Plusvalence i ostale Juventusove akrobacije: Kad su menadžeri važni koliko i igrači
Vreme čitanja: 9min | pon. 06.12.21. | 09:07
Nova istraga protiv torinskog giganta, s tim da bi ovog puta ceh na kraju mogli da plate samo Andrea Anjeli i Pavel Nedved, ne i sam klub
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
U istoriji Kalča smo bili svedoci brojnih sudskih istraga u poslednjih 40 i kusur godina. Po pravilu su se raspršivale kao balon od sapunice ili po narodnoj “tresla se gora rodio se miš”. Izuzeci koji potvrđuju pravilo bili su skandal sa nameštanjem utakmica iz 1980. godine koji su Milan i Lacio platili ispadanjem u Seriju B, a Paolo Rosi dvogodišnjom suspenzijom, te Kalčopoli iz 2006. godine kada je Juventus prvi put u istoriji završio u italijanskog drugoj ligi, a Lučano Mođi definitivno udaljen iz fudbalskog sveta.
Izabrane vesti
Proteklih dana, pa i nedelja, novi skandal zabavlja sudsku i fudbalsku javnost na Apeninima, a novi obavezan termin za učešće u svim gradskim raspravama su - plusvalence.
Plusvalence (dodatna kapitalna vrednost) su kao lek, ako se koriste u prekomernoj dozi, ne poštujući pravila, postaju otrov. Upravo se to dogodilo u fudbalu i posebno u Juventusu gde su u poslednje tri godine plusvalence pretvorene od korisnog pomagala u devijantno oružje: od 327.000.000 evra prijavljenih plusvalenci čak 282.000.000 su pod lupom sumnje istažnih organa, gotovo 90 odsto.
Dokazati da je jedna “plusvalenci” lažna, orkestrirana ili prevara je gotovo nemoguće. Reč je o nekoj vrsti “đavolskog dokazivanja”.U fudbalu, kao i u bilo kom drugom sportu ne postoje tarife, a ni pouzdani parametri po kojima bi se mogla procenjivati vrednost fudbalera, trenera ili značaj menadžera i medijatora u realizaciji transfera. Kao u retko kojem drugom segmentu života, realna i sudska istina retko kada idu ruku pod ruku. Ono što nama izgleda očigledno u sudnici teško može da dobije epilog kroz presudu i sudski utvrđenu istinu.
Dovoljno je uzeti primer Nikoloa Zaniola. Kada je prelazio iz Intera u Romu u okviru transfera Radže Najngolana, svi su smatrali da je upisanih 4.500.000 kao vrednost mladog Italijana lažna, klasična napumpana plusvalenca. Dva meseca kasnije se pričalo o Interovom promašaju veka, čak drugom najvećem u istoriji posle prodaje za sitniš Roberta Karlosa Real Madridu. Cena Zaniola je bila deset puta veća od one za koju je Inter bio optužen da je naduvana plusvalenca.
Sudska istraga sa radnim imenom “Prizma” u kojoj tužioci utvrđuju činjenice o lažiranju završnih bilansa Juventusa u poslednje tri sezone i krivotvorenim fakturama, samo je deo savršene oluje koji je pogodio Staru damu i njenog predsednika Andreu Anjelija. Gubitak skudeta, loši rezultati, slaba igra, dugovi, rđavo potrošen novac na pojačanja, pogrešni izbori trenera, neuspešna akcija stvaranja Superlige, kao da se sve urotilo protiv sinovca advokata Đanija Anjelija.
U tom kontekstu, pojavljivanje vesti o postojanju neregistrovanog ugovora između Kristijana Ronalda i Juventusa (u Italija ga zovu “scrittura privata”, reč je o ugovoru koji potpisuju dve strane bez registracije ili overe u sudu ili kod notara) ide u prilog onih koji tvrde da je angažovanje CR7 bio početak kraja zlatne ere Andree Anjelija na čelu Stare dame.
U krugu od tri godine, Juventus je od neprikosnovenog tima u Seriji A – sa ambicijama da osvoji treći naslov prvaka Evrope i zavidnom finansijskom situacijom koja je Bjankonerima omogućavala privilegiju da kupuju najbolje igrače svojih najvećih rivala u Seriji A (Pjanić, Iguain) i u Evropi (De Liht i Ronaldo) – stigao do ivice provalije, kako sportske tako i finansijske.
I pored toga što nismo još stigli do polovine šampionata, već je izvesno da Juve nema velike šanse da se domogne četvrtog mesta koje vodi u Ligu šampiona. Istražne radnje tužilaštva u Torinu možda neće proizvesti posledice na krivičnom planu za klub i njegove rukovodioce, ali bi mogle da imaju ozbiljne disciplinske posledice u okviru sportske grane pravosuđa. Pogotovo ako sadržaj ugovora između Ronalda i Juventusa bude u koliziji sa normama FS Italije.
20.45: (3,30) Kaljari (3,25) Torino (2,40)
Ronaldo je već imao probleme sa utajom poreza. U Španiji je početkom ove godine postigao nagodbu sa Ministarstvom finansija da plati novčanu kaznu od 18.000.000 evra, uz uslovnu kaznu zatvora od 23 meseca za utaju poreza u periodu od 2011. do 2014. godine.
U svakom slučaju, ne važi samo za Juve, već i za celu Seriju A, već u januaru ćemo videti mnogo manje “plusvalenci” i basnoslovnih provizija za menadžere i posrednike u transferima igrača .
Fudbal, posebno u Italiji, već duže vreme živi iznad svojih mogućnosti. Zahvaljujući basnoslovnom kapitalu iz diktatorskih država koji se slio u Englesku i Francusku, i u manjoj meri u Italiju i Španiju, najvažnija sporedna stvar na svetu je samo odgodila neizbežni krah sistema. Jedan od načina da se produži život Kalču su bile tzv. plusvalence (dodatna kapitalna vrednost) koje predstavljaju razliku između cene kupovine i prodaje jednog igrača uključujući amortizaciju ugovora. Pojednostavljeno, zarada se knjiži odmah i cela, a troškovi se plaćaju na rate i tokom više godina.
Tako smo došli u situaciju da je udeo tzv. plusvalenci u ukupnom obrtu novca u Seriji A porastao sa 381.000.000 evra u 2015. godini na 739.000.000 u 2020, odnosno sa 17 odsto na gotovo trećinu ukupnog finansijskog kolača u Seriji A.
Kralj “plusvalenci” je bio Fabio Paratiči. Štaviše, bivši sportski direktor Juventusa se hvalio svojim podvizima i bio vrlo ponosan na njih. Za tri godine, od 2018. do 2021. godine, Paratiči je upisao 327.000.000 evra “plusvalenci”. Fabio je bio primoran na te “akrobacije” zbog velikog bremena transfera i plate Kristijana Ronalda. Amortizacija i bruto plata Portugalca su iznosile preko 80.000.000 evra godišnje, plus astronomske provizije koje je plaćao menadžerima i posrednicima zbog dovođenja tzv. slobodnih igrača ili za pravljenje “plusvalenci”.
Primera radi, prema pisanju Korijere dela Sera, Mino Rajola je za četiri godine koje je Pol Pogba proveo u Juventusu, uključujući i transfer iz i u Mančester Junajted, inkasirao lepotu od 36.400.000 evra. Isti izvori navode da je Žorž Mendeš od kupoprodaje Kristijana Ronalda na liniji Real Madrid – Juventus naplatio masnu proviziju od 11.500.000 evra. Juventus je u 2019. godini platio čak 44.300.000 evra raznim menadžerima i medijatorima, godinu dana kasnije tokom pandemijske 2020. na fudbalske mešetare je otišlo 20.800.000 evra.
Trećina “plusvalenci” Juventusa, sa potpisom Paratičija, je ostvarena u poslovima sa Đenovom: 123.000.000 evra. Međutim od te cifre na papiru, na tekućim računima dva kluba je završilo manje od 25.000.000 evra. Sportski aspekt priče je još indikativniji. U poslednje tri godine Juve je formalno platio 74.000.000 za igrače Đenove koji su u Juveu odigrali ukupno, svi zajedno, 14 utakmica.
Majka svih “plusvalenci” je primer kupoprodaje Nikoloa Rovele. Igrač Đenove je prošle zime bio pred istekom ugovora. Mogao je da poptiše ugovor sa Juventusom bez evra obeštećenja. Ali, na opšte iznenađenje Rovela produžava ugovor sa Đenovom i zatim biva prodat Juventusu za 18.000.000 evra uz klauzulu da ostane na pozajmici u Liguriji do leta 2022. godine.
Istovremeno, Đenova kupuje od Juventusa Manola Portanovu i Elija Petrelija. Prvi košta 10.000.000 evra, drugi 8.000.000 evra, zajedno taman koliko je koštao Rovela 18.000.000 evra. Portanova je ušao u igru četiri puta i proveo je na terenu 95 minuta u dresu Đenove dosada, dok Petrelii nije ni uzet u obzir već je odmah prosleđen Ređini u Seriju B.
Iz čitavog posla, u kome nijedan klub nije potrošio ni evro, Juve je upisao plusvalencu od 18.000.000 evra, baš kao i Đenova. Zahvaljujući pozajmici Rovele Đenovi, Juve je mogao odmah da upiše i amortizaciju od 4.500.000 evra na ime Rovele.
Izbor urednika
Poučan primer je i “šetnja” Radua i Pinamontija između Intera i Đenove. Njih dvojica su prodati Đenovi za sume apsurdno visoke, trošak za Pinamontija je u knjigama prikazan sa sumom od 19.000.000 evra, da bi ga Inter kupio posle samo godinu dana za 21.000.000 evra. Na papiru je između dva kluba formalno provučeno 40.000.000 evra, u stvarnosti su izašla samo dva miliona.
I transfer Viktora Osimena je emblematičan primer. Nigerijac je de fakto plaćen 51.000.000 evra, dok je preostalih 20.000.000 evra zavedeno kroz transfere trojice anonimnih igrača Napolija i skromnog golmana Karnezisa pred penzijom. Praktično, Napoli je ostvario trostruku dobit: prikazao je da Osimen vredi više nego što je efektivno plaćen, upisao je plusvalencu od 20.000.000 evra s kojom je sredio poslovne knjige i rešio se igrača s kojima nije znao šta da radi.
Pozicija Juventusa u odnosu na druge klubove je teža zbog toga što je Juve kvotiran na berzi i mora da poštuje pravila poslovanja na finansijskoj pijaci. Takođe, zbog delovanja Konsoba (telo koje nadgleda korektno i legalno ponašanje subjekata na berzi) klub iz Torina je podložan kontrolama kojima drugi nisu i može da napravi krivična dela ili administrativne prekršaje koji nisu predviđeni za privredne subjekte koji nisu kvotirani na berzi.
Ključna razlika između procesa koji se vodio protiv Milana i Intera zbog naduvanih plusvalenci pre 12 godina je u tome što milanski klubovi nisu kvotirani na berzi i samim tim je nedostajao ključni element krivičnog dela, oštećena treća lica.
Juventus rizikuje da bude kažnjen oduzimanjem bodova samo u slučaju da se dokaže odgovornost kluba za falsifikovanje dokumenata koje je za posledicu imalo lažiranje završnih bilansa. U tom kontekstu jedini presedan u pozitivnom pravu u Italiji je slučaj Kjeva koji je bio sanckionisan skidanjem tri boda zbog napumpanih “plusvalenci” u transferima igrača sa Čezenom. U slučaju da se utvrdi da se ne radi o krivičnim delima već o administrativnim prekršajima Juventus bi platio samo novčane kazne.
Prema mišljenju eksperata za sportsko pravo najverovatniji ishod čitave priče bi mogao da bude vrlo blaga kazna ili nagodba između Juventusa i disciplinskih organa FS Italije o plaćanju novčane sankcije. U prvom scenariju Juve bi prošao tri stepena sportskog pravosuđa, zaključno sa definitivnom presudom najviše istance, Saveta Italijanskog olimpijskog komiteta. Imajući u vidu akumulirano iskustvo, Juve bi u prvom stepenu bio strogo kažnjen, a onda bi ta sankcija bila razvodnjena u drugom i trećem stepenu i svedena na podnošljivu ili bi bila čak anulirana.
Tužioci su u međuvremenu, promenili strategiju. Posle saslušanja sportskog direktora Federika Kerubinija i generalnog direktora Mauricija Arivabenea i izbora bivših funkcionera Juventusa Emilija Rea i Stefana Bertola da se opredele za opciju da ne odgovaraju na pitanja tokom saslušanja, tužioci u Torinu su se odlučili za drugu taktiku.
Po svoj prilici neće biti pozvani na saslušanje predsednik Juventusa Andrea Anjeli, potpredsednik Pavel Nedved, a ni bivši sportski direktor Fabio Paratiči. U tužilaštvu u Torinu imaju nameru da češljaju prikupljenu dokumentaciju tokom pretresa u sedištima Juventusa u Kontinasi, Torinu i Milanu, kao i na kopiranim sadržajima telefona i kompjutera osoba pod istragom.
Istovremeno, torinsko tužilaštvo je angažovalo Enrika Sasija, čuvenog eksperta za ekonomiju, računovodstvo i knjigovodstvo. Procenjuje se da će Sasiju trebati oko tri meseca da prouči sva prikupljena dokumenta iz čega proizilazi da istraga neće biti zaključena pre marta. Drugim rečima, tek na proleće ćemo znati da li će protiv Anjelija i drugih bivših i sadašnjih funkcionera Juventusa biti pokrenut krivični postupak za lažiranje završnog računa, prevaru i krivotvorenje faktura.
Zatvaranje istrage, u proceduralnom smislu, je veoma važno i za sportske disciplinske organe. Naime, tek po završenoj istrazi pravosudni organi predaju sav materijal kolegama iz sporstke grane, što znači da je malo verovatno da sankcije pogode Juventus u ovoj sezoni.
Međutim, kolateralna žrtva “savršene oluje” bi mogli da budu Andrea Anjeli i Pavel Nedved, bez obzira kako se zavšri istraga “Prizma”. Vlasnik Eksora i samim tim većinski vlasnik Juventusa Džon Elkan je već postavio neku vrstu tutora Anjeliju. Dolazak Maurcija Arivabenea, Elkanovog čoveka od poverenja, na mesto generalnog direktora, jasan je signal da je Anjeli izgubio autonomiju u vođenju kluba i odlučivanju koju je imao tokom prethodnih godina.
Takođe, decidiran stav da će Juventus sarađivati sa pravosudnim organima u utvrđivanju istine je još jedan signal vlasnika kluba da izvrši promene u klubu koje bi mogle da budu čak i revolucionarne. Indikativno je da je Elkan u jednoj izjavi podvukao da su u Juventusu svi promenjeni aludirajući da su samo njegov bliski rođak Anjeli i Pavel Nedved ostali u Kontinasi.
Prva direktiva Arivabenea po preuzimanju funkcije je glasila: nema više jurenja “plusvalenci”, nema dovođenja igrača bez plaćenog obeštećenja, ali sa faraonskim platama i apsurdno visokim provizijama za menadžere i medijatore. Na kraju: embargo na ugovore koji ne prikazuju jasno troškove angažovanja igrača ili trenera za klub.