Može li se protiv logike? Tamo gde se brojevi gase, rađaju se heroji

Kada bismo dublje zagrebali u statističke proračune, u oko upada podatak da prvoplasirani i četvrtoplasirani nisu podizali trofej ni u jednoj od poslednjih osam sezona. "Prokletstvo prvog mesta" je već nadaleko poznato, dok brojke kažu da se "najviše isplati" biti drugi. Čak tri puta drugoplasirane ekipe iz ligaškog dela stizale su na krov Evrope, a poslednji je bio Fener prošle sezone. Zanimljivo da je ove sezone na toj poziciji Valensija... Elem, dok se nismo u potpunosti zagubili u računicama, pitanje koje se nameće samo je - gde je Crvena zvezda u celoj toj priči?

Plej-in je i dalje relativno nov format koji je Evroliga (gle čuda) "pozajmila" od NBA, a u prethodne dve sezone, koliko je isti aktuelan, nijedna ekipa nije uspela da se kroz mini-turnir dočepa Fajnal fora, a kamoli pehara Evrolige. Najbliže je bio Makabi u sezoni 2023/24 kada je, nakon pobeđene Baskonije u plej-inu otišao na megdan Panatinaikosu. Vodili su Izraelci 2-1 u seriji protiv velikana iz Atine ali fantastični Kendrik Nan sa 27 poena u četvrtoj, odnosno 26 u petoj utakmici nije dozvolio "malo čudo" ekipi iz Tel Aviva.

Međutim, vredi pomenuti da je Makabi pomenute sezone bio sedmi, te je savladavši Baskoniju na domaćem terenu otišao u doigravanje. Zvezda bi morala da dobije dve utakmice - i to u gostima. Postojali su i takvi primeri u košarkaškom svetu, doduše ne u Evroligi. Primera radi, Majami Hit je u čuvenoj sezoni 2022/23 dogurao do NBA finala nakon dva meča u plej-inu, doduše po trijumf i poraz. Završio je na osmom mestu te sezone, te je imao "lufta" da kiksne u prvoj utakmici plej-ina. A ostatak cele te priče je - istorija. Leteli su (mahom nedraftovani) košarkaši Majamija predvođeni fenomenalnim Džimijem Batlerom do finala lige, krojeći jednu od najluđih plej-of priča u novijoj istoriji NBA. Preokreti kada su bili potpuno otpisani, igranje preko granice umora i bola, delovalo je kao da su bili svemogući te sezone košarkaši Majamija. Sve dok nisu stigli do Denvera predvođenog Nikolom Jokićem.

Nije bilo realno da i to dobiju, a nije realno ni porediti Zvezdu sa Majamijem u košarkaškom smislu niti bilo koji drugi tim iz Evrolige. Ali jednu stvar bi vredelo prokomentarisati - ko je Zvezdin Džimi Batler? Ko "mora" da bude prvi i da povuče kada ostali klonu duhom?

To je svakako jedna od najaktuelnijih tema kada pričamo o ekipi sa Malog Kalemegdana ove sezone. Letos su svi bili ubeđeni da će to biti Devonte Grejem, zatim se sva pažnja okrenula na Džordana Nvoru, odmah po dolasku Džereda Batlera bilo je jasno da takvog igrača nismo do sada gledali u crveno-belom dresu, a neukusno bi bilo iz priče izostaviti "motore" ekipe - Čimu Monekea i Kodi Miler Mekintajera. Ono što definitivno Zvezdi fali je konstantnost, kao i sposobnost isporučivanja u velikim utakmicama. Ne treba Zvezdine košarkaše razdvajati po tome ko je više ili manje bitan, ali definitivno je ispravna raspodela uloga i tempiranje forme za najvažnije duele nešto što je mučilo crveno-bele tokom ove sezone.

Utorak, 20.45: (1,60) Barselona (15,0) Crvena Zvezda (2,80)

Ako se vratimo na Džimija Batlera, koji je u prvoj rundi plej-ofa protiv Milvokija, tada prvog nosioca na Istoku podigao prosek za skoro 15 poena po meču i predvodio svoj Majami do velikog iznenađenja, postaje jasno da ljudski faktor može da poremeti sve statističke parametre koji mu ne idu u prilog. Ali pre svega, potrebna je vera u sebe i svoje saigrače. Kada to kažemo iz ugla navijača Crvene zvezde, oni su nesumnjivo primetili pad u igri i pogotovo procentima glavnih strelaca - Džereda Batlera i Džordana Nvore. Opet, jasno je da nije reč o poređenju kvaliteta sa prekaljenim NBA asom, već jednostavno koncentracije, kvaliteta i shvatanja značaja utakmica, te sposobnosti da pod pritiskom rade isto ono što su već svima pokazali da mogu.

A pritisak, to je posebna tema kada ste košarkaš kluba kakav je Crvena zvezda. Mogao bi i kroz tu prizmu da se sagleda nekonstantan učinak Zvezdinih protagonista, pogotovo jer su ključne uloge u evroligaškim timovima za njih još uvek novost.

Treba biti pošten i reći da nije realno očekivati od dvojice igrača da iznesu sezonu u takmičenju kakvo je Evroliga, već da to mora biti timski zadatak. Pogotovo kada imate ovako širok sastav kao Zvezda ove sezone. Ako pričamo o duelu koji je na programu u utorak u Blaugrani, mnogo pouka se može izvući iz ligaškog duela dve ekipe koji je odigran pre nepunih mesec dana, što je rekao i Saša Obradović na treningu pred put u Kataloniju.

Jasno je da crveno-beli neguju drugačiji stil igre ove sezone, gde se mnogo više pažnje posvećuje napadu i igri u tranziciji, što je i te kako relevantno kada posedujete ovakav napadački arsenal. Sa druge strane, postalo je jasno da neke ekipe pronalaze način da takav pristup eksploatišu, pre svega u smislu potenciranja pozicione igre, gde Zvezda i "ne pliva" baš najbolje. Takve taktičke obrasce smo mogli da primetimo upravo u pomenutom duelu Zvezde i Barselone.

Da li je na pouke tog tipa mislio trener Obradović, ostaje nam da vidimo u duelu u utorak.

Priredio: Matija MIŠKOVIĆ