Poluđavo, poluanđeo! Četiri decenije od “Božje ruke”: Dresom Maradone ne bih ni sudove prao

Argentina protiv Austrije od 19 sati po srednjoevropskom vremenu, sve oči će biti uprte u Lionela Mesija. Ali šta god da najbolji fudbaler 21. veka uradi danas, to neće moći da se meri sa onim što je na današnji dan, pre tačno četiri decenije, uradio njegov prethodnik u ulozi apsolutnog božanstva Argentine, Dijego Armando Maradona. U stvari, to što je on uradio 22. juna 1986. verovatno niko nikada neće uspeti da uradi.

Jer Maradona je u tom četvrtfinalu, na kultnom Asteka stadiona (i možda su organizatori ovogodišnjeg Mundijala mogli da se potrude da Mesi baš danas zaigra na istom mestu) postigao i najprljaviji gol u istoriji svetskih prvenstava i bez sumnje najlepši u istoriji svetskih prvenstava.

Prvi u 51. minutu zauvek će ostati upamćen pod nadimkom “Božja ruka”. Drugi ćemo zanavijek zvati “Gol veka”.

No, krenimo redom.

UVERTIRA…

(©Reuters)

Argentina te 1986. nije imala najbolji tim, bili su tu pojedini asovi poput Oskara Ruđerija, Horhea Buručage ili Horhea Valdana, ali daleko od toga da je to bila ekipa pred kojom su vam klecala kolena. Ali čim bi lopta stigla do Maradone – panika bi zavladala u protivničkim redovima. U grupnoj fazi stradale su Južna Koreja (3:1), Bugarska (2:0), Italija se izvukla remijem od 1:1. Dijego je u te tri utakmice dao jedan gol, namestio već četiri. U osmini finala Pedro Paskuli je pogodio za minimalnu pobedu nad Urugvajem.

U četvrtfinalu Engleska predvođena Gerijem Linekerom, Piterom Šiltonom, Glenom Hodlom… Nije baš ni gordi Albion blistao, samo tri boda u grupi je osvojio, izgubio od Portugalije, ali je u osmini finala preslišao Paragvaj sa 3:0 uz dva Linekerova gola. Još tri je prethodno dao Poljacima.

Još bitnije, utakmica je imala političku konotaciju, jer četiri goine ranije Argentina i Velika Britanija su 74 dana ratovala oko Folklandskih Ostrva (Malvinas, ako pitate Argentince). Britanci su pobedili, život je izgubilo 649 Argentinaca. Britanaca 258. Još su vlasti južnoameričke zemlje sve vreme lagale narod da dobijaju rat.
“Iako smo pre utakmice govorili da fudbal nije ni u kakvoj vezi sa ratom, znali smo da su tamo ubili mnogo argentinskih dečaka, ubijali su ih kao ptičice. Ovo je bila osveta”, rekao je Maradona posle utakmice.

A, sama utakmica, iako bez golova u prvom poluvremenu, apsolutni spektakl.

BOŽJA RUKA

Idemo prvo na 51. minut. Kreće sve od Maradone naravno, nekoliko sjajnih finta, lopta ide desno do Valdana, on uspeva da je primi, ali mu je čuvar izbija iz nogu. Lopta leti visoko, Šilton i Maradona kreću po nju, engleski golman je 18 centimetara viši, plus sme da igra rukom. Ali Dijego skače u nebesa, Argentinci slave. U to vreme nije bilo VAR tehnologije. Da jeste, gol bi momentalno bio ponište, bez obzira na to koliko je Maradona lepo sakrio ruku. Ali – ne, nije igrao glavom naravno. Tek je snima pokazao da je Maradona ispružio ruku i dlanom ćušnuo loptu preko Šiltona.
“Nekad mi se čini da mi se taj gol sviđa više nego drugi. Kao da sam nekako opljačkao Engleze. Ne znam ni kako sam skočio tako visoko, Šilton ništa nije primetio. Fenvik je prvi tražio da se gol poništi, on je bio iza mene. A ni on nije video, samo je znao da niko ne može da glavom dohvati loptu koju golman ne može rukom. Kad sam video da linijski sudija trči ka centru, radosno sam otrčao do oca i tasta na tribinama… Svi su bili uvereni da sam ga dao glavom. Slavio sam krijući levu šaku, trudio sam se da ne gledam u sudije, plašio sam se da ne posumnjaju… Čekao sam saigrače da me zagrle, a nikoga nije bilo. Govorio sam im: ‘Dođite, zagrlite me, inače će da ga ponište’… Valdano mi je prstom pokazivao da ćutim. Pravio sam se glup, jer nisam imao izbor… Rekao sam godinu dana kasnije novinaru Bi-Bi-Sija: Čist gol, jer ga je sudija priznao. A niko ne sumnja u poštenje sudija”, premotavao je film Maradona kasnije.

19.00: (1,53) Argentina (4,20) Austrija (7,50)

Sudio je inače Tunišain Ali Bin Naser, ali je krivicu svaljivao na pomoćnika, Bogdana Dočeva iz Bugarske. On sam se pak branio sledećim rečima…
“Odmah sam osetio da nešto nije u redu, ali u to vreme Fifa nije dozvoljavala mahačima da utiču na odluke glavnog sudije… Taj trenutak mi je uništio život. Maradona je bio briljantan fudbaler, ali i loa osoba. Nije samo mali rastom, već je mali i kao ljudsko biće”, žalio se Dočev, koji više nikada nije svirao na nekom velikom takmičenju.

Sam Maradona je mnogo godina kasnije, beše to 2015, posetio Tunis i tamo Ali Bin Naseru dao argentinski dres s rečima: “Mom večnom prijatelju”.

Prvo je odbijao da prizna da je igrao rukom. Na kraju je naravno priznao.
“Kakva Božja ruka. To je bila Dijegova ruka! Znao sam da sam ga dao rukom. Nisam planirao, ali sve se desilo tako brzo, linijski nije video… Prijatno sam se osećao. Bila je to neka simbolična osveta Englezima”.

(AP Photo/ Guliver)

Cezar Luis Menoti, selektor koji je Argentince vodio do titule 1978, bio je još direktniji.
“Ljudi su govorili: Odlično, još bolje, mnogo je bolje što je taj gol bio tako nepravedan, tako okrutan. Jer boleo je Engleze još više”.

S druge strane Atlantika cela ta ujdurma prepričava se sasvim drugačijim tonom. Piter Šilton je 2011. Govorio za ruski Sport Ekspres.
“Maradona me je jednom zvao da gostujem u njegovom TV program. Rekao sam mu: ‘Dijego, ako se izviniš za Božju ruku, dolazim’. Nije mi odgovorio. I neću se rukovati sa njim dok se ne izvini za tu najveću prevaru čije smo žrtve bili. I moja zemlja, i reprezentacija, i ja… Znam da je reagovao instiktivno, to mi ne smeta, ali da se nijednom ne izviniš? Fudbaler te veličine je trebalo da priđe sudiji i da mu prizna da je gol neregularan. To bi bilo plemenito, vredno istinskog sportiste. Postavio bi primer milionima dece”.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Ovako – postavio je primer milionima Argentinaca. Niko mu nije zamerio što nije priznao greh. Naprotiv, svi su oduševljeni kako je to uspeo. I sam Šilton priznaje da nije znao da ga je Maradona dao rukom.
“Nisam bio 100 odsto siguran, bio sam koncetrian na loptu. I bio sam uveren da ću je stići. Čim se desilo, odmah sam pogledao ka sudiji. Nisam mogao da verujem da je stigao pre mene. Ali sudija je rekao – sve je u redu”.

Nije samo Šilton decenijama bio besan na Maradonu. Teri Bučer je bio možda još radikalniji primer.
“Ne, nikada mu neću oprostiti. Nema ničeg dobrog u tome što nas je taj način izbacio iz četvrtfinala Svetskog prvenstva. Posle meča sam bio na doping testu, sa Gerijem Stivesom i Kenijem Rensomom, bio je u istoj sobi Maradona sa dvojicom saigrača. Za nas je bilo gotovo, oni su slavili. Samo što tuča nije izbila. Da sam ja bio prvi do njega, verovatno bi izbila”.

GOL VEKA

(©AFP)

Samo četiri minuta nakon “Božje ruke” Maradona je nokautirao Engleze. “Gol veka” dan danas važi za najlepši u istoriji svetskih prvenstava. Možemo da pričamo da odbrane nisu kao nekad, ali Maradona je tada nanizao Pitera Birdslija, Pitera Rida, Terija Bučera, Terija Fenvika, na kraju i Šiltona pre no što je loptu smestio u mrežu.

Neverovatnih 60 metara za 11 sekundi.  I večnost.
“Ovako je to bilo: krenuo sam sa centra, otišao desno, prošao pored Birdslija i Rida, onda se zaleteo ka golu, koji je još bio daleko. Negde na pola sam prošao pobegao Bučeru, tu mi je malo Valdano pomogao, jer Fenvik, poslednji igrač njihove odbrane, nije izašao na mene. Čekao sam da krene, pa da je dodam Valdanu, da bude jedan na jedan sa Šiltonom. Ali nastavio sam pravom, sad je Šilton ispred mene. Fintirao sam, Šilton je pao… Kad sam je poslao u mrežu, Bučer, ogroman, plavi tip, konačno me je stigao i svom silom šutnuo. Ali više me nije bilo briga. Postigao sam gol života”.

Mada treba reći da je i Maradona kasnije hvalio fer-plej engleskih reprezentativaca.
“Ne verujem da sam mogao da postignem ovakav gol protiv bilo kod drugog tima, jer bi me svi oborili. Englezi su verovatno bili najplemenitiji fudbaleri na svetu”.

I tu su Englezi imali šta da mu zamere, jer je pre no što je Maradona dobio loptom jedan njegov saigrač napravio prilično očigledan faul nad Hodlom i tako mu oduzeo loptu. Sve nakon toga bila je nemoć Engleza.
“Godinama sam bio ogorčen na Maradonu zbog tog prvog gola, ali to ne menja činjenicu da je bio čudesan fudbaler.  Tim drugim golom nas je potpuno demoralisao i izbacio… Nisi mogao da mu uzmeš loptu. Za tih 90 minuta sam ga udario dva ili tri puta, pokušavao da ga uplašim. Ali nisam mu mogao ništa. Još je sveme pričao sa mnom. Kao da šeta parkon”, govorio je Teri Fenvik.

U finišu meča Geri Lineker je dao utešni gol, tek d osvoji Zlatnu kopačku za najboljeg strelca.  Dao ih je šest. Maradona pet, pošto je u polufinalu sa dva komada izbacio Belgiju, da bi u final protiv Zapadne Nemačke asistirao Buručagi za konačnih 3:2.

Argentina je bila prvak sveta. Englezima je ostalo da kukaju na nepradu. I da je se sećaju svaki put kad legnu u krevet. Vezista Stiv Hodž s posebnom uspomenom. On je zamenio dres sa Maradonom. Srećom, niko ga nije video.
“Tog dana ne bih menjao dres sa Maradonom ni da sam zauzvraz dobio sav čaj Kine. Njegovim dresom ne bih prao ni sudove. Da smo ja ili bilo ko drugi znali da ga je Hodž uzeo, verovatno bismo ga izbacili iz svlačionice”, besneo je Šilton raazgovarajući sa novinarom Sana 2022.

(AP Photo/Matt Dunham/Guliver)

Taj Maradonin dres iste je godine prodat na aukciji za nešto više od 8.000.000 evra.
“Mnogi su me kritikovali što sam menjao dress a Maradonom, neki su saigrači bili ljuti, ali ta će utakmica zauvek biti upisana u fudbalsku istoriju. Ja ga lično nikada nisam krivio za tu ruku. On je jedan od najboljih fudbalera u istoriji igre. Hrabar kao lav. Gde god je igrao šutirali su gap o nogama”, prisećao se sam Hodž u autobiografiji: “Čovek u Maradoninom dresu”.

Samo ime biografije najbolje govori o tome koliki je Maradona ožiljak ostavio na srcima Engleza. Mada će i oni sami, kako su godine prolazile, menjati stav…
“Taj gol su samo dva igrača koja sam gledao mogla da postignu: Mesi i Maradona”, pričao je Lineker.

Glen Hodl na sličan način…
“Četiri dana nisam mogao da prebolim, ali u tom trenutku nisam osećao nikakav animozitet prema Maradoni. Čak i na doping kontroli posle meča. Za mene je Maradona najveći fudbaler svih vremena. Veći od Pelea. I taj drugi gol je dokaz… Bolji i od Mesija, Kristijana Ronalda, Johana Krojfa, od svih. On je bio čisti genije”.

Na španskom govornom području, “Gol veka” se nekako prirodno dovodi u vezu sa strastvenim komentatorom urugvajske televizije Viktorom Ugom Moralesom.
“Dodaće je Dijegu, tu je Maradona, sa dvojicom čuvara na sebi. Maradona je rola, ide na desno krilo, genije svetskog fudbala, ide na krilo, dodaće je Buručagi… Još je kod Maradone! Genije! Genije! Genije! Idemo, idemo, demo, idemo, idemo… Gooooool! Goooool! Hoću da zaplačem. O, Bože moj! Neka živi fudbal! Kakav gol! Dijegol! Maradona! Izvinite, ovo je gol za suze! Maradona, kakav trk za pamćenje, najbolji svih vremena. Sa koje si planete ti sišao? Da ostaviš sve te Engleze iza sebe. Argentina 2, Engleska 0! Dijego, Dijegol, Dijego Armando Maradona! Hvala ti, Bože, za fudbal, za Maradonu, za ove suze, za Argentina 2, Engleska 0”.

Ugledni Ekip, francuski list koji je osmislio Ligu šampiona, između ostalog, Maradonu je opisao možda bolje nego bilo ko drugi: “Poluanđeo, poluđavo”.