Plaketa, slika s predsednikom i 12.000.000 u kasi: Što je Tito dobio pre četiri dana, Mesi je sad

Tačno 50 godina nakon što je Agostinjo Neto, uz podršku Pokreta nesvrstanih i između ostalih svetskih lidera i jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, proglasio nezavisnost Angole i označio formalni raskid sa periodom portugalske kolonizacije, ista ta zemlja odlučila je da svoj veliki jubilej obeleži na potpuno drugačiji način, kupovinom 90 minuta Lionela Mesija. Angola je za 12.000.000 dolara izdvojenih iz državnog budžeta dovela najveću fudbalsku ikonu moderne ere da odigra meč kojim će svetu poručiti da želi da se vidi, da postoji, da slavi, ali i osvoji poneki politički poen za aktuelnu vlast.

Pred početak utakmice, predsednik Angole Žoao Lourenko uručio je Mesiju posebnu plaketu povodom velikog jubileja. Ono što je priči dalo neočekivanu dimenziju jeste činjenica da je identična plaketa, samo četiri dana ranije, posthumno dodeljena Josipu Brozu Titu. Na prvi pogled deluje čudno, ali zapravo savršeno oslikava duh zemlje koja pokušava da se istovremeno osloni na svoje istorijske simbole i privuče savremenu globalnu pažnju. Proslava 50 godina angolske nezavisnosti pretvorila se u događaj koji daleko prevazilazi fudbal. Kada je Lionel Mesi dao gol na stadionu 11. novembar u Luandi i u 82. minutu postavio konačnih 2:0 protiv Crnih Antilopa, cela atmosfera bila je kao državna ceremonija, a Angolci su pomalo paradoksalno bili srećni što im je Mesi dao gol, budući da je ogroman broj domaćih ljubitelja fudbala došao u njegovom dresu i slavio kada je njihova selekcija primila gol. Za ljubitelje sporta i sportskog duha zvuči baš nespojivo.

Svetski šampioni su trijumfovali 2:0 golovima Lautara Martinesa u 44. i Lionela Mesija u 82. minutu, a Gaučosi su shodno novcu koji su inkasirali morali da pošalju skoro najjači tim na teren, sa Mesijem, Lautarom, Aleksisom Mekalisterom, Rodrigom De Polom, Đovanijem Lo Selsom, s tim da je pre par dana nekoliko igrača Argentina dobilo zabranu da putuju u Angolu zbog Žute groznice, konkretno se radi o igračima Atletika, Hulijanu Alvaresu, Nahuelu Molini i Đulijanu Simeoneu. Mesi je inače ostao na terenu do 86. minuta, a onda je mesto ustupio Strazburovom napadaču Hoakinu Paničeliju.

A red je da se osvrnemo i na istorijsku konotaciju događaja. Angola je nezavisnost od Portugala stekla 1975. godine, posle više od 400 godina kolonijalne uprave, ali taj trenutak nije bio romantično oslobođenje, već ulazak u haos. U zemlji su delovale tri rivalske vojske i svaka je imala svoju ideologiju, strane mentore i sopstvenu viziju budućnosti. Pokret marksističke orijentacije na čijem čelu je bio Agostinjo Neto, proglasio je nezavisnost 11. novembra 1975. U toj borbi Neto i MPLA imali su veliku podršku Jugoslavije i Tita, koji su Angolu posmatrali kao bratski front nesvrstanog sveta i dokaz da kolonijalni sistemi mogu da se sruše.