Srbin je hit u Poljskoj: Ekstraklasa jača od Superlige, Mitrović idol, Baloteli divan tip

Jedan od igrača koji su ovog leta napustili srpski fudbal je Filip Stojilković. Švajcarac srpskog porekla je u Mozzart Bet Superligi Srbije proveo nepunu sezonu, pokazao kvalitet u dresu OFK Beograda i zaslužio transfer u poljsku Krakoviju. Stojilković je igrao za Romantičare kao pozajmljen fudbaler nemačkog Darmštata koji je na njegovom transferu u Krakov inkasirao 500.000 evra.Čini se da su svi na dobitku…

Stojliković je hit na startu sezone u poljskoj Ekstraklasi. Već je dao pet golova i deli prvo mesto na listi strelaca u ligi, a njegov tim je na dva boda od lidera Visle iz Plocka. Stojilković je došao kao kapitalno pojačanje i do sada nadmašio očekivanja.
“Iskreno, nisam iznenađen. Došao sam u Krakov u dobroj formi. Na vreme smo završili transer i imao sam vremena da se spremim. Tokom pauze sam bio kući i radio na fizičkoj spremni. Trenirao sam dvaput dnevno. Samo tri dana ovog leta sam proveo na plaži, na pravom odmoru”, kaže Stojilković za poljske medije.

Da li si nekad u karijeri imao ovako dobar start?
“Nisam nigde ovako dobro startovao. Iako sam igrač kojem nije potrebno mnogo vremena da se adaptira. Moj pristup je da dođem i bacim se na posao”.

Kako si se osećao pred debi? Prvi meč ti je bio gostovanje šampionu Lehu…  
“Nikad se ne plašim takmičenja, pa ni šampiona. Tokom priprema sam uvideo koliko kvaliteta ima u timu Krakovije. Izašli smo na teren u Poznanju bez straha i zasluženo pobedili 5:1. Odigrali smo dobru utakmicu, a taj nivo sam zadržali i u narednim”.

Da li je ovo tvoja najbolja verzija?
“Ne gledam to tako. Prethodne utakmice su za mene zatvoreno poglavlje. Ne obazirem sam kako sam igrao osim ako su bile neke situacije koje zahtevaju dodatni rad kako bih ispravio greške za narednu utakmicu i unapredio se”.  

Razmišljaš li o tituli najboljeg strelca?
“Prirodno je da želim da postižem golove. Ali, iznad svega je timski uspeh. Idem utakmcu po utakmicu i to je pristup cele ekipe. Ne gledam previše unapred i šta će biti za tri ili četiri meseca”.  

Većina napadača ima neku zamišljenu granicu postigutih golova u sezoni. A ti?
“Imam je, ali neću da je otkrijem. Znam da je moj prethodnik u Krakovijinom dresu sa brojem “devet” dao 18 golova prošle sezone, ali ne osećam pritisak zbog toga”.

Koji su ti prvi utisci o poljskoj Ekstraklasi i defanzivcima?
“Teška liga. Jaka i fizički zahtevna, što mi se dopada. Nivo fudbala je viši nego u Srbiji, a stavio bih Ekstraklasu i iznad švajcarske Superlige. U poređenju sa Bundesligom, poljski šampionat je na sličnom nivou što se tiče fizike, ali razlika leži u tehničkim kvalitetima. Defanzivci u Poljskoj su uglavnom visoki i jaki u duelima, ali ako igraš pametno, ne moraš da ulaziš u direktne duele sa njima”.

Koji napadači po stilu igre su ti bili uzopri?
“Kad sam bio mlađi, uživao sam gledajući Ćira Imobilea. Sećam se da je jedne sezone dao 36 golova za Lacio. Idol među “devetkama” mi je i Aleksandar Mitrović”.

Šta te je ubedilo da izabereš Krakoviju pored ostalih ponuda?
“Imao sam dobar razgovor sa sportskim direktorom Krakovije i trenerom Lukom Elsnerom. Znam da su se dugo interesovali za mene. Bilo je i drugih opcija, ali sam srcem izabrao ovaj projekat. Već sada znam da je to bio pravi potez”.

Gde ti je bilo najlepše u prethodnim klubovima?
“Na najvišem nivou sam bio u Sionu. Imao sam i dobro proleće u OFK Beogradu prošle sezone. Moja situacija u Srbiji je bila specifična. Došao sam u septembru kada je ekipa već bila formirana i beležila dobre rezultate. Bili su među tri najbolja tima u ligi. U takvoj situaciji je normalno da se tim ne menja mnogo i da novi igrač mora da čeka šansu. Nisam uvek bio u startnih 11, osvajao sam minutažu tokom sezone i odigrao 12-13 celih utakmica. Postigao sam sedam golova što nije loš prosek u odnosu na minutažu”.

Šta si naučio u mlađim kategorijama Hofenhajma?
“To mi je bila jedna od najboljih odluka u životu. Igrati fudbal u mlađim selekcijama u Nemačkoj je ogromna prilika za razvoj i napredak. Igrao sam za omladince i upisao dva meča za B tim. U tom periodu sam mnogo fizički napredovao”.  

Tamo si igrao sa Amaduom Onanom. Da li je to najbolji igrač sa kojim si delio svlačionicu?
“Ne. Delio sam svlačionicu i sa Marijom Balotelijem. Nekada smo igrali u tandemu u Sionu. Od prvog treninga je bilo jasno da je reč o napadaču top klase. Pamtim ga kao divnu osobu. Možda je nekada pre bio više avanturistički tip, ali ja ga ne znam kao takvog. Uvek je bio na usluzi da pomogne i da podeli vredan savet. Mnogo sam naučio od njega. Naprimer, pokazao mi je kako da napadam prostor”.