenja kuglica iz poslednjeg. Odatle mu je zapao Slovacko, tim skromnog međunarodnog iskustva, koji je dosad odigrao ukupno 16 utakmica pod okriljem UEFA. Primera radi, crno-beli su toliko skupili samo minule sezone.

Što s jedne strane može da bude prednost srpskog predstavnika (iskustvo), a druge predstavlja minu, jer jer su Česi u usponu i proživljavaju najuspešnije mesece od postanka kluba (1927). Sve je počelo 18. maja kad je Slovacko u finalu kupa savladao prašku Spartu – najuspešnji klub države u tom takmičnju sa sedam pehara – i osvojio jedini trofej u istoriji.

Na tom meču se vidleo koliko ekipa Martina Svedika ume da bude kobna po favorit,a pregazila ga je još u prvom poluvremenu, dala sva tri gola i kreirala veliko iznenađenje. Kao osvajač kupa tim se plasirao u treće kvalifikaciono kolo za plasman u Ligu Evrope, ali je naleteo na Fenerbahče i odmah osetio snagu turskog velikana: u Istanbulu poražen 0:3, na svom terenu izborio remi (1:1) posle čega je morao da se prestroji, nalik Parnom valjku, u završnu borbu za plasman u Ligu konferencije. Rival mu je bio AIK iz Švedske, počišćen na stadionu u Uherskim Hradištima (3:0), da bi se sposobnost ovog tima videla i u Solni (1:0), bez primljenog gola je došao do grupne faze. Prvi put u istoriji.

U maju prvi pehar, u avgustu prva Evropa. Dani sreće za Slovacko, koji je u poslednje dve sezone beležio najbolja ostvarenja i u češkom prvenstvu, oba puta završavajuči kao četvrti. Nikad ranije nije bio tako visoko plasiran.

Znak raspoznavanja ovog tima je Mihael Kadlec. Iskusni štoper će u decembru proslaviti 38. rođendan, ali je i dalje vitalan, nedavno je produžio ugovor sa klubom u koji se vratio avgusta 2018. iz Sparte, čija je legenda postao u međuvremenu, jer je baš iz Slovackog još 2005. zakoračio na veliku scenu u preko praškog giganta krčio put ka Bajeru iz Leverkuzena i Fenerbahčeu. Nekadašnji reprezentativac Češke (67 mečeva, osam golova) i dalje je redovan i poštovan, kapiten je ekipe za koju igra još jedan veteran, Milan Petržela. Bočni vezista je još stariji (nedavno napunio 39 godina), ali igra redovno i prošle sezone je propustio samo dve utakmice. Još jedan bitan fudbaler Slovackog je u četvrtoj deceniji života, a izuzetno mu je bitan. U pitanju je desni bek Petr Rejnberk, dvostruki strelac u finalu kupa kad je razneo odbranu Sparte. Ima 33 godine i više od 300 utakmica za Slovacko.

Inače, trener Svedika se mahom uglavnom na iskstvom o čemu svedoči činjenica da ima na raspolaganju devetoricu fudbalera starijih od 30 godina. I da je ovog leta uglavnom kupovao igrače nepoznate ovdašnjoj javnosti iz Slovana, Harvine, Buđejovica...