Lozničani na novom Lagatoru (©Starsport)
Lozničani na novom Lagatoru (©Starsport)

Srpska liga pred Nemanjom Matićem i 3.000 Lozničana: Kapitensko otvaranje Lagatora

Vreme čitanja: 3min | sub. 18.11.23. | 18:45

Dragiša Komarčević strelac istorijskog gola, Loznica ubedljiva protiv Vrelo Sporta

Posle Leskovca, zasijala je i Loznica. Istina, uz poluprazne – ili polupune tribine, zavisi od životne filozofije i pogleda na svet – novog Lagatora, večeras svečano otvorenog pred oko 3.000 ljudi i nasmejanim Nemanjom Matićem, nesumnjivo najvećim imenom prisutnim na stadionu. Pa ipak, junak večeri nije bio proslavljeni reprezentativac, sada fudbaler Rena, već Dragiša Komarčević, malo poznat van Loznice i uskog krug zaljubljenika u fudbal u Bosni i Hercegovini u kojoj je proveo dobar deo karijere.

Za četiri godine u Loznici zadužio je kapitensku traku, a danas se upisao i u klupske almanahe kao strelac istorijskog, prvog – a posle vala i drugog – gola na novom Lagatoru. I tako Loznici utabao put do pobede od 3:2 nad Vrelom Sport u 14. Kolu Srpske lige Zapad.

Izabrane vesti

Fudbal naravno nije bio vrhunski, mada na hibridnom terenu – konačno se primio – nije bio ni mnogo sporiji od onog kakav viđamo na terenima Mozzart Bet Superlige. S tim da je, kao na avgustovskoj premijeri stadiona Dubočice u Leskovcu, akterima trebalo vremena da se priviknu na fudbalski ambijent kakav su do sada uglavnom mogli da gledaju samo preko TV ekrana.

Mada je bilo tu i nekih poznatih lica, među rezervistima Loznice recimo bivšeg napadača Rada i Partizana Nemanje Kojića, pa Marka Marinkovića, nekada talentovanog Zvezdinog štopera, sada prekomandovanog u vezu, pa Stefan Tripković, koji je u Radu i Voždovcu osetio superligaški fudbal. Čak i u gostujućem timu tu je bio Lazar Marković, Partizanovo dete, mada ne ono poznatije koje je stiglo i do reprezentacije.

No, najbitnija su bila lica na tribinama. Promrzla na nekih pet stepeni Celzijusa, ali oduševljena onim što vide u svom gradu. Stadionom na kakvom bi većina gradova u Srbiji mogla da im pozavidi. Pa je takao jedan omladinac Loznice vodio drugare do službenog lica da im potvrdi da je hibridni teren kombinacija prave i veštačke trave, jer mu oni nisu verovali misleći da toga ima samo u bogatijim zemljama.

Nažalost, malo zbog pomenute temperature, malo zbog hladnog povetarca, a možda i najviše zbog toga što se za radosnu vest saznalo tek dva dana pred istorijski meč za fudbal u Mačvanskom regionu, tek otvaranje modernog Lagatora nije proteklo uz pune tribine, poput onog u Leskovcu.

Ali fudbal se svakako vratio u Loznicu. I na usta Lozničana. Pa se pričalo o prijemu, centaršutu, lošem pasu na kontri, o tome šta to peva nekih tridesetak “Solunaca”, organizovanih navijača Loznice, ali i o tome kako je “Cipi igrao po Kazahstan i Azerbejdžanu (igrao je istina u Uzbekistanu) i zaradio dovoljno da kupi dva ili tri stana”.

U loži svečarski, uz posluženje i rakiju Ornament, ili kako su nam rekli “gradonačelnikovu”, pošto porodica Vidoja Petrovića generacijama peče omiljeno srpsko piće. Posebno oduševljenje izazvao je Matićev dolazak, koji je sve vreme strpljivo stajao na usluzi najmlađima, željnim “selfija” da se pohvale u razredu. Delegacija FSS je stadion posetila još u prepodnevnim sastima, kao pratnja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Na tribinama atmosfera isprva kamerna, dok su još svi sumirali prve utiske, značajno bolja kada su u 16. minutu “solunci” konačno ušli na stadion, okačili zastavu Loznice i zapevali: “Samo napred zeleno-beli”. Ponovljenu i na prvi i na drugi Komarčićev gol, oba na asistencije 198 centimetara visokog Ivana Obadovića, napadača Loznice sa “žigićevskim” ukusom.

Tek u nastavku se borba rasplamsala, i gosti su rešili da iskoriste šansu da sami sebe podsete da na ovakvim pozornicama zaista možeš da se osetiš kao pravi fudbalski profesionalac, pa su preko Bogdana Milutinovića i Dimitrija Kojića dva puta prilazili na gol zaostatka. Ali kako je Igor Vićentijević postigao i treći za Loznicu, domaći su sačuvali sva tri boda i tako se učvrstili na četvrtom mestu na tabeli Srpske lige Zapad.

Krajnji cilj je – to svi znaju – Mozzart Bet Superliga, ali imena Sloge iz Požege, FAP Priboja i vodećeg čačanskog Borca, sada sa sufiksom 1926 i 10 bodova prednosti nad Loznicom, svedoče da se zeleno-belima niko neće skloniti sa puta samo zato što ima stadion bolji od drugih.

No, baš to će biti velika prednost Lozničana, jer u ovakvim uslovima fudbal je zaista uživanje. Samo još da ekipa Aleksandra Janjića rezultatima napuni i ovaj prazan deo tribina…



tagovi

LoznicaDušan LagatorSrpska liga Zapad

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara