Zamoranovi otpisani Rudari iz Atakame

Južna Amerika. "Dugačka" zemlja. Pablo Neruda. Augusto Pinoče. Ivan Zamorano. To su otprilike prve asocijacije na Čile. Ovaj poslednji predstavljao je fudbalsko božanstvo u veoma dugoj i uzanoj zemlji, smeštenoj u priobalju južnog dela Zelenog kontinenta sa zapadne strane Anda. Ali i svuda gde je "terao" loptu i plašio golmane. Od Sankt Galena i Sevilje do Real Madrida i Intera. No, nije ovo priča o Ivanu groznom - biće prilike - već o njegovom Kobresalu. Klubu u kojem je ponikao, a kojeg mnogi mešaju sa nekim drugim klubom. Njemu najmrskijem.

Trenutni lider čilenskog prvenstva Universidad Katolika u okviru 18. kola na svom San Karlos Apokindo stadionu dočekuje ekipu sa severa, iz samog srca surove Atakame, čuveni Kobresal. Los Krusadosi iliti Krstaši, svrstavaju se u veliku trojku čileanskog fudbala. Pored Kolo Kola sa 32 i Universidad de Čilea sa 18, Katolici su sa 14 nacionalnih titula na trećem mestu šampionske liste. Sa druge strane njihov večerašnji rival, nije u tolikoj meri uspešan, ali uspesi koje je Kobresal ostvario kroz istoriju nekako su usko povezivani upravo sa Krusadosima.

Deportes Kobresal dolazi iz grada El Salvador sa severa Čilea. Nalazi se na 2.600 metara nadmorske visine u regionu pustinje Atakama. Klub je osnovan 5. maja 1979. godine od strane rudara, a ime potiče od lokalnog rudnika bakra. Od svog osnivanja ekipa igra domaće utakmice na stadionu El Kobre, koji ima kapacitet od približno 12.000 mesta, što je gotovo dvostruko više od samog naselja koje broji 7.000 stanovnika.

Uprkos tome što je Kobresal mali klub, postao je jedan od uspešnijih u severnim regionima Čilea. Jedan je od sedam timova koji su titulu nacionalnog prvaka uspeli da iznesu van prestonice Santijago de Čilea. Glavni rival Kobresala je Kobreloa iz Kalame, klub iz susedne regije Antofagasta. Do zabune uglavnom dolazi kod fudbalske publike van Južne Amerike, i to sa pravom, reklo bi se, jer vreme nastajanja, filozofija, grb, pa čak i boje klubova skoro da su identične, s tim što je Kobreloa daleko uspešniji klub sa osam šampionskih trofeja.

Prvi veći uspeh Kobresal je ostvario 1984. godine kada je izborio plasman na završni turnir nacionalnog prvenstva pošto je u grupi Severne Zone (tadašnji šampionat bio je podeljen Severnu i Južnu zonu sa po 13 ekipa u svakoj) završio kao drugoplasirani iza rivalske Kobreloe. Po dva sa vrha obe zone formirala su šampionsku grupu gde se jednokružnim sistemom odlučivao šampion. Posle tri odigrana kola na prvom mestu našao se Universidad Katolika sa pet bodova, dok je Kobresal završio kao vicešampion sa tri. Oba kluba naredne sezone našla su se u grupi 2 Kopa Libertadores, Rudari prvi put u istoriji. Na njihovu žalost grupu su delili sa kolumbijskim klubovima iz Kalija, Amerikom i Deportivom koji su tih godina bili neprikosnoveni na južnoameričkom tlu.

Prvi zvaničan uspeh Kobresal je ostvario 1987. godine osvojivši kup Čilea. U to vreme stasavao je ranije poemnuti Ivan Zamorano, koji će žariti i paliti evropskim terenim u poslednjoj deceniji 20. veka.

Ivan Zamorano u dresu Intera (©AFP)

Tadašnji sistem kupa podrazumevao je samo ekipe iz elitnog ranga, njih 16 podeljeni su u dve grupe sa po 8. Minerosi su završili kao prvoplasirani klub Grupe A, dok su u Grupi B to bile čuvene Poglavice. Finale je održano 22. jula na Regonalnom stadionu u Antofagasti, a golovima koje su postigli Zamorano i Serhio Salgado Kobresal je došao do svog prvog odličja u istoriji kluba. Tih godina za tim iz El Salvadora nastupao je i Ruben Martinez, koji je prelaskom u Kolo Kolo postao jedan od glavnih igrača u pohodu na pehar namenjen Oslobodiocima Amerike 1991. godine.

U sezoni 1988. Minerosi su ponovo završili na drugoj poziciji sa samo tri boda zaostatka za svojim komšijama, takođe rudarima, ali iz Kalame. Kobreloa je osvojila svoju četvrtu titulu, a susreti ovih klubova počeli su da se smatraju klasikom.

Devedesetih godina prošlog stoleća klub je dosta vremena proveo u Primeri B, sve do 2002. godine kada se ponovo ustalio u elitnom rangu. Međutim, novi problemi stvorili su se 2005. godine kada je Huan Viljarzu, tadašnji predsednik kompanije Codelco najavio zatvaranje rudnika u El Salvadoru, kao i da će celokupno stanovništvo ovog rudarskog gradića biti izmešteno sa ležišta bakra u Atakami, dalje ka severu. Efekti postepenog zatvaranja ogledali su se i na klub, čime je pogođeno i prisustvo na stadionu. Suočen sa neposrednim zatvaranjem rudnika, klub je razmotrio mere za nastavak svog postojanja. Najverovatnija stvar bila je tranfer ili fuzija sa nekim drugim timom iz regije Atakama, u koju će se preseliti većinsko stanovništvo. Mesto koje se najčešće spominjalo za budući smeštaj radnika i samog kluba bio je grad Los Andes, a klub sa kojim bi došlo do spajanja lokalni Deportivo Trasandino.

U međuvremenu, nekoliko hiljada radnika koji žive u El Salvadoru odbilo je da pređe u druge gradove, na šta je tadašnja predsednica Čilea Mišel Bašele, na osnovu studija sprovedenih 2010. godine produžila rad rudnika do kraja 2021. godine, i tako osigurala klub bar na još neko vreme.

Prva i do danas jedina šampionska titula na El Kobre došla je 2015. godine u formatu Klausura. U tada predposlednjem 16. kolu Kobresal je ugostio Barnečeu, dok je ekipa koja je pokušavala da ga sustigne Universidad Katolika kod kuće dočekao Deportes Ikike. Pobede za oba sastava bile su imperativ kako bi u poslednjem kolu došlo do konačne odluke. Kobresal je posle 0:2 uspeo da preokrene rezultat na 3:2, dok su Krusadosi prokockali 3:0 iz prvog poluvremena i na kraju izvukli samo remi 3:3. U poslednjem kolu Minerosima je bio neophodan remi protiv Union Espanjole koji se na kraju i dogodio na Universidad SEK stadionu.

Naredne sezone Rudari su se ponovo našli u odabranom društvu Zelenog kontinenta, posle gotovo 30 godina, a na prvom susretu održanom 18. februara 2016. godine u okviru Grupe 8 protiv Korintijansa, na El Kobreu je došlo do nestanka električne energije, što je duel odložilo gotovo sat vremena. Bio je to samo još jedan od nagoveštaja teških vremena po ovaj klub, a ona tek dolaze.

U sezoni 2017. pored neizdržive finansijske situacije Minerosi su se ponovo našli u Primeri B. Nisu se dugo zadržali u nižem rangu već su 2018. izborili povratak u najjače društvo kroz plej-of, u kojem su savladali večitog rivala Kobrelou sa ukupnim rezultatom 4:3 (2:1, 2:2).

Trenutno ekipa iz El Salvadora pruža solidne partije i nalazi se na sredini tabele, odnosno na 11. mestu sa 22 osvojena boda iz 17 odigranih kola. Ali, kao što možete da zaključite, sudbina kluba, kao i samog grada i njegovog malobrojnog stanovništva, ostaje neizvesna. Zato Rudari noćas u Santjago de Čile protiv favorita Universidad Katolika nemaju šta da izgube. Oni su navikli da budu otpisani...

ČILE 1 - 18. KOLO

Petak

Everton - O'Higins 0:1 (0:0)

Subota

Palestino - Kolo Kolo 3:1 (1:0)

Deportes Ikike - Kuriko Unido 1:2 (1:2)

Union Espanjola - Union La Kaljera 3:2 (3:0)

Nedelja

Audaks Italijano - Kokimbo Unido 2:0 (1:0)

Universidad Konsepsion - Deportivo Antofagasta 2:0 (1:0)

La Serena - Huačipato u toku

22.30: (2,00) Universidad de Čile (3,35) Santjago Vonderers (3,50)

Ponedeljak

01.00: (1,40) Universidad Katolika (4,40) Kobresal (7,00)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ