PRELAZZI: Are you not entertained? 

Nadamo se da ste praznike iskoristili da još jednom odgledate “Gladijatora” i legendarnu scenu iz koje je izvučen naslov (kada se prevede na srpski, gubite onu mogućnost da u glavi čujete Rasela Kroua kako to izgovara); u svakom slučaju, sigurno bi samo zli jezici mogli da pomisle da je povod za ovaj tekst to što jednom konkretnom timu ne ide dobro. 

Mada bi i to bilo sasvim skladno onome kako prosečan fudbalski navijač vidi svet oko sebe: ili su sve ljubičice, ili je sve totalna katastrofa koja ne vredi pišljiva boba, a i taj sport nije neki sport.

Ali ne osećaju se tako samo oni koji navijaju za Mančester junajted ili Liverpul: Zar nemate osećaj, posebno ukoliko redovno posećujete društvene mreže i(li) komentatorluk na Mozzart Sportu, da su skoro svi nekako nezadovoljni (ne samo) u Premijer ligi? Da se skoro svi žale, da im ova sezona nije po volji, da ih nerviraju tabela, taktika, transferi?

Možda bi kakav-takav izuzetak mogli da predstavljaju oni koji vole Arsenal i koji toliko dugo čekaju na titulu – neki je nikada nisu ni videli – no, ovo vam malo pričamo iz iskustva, ni njima nije lako. 

(2,20) Totenhem (3,50) Bornmut (3,45)

Strepe već sada da će na proleće Arteta da se samoubije iz zasede, da ova serija izvlačenja i pobeda, koje mimo derbija s Vilom nisu dominantne, ne može da potraje, a i intimno se, mada vam to neće priznati, ne osećaju dobro što im se mnogi, zavidni, rugaju zbog stila, zbog prekida, zbog načina na koji pobeđuju.

Već neko vreme se u fudbalskom žargonu nametnuo taj izraz “identitet”: Ubiše se onoliki stručni konsultanti i novinari da objasne kako je glavni problem što svi ti čelsiji, liverpuli, junajtedi, a bogme i pokoji Vest Hem, nemaju nikakav “identitet”. Nit’ smrde nit’ mirišu (dobro, neki baš smrde!), niti možete u par reči da opišete šta je to što oni igraju, a ako se usudite da zagrebete po njihovoj organizaciji, tek vam tu neće biti jasno, da prostite, ko koga i zašto, i po kojoj ceni.

Da li je to nova realnost? Ako već živimo u svetu postistine, možda živimo i u svetu posttaktike, pa i postfudbala; sa strane “menadžmenta”, niko tu ne može da prevaziđe Čelsi i bratiju Egbali, Ganon i čitavo ono zamešateljstvo zvano BlueCo, ali kada je reč “samo” o fudbalu, ako je ikada reč “samo” o fudbalu…

… onda ništa, i to valjda nije nikakvo iznenađenje svima koji su obraćali pažnju na ono što rade svih ovih godina, ništa nije primer toga kao Totenhem i Tomas Frank.

Ni na čijem licu se ne vidi koliko Premijer liga ove sezone nije zabavna – posebno kada ne pobeđujete – kao kod Danca. A bogme ni kod navijača u prvim i poslednjim redovima, koji su sada već nekoliko utakmica zaredom ispratili svoje (ne)ljubimce zvižducima, uglavnom upućenim ka klupi, a šta ostane za ekipu (mimo Mikija van de Vena), neka ga, neće da se baci.

Tomas Frank (©Reuters)

Totenhem je klub koji uvek ima prevelika očekivanja, mahom bez temelja, ako ne računate velelepni stadion koji im je na mnogo načina omča oko vrata, uključujući tu i psihologiju; oni koji nisu skloniji praštanju u ove blagdane, rekli bi da je sve što se dešava oko Franka i Totenhema savršena osveta za greh koji je klub počinio prema Angeu Postekogluu nakon što je ovaj jednom u životu bio pragmatičan i doveo ih do jednog velikog pehara i do Lige šampiona. 

(A opet, onda je taj isti Postekoglu to nehotice uradio Nunu Espiritu Santu, a onda se i Nuno opet u Londonu ne provodi nimalo dobro, i budi ti sad hrišćanin i pametan pa izvuci pouke…)

Svejedno, Tomas Frank postao je, čak i više od onih koji su zaista ovih dana ostali bez posla zaštitno lice te nove, “nezabavne” Premijer lige.

Nije isključeno da bi Dancu mogao da presudi ovaj niz od svega dve pobede u 11 kola, kao što je potpuno isključeno da se to dogodi njegovom večerašnjem protivniku, Andoniju Iraoli. 

Možda je do identiteta, koji Bornmut poseduje čak i kada gubi, čak i kada ne igra dobro, a možda je samo do tereta očekivanja i razmaženosti, svejedno, znao je gde je došao, samo što je malo ko mogao da pretpostavi da će sve izgledati tako.

Njegov povratak na stadion Brentforda bio je otužna predstava, u kojoj je lik za kojeg se smatralo da jeste pragmatičan, ali da nije dosadan, pokušavao da izvuče bod na način za koji bi i Žoze Murinjo iz najslavnijih dana rekao “Pretera ga, brate”, a onda se desio Sanderlend, i dobro prvo poluvreme, i onda povratak na taj dosadni, dosadni, otužni Totenhem u drugom.

Detalj sa utakmice Totenhem - Sanderlend (©Reuters)

Letos je otišao Son, povredili su se Madison i Solanke i Kuluševski, evo sada i Kudus, kao jedini koji ponekad uradi nešto, pa su najbolji strelci Spursa Van de Ven i Rišarlison; treći najbolji strelac je već poslat u Kristal palas. 

I okej, Totenhem nema baš vrhunski tim, ali nemaju ga ni već pomenuti Brentford i Sanderlend, pa se evo plekaju u mesta za Evropu. Zato ima potpuno odsustvo energije i odvažnosti, toliko da su po mrežama već počeli da strahuju za sudbinu svakog igrača Totenhema koji odigra pas unapred, pošto se treneru pas unapred i bilo kakva naznaka napada nimalo ne dopadaju…

“Ko hoće veće…”, rekli bi opet oni što pamte da je Postekogluova ekipa bila zabavna makar neutralcima, čak i ako je neko sa tribina stadiona prerano posedeo; ili oni sa tek nešto dužom memorijom, koji znaju da je Maurisio Poketino sa adutima kao što su Hari Vinks, Dani Rouz ili Davinson Sančez igrao finale Lige šampiona.

Ako je poslednji “dar” Danijela Levija navijačima Totenhema bio Tomas Frank, šta je činiti novoj upravi? Da li da, u nadi da će biti drugačije kada skroji tim po svojoj meri, čega je Brenan Džonson samo glasnik, istrpe svog sve anksioznijeg, sve zastrašenijeg trenera, koji uporno tera svoj rudimentarni, defanzivni fudbal, lišen svake spontanosti, svake radosti, svakog – izvinjavamo se – identiteta?

Taj pragmatizam mogao je (i morao) da prođe u Brentfordu , ali Totenhem je drugi par dugih rukava na dresu Davida Žinole; oni za sebe misle, i pozivaju se na one tri latinske reči u grbu, da moraju da budu srčani, ako ništa drugo, da moraju da postignu neki gol koji nije iz prekida, bez obzira šta o tome mislio Mikel Arteta.

A kad smo kod latinskog…

U onoj sceni iz “Gladijatora”, kada Maksimus Decimus dva puta uzvikne “Are you not entertained?” pa onda i “Zar niste zato ovde?”, borac baci svoj mač i pljune na zemlju.

Krvožedna publika tek tada počinje da shvata, pa kreću ovacije.

PREMIJER LIGA – 21. KOLO

Utorak

Vest Hem - Notingem Forest 1:2 (1:0)
/Muriljo 13ag - Nikolas Domingez 55, Gibs Vajt 89pen/

Sreda

20.30: (2,15) Bornmut (3,50) Totenhem (3,60)

20.30: (1,90) Brentford (3,70) Sanderlend (4,40)

20.30: (3,15) Kristal Palas (3,45) Aston Vila (2,40)

20.30: (1,77) Everton (3,50) Vulverhempton (4,90)

20.30: (3,60) Fulam (3,50) Čelsi (2,15)

20.30: (1,40) Mančester Siti (5,30) Brajton (8,00)

21.15: (5,40) Barnli (3,70) Mančester Junajted (1,75)

21.15: (1,70) Njukasl (3,60) Lids (5,30)

Četvrtak

21.00: (1,63) Arsenal (4,20) Liverpul (5,30)

***Kvote su podložne promenama