Trnoviti put Đorđa Petrovića: Od klupe u Čukinim omladincima i propalog posla sa Lionom do Stamford Bridža

Pominjao se ovog leta Mančester junajted, pa su se oni zluradi smejali na “novinarske patke”. Kad je Notingem Forest uskočio u priču sa konkretnom ponudom odmahivali su i dalje rukom. Valjda je to usud momaka koji nisu prošli kroz večite. Javnost ih prosto ne poznaje, a nije navikla da veruje na reč. Međutim, kad je stigla 16.000.000 evra teška ponuda Čelsija, konačno su svi shvatili: Đorđe Petrović nije prazna priča. On je novi golman Plavaca. I ubedljivo najskuplji golman u istoriji srpskog fudbala.

 A kako se desilo da momak koga veći deo Srbije ne bi ni prepoznao na ulici utrostruči dosadašnji državni rekord (Predrag Rajković je prodat Remsu za 5.000.000 evra) pitamo Olivera Kovačevića, trenera golmana u Čukaričkom i bez svake sumnje čoveka koji je najzaslužniji što je Petrović uopšte tu gde jeste. Ako, naravno, ne računamo samog Đorđa.

Međutim, ni njemu nije uvek bilo lako. I tu počinje naša priča. Premotavamo film na 2018. godinu. Oliver Kovačević tek dolazi u Čukarički, Đorđe Petrović je taman izašao iz kadeta, prva mu je omladinska sezona i protiče – na klupi.

“Odmah sam video da ima potencijal, ali je bio poprilično frustriran, postojala je čak tendencija da napusti klub, hteo je da ide da traži sreću i minute u nekom drugom klubu. I onda sam sa tadašnjim trenerom omladinaca Miškom Jurasovićem dogovorio da dobije ozbiljniju minutažu u drugom delu sezone, pa da na osnovu toga donosimo zaključke u vezi sa daljim razvojem”, počinje Kovačević razgovor za Mozzart Sport.

Petrović je šansu oberučke prihvatio i iskoristio, ali to je bio samo početak. Već na leto, a opet na Kovačevićev predlog, Petrović kao omladinac putuje na pripreme seniorskog tima u Sloveniji. Plan je bio da se potom, u zavisnosti od toga kako se pokaže, odlučuje o novom ugovoru. Međutim…

“To nikad neću da zaboravim. Super je odradio pripreme, vraćamo se, prilazi mi otac i kaže da imaju ponudu Partizana. Odgovaram: OK, ako mislite da je tako, pun gas u Partizan, mi se okrećemo nekom drugom. Ali ako ostanete, obećavam kvalitetan rad, da ćemo da ispoštujemo sve što sada dogovorimo, a napravili smo višegodišnji plan, pa shodno tome kako bude napredovao, neka se bori za poziciju u klubu”.

KALJENJE SE SMATRA PONIŽAVANJEM, A TO JE SASVIM NORMALAN KORAK

Fridel sipa pohvale: Kad Petrović stane na gol Čelsija, niko ga neće skloniti

Petrovići nisu bili alavi i nestrpljivi kao što porodice mladih fudbalera umeju da budu. Prihvatili su da Đorđe ostane u klubu, iako im nije obećana automatska promocija u prvi tim. Naprotiv.

“Nastavio je da brani za omladince, samo je redovno išao na pripreme sa prvim timom. Posle je išao na kaljenje u IMT, branio za njih, a trenirao sa nama, takav je bio dogovor, pa i ljudima iz IMT-a treba da kažemo hvala. To kaljenje je u moje vreme bio sasvim normalan korak u karijeri, danas klinci to shvataju kao neko ponižavanje, a nije. Evo tako je bilo i sa Novakom Mićovićem, pa sada sa Lazarom Kaličaninom (na pozajmici u Smederevu u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije, prim. aut.). I ti mladi momci moraju da shvate da više ne igraju dečji fudbal, da tek treba da se priviknu na seniorski”.

Đorđe Petrović je to na vreme shvatio, dobro se pokazao u IMT-u, a onda se konačno ukazala šansa.

“Nemanji Stevanoviću je isticala pozajmica, ja sam onda u razgovoru sa Galetom Obradovićem i Vladimirom Matijaševićem rekao da preuzimam punu odgovornost. Predlog je bio da Nemanja Belić zbog iskustva brani Evropu, a Đoleta da polako pripremamo za našu ligu. I posle šest ili sedam kola, mislim protiv Lučana, stao je na gol”.

Sa ove distance, reći će neko, logična odluka. Međutim, u tom trenutku nije bila baš tako laka.

“Iskreno, mnogi nisu baš bili oduševljeni mojim predlogom. I mnoge kolege, treneri golmana, nisu bili oduševljeni. Te nema samopouzdanje, karakter, te ovo - te ono. A ti golmani… Dok su mladi, oni vas sve vreme ljuljaju, teraju da se stalno preispitujete. Da li sam dobro procenio, da li sam izabrao pravog? I sâm sam očekivao mnogo više oscilacija, to je normalno, međutim, na moje iznenađenje, sve je išlo dosta dobrom putanjom”.

DAN KAD JE PROPAO LION

Petrović u dresu Nju Inglenda (©AFP)

Pa opet, sa mladim igračima nikad ništa nije sigurno, posebno sa golmanima. Glava tu igra glavnu ulogu, a glava ume da se poigra sa čovekom. I Petrović je bio na iskušenjima.

“Pre dve ili tri godine, bio je na pragu Liona, sve je bilo dogovoreno i onda oko 16.00 ili 17.00 sati sve propadne, a poslednji dan prelaznog roka. Ne zna se kome je bilo teže, Matijaševiću, Đorđu ili meni. A to je trajalo celo leto, neka nervoza. I onda reprezentativna pauza u septembru, mi na mini-pripremama na Zlatiboru, meni u jednom trenutku bilo smešno, oko nas se čuju krave, zvonca, mi maštali o Lionu, najvećem transferu, a sad se vraćamo u surovu realnost. Ali nije bilo smešno”, priseća se Kovačević.

Posebno ne Petroviću.

“Psihički je potonuo. I onda smo Cipi (Goran Grkinić, prim. aut.) i ja seli s njim da obavimo jedan ozbiljan razgovor. Rekli smo mu: Imaš dva puta. Ili će da padneš totalno, da kreneš stranputicom, ili sve ovo zaboravljamo, vraćamo glavu, idemo iz početka. To je bio jedini spas, nije vredelo da kukamo za propalim transferom. Sluša on, klima glavom, ali vidim da gleda kroz nas. Razumljivo sve, u tom trenutku mu je bilo izuzetno teško. Postojao je rizik da psihički potpuno propadne”.

PRE ČELSIJA NJU INGLAND ODBIJAO VILJAREAL, NANT, FOREST

Posao snova! Petrović Čukaričkom na procente donosi više od prodaja Tedića i Kamenovića

Srećom, ispostavilo se da Petrović nije krhke građe. To je pokazao i ovog leta, iako su ga mnogi zaboravili kada je na mala vrata, u transferu teškom 900.000 evra plus 20 procenata od naredne prodaje, otišao u Boston, u Nju Ingland Revolušen.

“Možda je nama to čudno, ali ta MLS liga brzo raste. I on je tamo eksplodirao. Mada naravno da ni ja nisam očekivao baš poziv Čelsija, ali zimus se pominjao Viljareal, da li Monpelje, pa neki klub iz Nemačke. Sume su bile negde od 5.000.000 do 6.000.000 evra. Ja se i divim tim ljudima iz Nju Inglanda, oni su sad imali 9.000.000 od Nanta, pa Notingem Forest 9.000.000 i mislim 2.000.000 u bonusima. To nisu male pare, ali oni su bili ubeđeni da mogu do većeg transfera i uspeli su, iako niko nije očekivao”.

Ali kad se javio Čelsi…

“Znam da je Đole bio malo iznerviran posle tog Foresta, pa onda nije ni hteo više da bude u tim pričama. U svakodnevnom smo kontaktu, znam da on nije ni znao da postoji interesovanje Čelsija. Čekao je agenta da dođe u Boston jer je trebalo da se potegne priča oko novog ugovora u Nju Inglandu, pojma nije imao da je ovaj u Londonu pregovarao sa Čelsijem. Ali me je oduševio kad je saznao i kad smo se čuli, odmah je rekao: Idem tamo da se borim da branim! Ne ono, ma OK, Čelsi, pa i ako bude neka pozajmica u Belgiju. Ne, odmah: Idem da se borim da branim”.

“SA POLUDISTANCE MU JE NEMOGUĆE DATI GOL”

Đorđe Petrović (©Starsport)

Dobro, toliko o svemu onome što je bilo u prošlosti. Zanima nas i stručno mišljenje Olivera Kovačevića, šta je to što je ubedilo Plavce da u moru kandidata izaberu baš Đorđa Petrovića?

“Pod broj jedan njegove fizičke predispozicije su besprekorne. Dalje, ima ogroman procenat odbrana u jedan na jedan situacijama, to mu je najveći adut. Pored toga što mu je sa poludistance praktično nemoguće dati gol, osim ako nije neki savršen šut. Dosta je popravio i igru nogom kad je u pitanju distribucija lopte”.

Naravno, nije sve to došlo samo od sebe, naprotiv. Krenulo je još sa Banovog brda, a onda je grudva samo nastavila da se uvećava. Petrović je sada već ozbiljan fudbalski radoholik.

“U Čukaričkom se trudimo da golmani imaju svog posebnog kondicionog trenera, da razvijaju njihove motoričke sposobnosti, tu su malo specifični. E sad, Petrović je posle nastavio sam. Njemu je poslednjih godina rad u teretani svakodnevica, kao vi kad ustanete pa odete da operete zube, tako on u teretanu. Izuzetno je posvećen. Čak i na pauzama on radi, angažuje kondicionog trenera, nutricionistu. Nikada u životu čašu koka-kole nije popio”.

A KOGA ĆE ĐORĐE PETROVIĆ VODITI U ČELSI?

Oliver Kovačević (©MN Press)

Jedna nepopijena koka-kola za drugom i Đorđe Petrović je postao golman Čelsija. A Čukarički je obavio transfer za ponos i pokazao da zaista ume sa golmanima, jer podsetimo da je posle Petrovića i Novak Mićović otišao u MLS ligu, tačnije Los Anđeles Galaksi, a da na Brdu čekaju još nekoliko supertalentovanih momaka među stativama.

“Meni su Gale Obradović i Vladimir Matijašević dali odrešene ruke kad su golmani u klubu. I u mojoj glavi je plan za narednih pet godina, a sve što radim – to je u interesu kluba. Disciplina je preduslov za sve ostalo, ako se pridržavaš određenih pravila onda nemaš ni jedan jedini problem. Ali tolerancija za loše ponašanje je – nula. Bitno mi je da budu dobri golmani, ali i dobri ljudi. Mada je, eto, baš Petrović jedini golman koga sam isterao sa treninga, a-ha-ha. Ali ne zato što je pravio probleme, nego taj dan nije bio fokusiran, pa da ne napravi neku glupost ili se povredi”.

Nazad na tu golmansku školu..

“Petrović je otišao, posle Micović, sad je doveden Samurović 2002. godište, čekamo Kaličanina 2004, pa Begovića 2006. godište, dalje idu Čarapić 2007, Popović 2008... Ne moramo da brinemo za golmane. Taj naš rad je postao prepoznatljiv, a cilj je da ne moramo da kupujemo golmane nego da ih pravimo za tim”.

Oliveru Kovačeviću očigledno dobro ide. Mada, možda bi se i to promenilo ako bi Petrović uspeo da pobedi konkurenciju u liku Roberta Sančeza, jer u Čelsiju je pravilo – prvi golman bira trenera golmana. A svi možemo da pretpostavimo da bi Petrović izabrao baš Kovačevića?

“Iskren da budem, Čelsi se ne odbija, a-ha-ha. Šalu na stranu, isto tako se ne odbijaju ljudi koji su mi pružili ruku kad sam dolazio. Čuka je klub koji mi je pružio šansu, dao mi mogućnost da imam posao kakav imam, apsolutnu samostalnost u radu. Prvo zahvalnost svima njima, pa tek onda bilo šta drugo”, odgovara Oliver Kovačević.