Švajcarci upoznaju Andreja Bačanina: Uzori Kristijano i Đoković, omiljeni klub Liverpul

Tek su počeli Švajcarci da upoznaju Andreja Bačanina, mladog srpskog fudbalera, koji je letos iz Čukaričkog prešao u Bazel. Njihova je privilegija što imaju priliku da ga gledaju kako fudbalski raste, pošto srpska publika gotovo da nije ni stigla da ga upozna...

Bačanin ima 18 godina, omladinski je reprezentativac Srbije, a iz Čukaričkog je letos u transferu vrednom 2.500.000 evra prešao u Bazel. I tamo se već stabilizovao u standardnog prvotimca: odigrao je 24 utakmice, od kojih pet u Ligi Evrope.

U velikom intervju za Bazelov sajt Bačanin je pričao o počecima u Švajcarskoj.

“Osećam se prijatno od prvog dana. Momci u svlačionici i svi ostali u klubu su me toplo dočekali. Od početka sam se osećao kao da sam godinama ovde. Brzo sam našao stan i skrasio se. Bio sam znatiželjan kako će mi biti da živim u inostranstvu, prvi put odvojen od roditelja. Ali, imam ovde ljudi oko sebe, kao podršku, jer neki moji rođaci žive u blizini. Jedan moj rođak, koji mi je kao brat, preselio se u Bazel sa suprugom pre tri-četiri godine. U pitanju je čista slučajnost, ali meni to mnogo znači, jer provodim dosta vremena sa njima, oni su mi pokazali grad. Bazel je zaista prelep”.

Sa tek navršenih 18 godina, nova zemlja, novi klub, nova životna situacija za tinejdžera iz Beograda.

“Velika promena, pogotovo što je ovo prvi put da živim sam i u drugoj zemlji. Beograd je moja zona komfora, ceo život sam proveo u njemu. A, ovde sam morao da se naviknem na nove ljude, novu kulturu, novi klub, novi jezik. Radim naporno, sa verom da će sve doći na svoje mesto. Zahvaljujući saigračima Bareu, Soti, Albi (Barišić, Šotiček, Ajeti) i ostalima sve ide dobro, jer su me toplo dočekali. Sećam se, u početku majka mi je putem video poziva pomagala da kuvam. Sada se snalazim sam”.

Polako se Bačanin izborio za svoje mesto pod suncem, nije odmah po dolasku iz Srbije uskočio u prvu postavu novog tima.

“Nije bilo lako. Došao sam sa velikim očekivanjima, a onda sam ubrzo shvatio da neće to ići tako jednostavno. Ali, ljudi iz kluba i treneri su verovali u mene. Znali su da je sve ovo novo za mene i dali su mi vremena. To strpljenje mi je pomoglo da ostanem fokusiran. Pored toga, religija je važan deo mog života. Pomogla mi je da prebrodim teške situacije i dala mi je mnogo snage, na terenu i van njega”.

Bačanin se u timu ustalio od decembra. Objasnio je na čemu je radio tih meseci.

“Uglavnom na fizičkoj kondiciji. Pre nego što sam došao ovde, nisam odigrao utakmicu dva i po meseca, jer je moj bivši klub znao da ću otići. Takođe, nisam mnogo trenirao sa timom, tako da nisam bio u top formi i trebalo mi je vremena. Istovremeno, intenzivno sam radio na razumevanju igre. Stručni štab mi je pomogao da donosim bolje odluke na terenu i da razumem šta tačno očekuju od mene. Sada zaista uživam da budem na terenu”.

U srca navijača Bačanin se uselio pre desetak dana, kada je asistirao u 90. minutu za pobedu u večitom derbiju protiv Ciriha (2:1).

“Otkako sam u Bazelu, svi pričaju o klasiku i rivalstvu između Ciriha i Bazela, govoreći da je to najveći derbi u Švajcarskoj. Kada sam asistirao za pobedonosni gol protiv njih u poslednjem minutu, bio sam zaista srećan i veoma emotivan. Navijači i atmosfera su bili neverovatni. To je dalo ne samo meni samopouzdanje, već celom timu. Pokazali smo karakter i vratili se iz zaostatka. Možemo da rastemo kao ekipa na ovakvim trenucima”.

(©Reuters)

Kada je trebalo da opiše sebe, u pomoć je uskočio pomoćni trener Matijas Koler:

“To je jednostavno. Veoma si staložen, razmisliš pre nego što progovoriš, prijateljski si raspoložen, imaš empatiju – sve su to pozitivne osobine koje se ogledaju i na terenu”.

Bačanin je dopunio šefa:

“Hvala, Mace. Rekao bih da sam ljubazan. Trudim se da razumem druge ljude i da im pomognem kada mogu. Uvek sam otvoren prema momcima u timu i želim da se svi osećaju prijatno. Kao igrač, međutim, volim da unosim agresiju i energiju u tim. Rekao bih da moja snaga leži u razumevanju igre, u pokušaju da dobro čitam situacije i donosim prave odluke”.

Pomenuo je Bačanin kratkoročne i dugoročne ciljeve u karijeri.

“Želim da osvojim nešto sa Bazelom. Kada se jednog dana osvrnem na svoju karijeru, da mogu da kažem da sam ovde postigao velike stvari. Klub mi mnogo daje, a ja želim nešto da mu uzvratim. Takođe i navijačima, koji su uvek bili pozitivni prema meni od samog početka. Naravno, postoje i dugoročne vizije: moj  omiljeni klub je Liverpul, a oduvek sam, još kao dete, sanjao o Ligi šampiona. Ali, sve korak po korak. Trenutno je Bazel ono što je važno”.

Otkrio je Andrej Bačanin na koga se ugleda.

“Iskreno, najviše učim od svojih roditelja, svakog dana, iako njih i moja dva mlađa brata sada viđam samo jednom mesečno. U sportu se ugledam na velikane poput Novaka Đokovića i Kristijana Ronalda, koji je moj omiljeni igrač. Ali, u našem timu ima mnogo ličnosti od kojih možete da učite”.

U Bazelu mnogo očekuju od Bačanina, ali njega sve to nimalo ne plaši, niti opterećuje.

“Očekivanja su deo igre. Mi smo profesionalci, to je naš posao. Ne doživljavam to kao pravi pritisak, već kao privilegiju. Možemo da radimo ono što volimo. Ako ništa drugo, ja sam taj koji sebi postavlja visoke ciljeve. Radim sa mojim mentalnim trenerom da sve to držim pod kontrolom. Jer, važno je da imate unutrašnju stabilnost. Kao pravi pritisak bih opisao ono kada ljudi moraju da se bore da prehrane svoje porodice. U poređenju sa tim, fudbal je dar. U teškim trenucima samo treba da zbijemo redove, radimo još jače, napredujemo i da se izvučemo iz takve situacije što je pre moguće”, objasnio je Andrej Bačanin.