Aleksa Kijanović: Lakše mi da trčim nego da gledam brata, tad mi se noge odseku

Porodica Kijanović je juče proslavila Boškov ulazak u polufinale Svetskog prvenstva. Danas njegov stariji brat Aleksa nije ponovio isto, ali je posle trke delovao sasvim zadovoljan zbog svega što je doživeo.

Završio je na petoj poziciji u svojoj grupi sa vremenom - 6,80 sekundi. I pored veoma jake konkurencije, priznao je da mu je bilo lakše da trči, nego dan ranije da navija za Boška.

"Teže je mnogo gledati drugog Kijanovića. Noge mi se odseku... Kad sam trčao, bilo je mnogo lakše i lepše. Kako je Bole krenuo, sigurno da će me mučiti još dugo dok ga budem gledao. Ali, nema veze, samo neka pobeđuje", rekao je uz osmeh Aleksa Kijanović.

Za ovo takmičenje je dobio specijalnu pozivnicu na osnovu ostvarenih rezultata u prethodnom periodu. Peto mesto u grupi nije nešto što je priželjkivao, ali postoje i neki objektivni razlozi što nije bio bolje plasiran.

"Samim nastupom na SP nisam zadovoljan, ali mi je drago što sam učestvovao ovde. Prvi start je bio mnogo bolji, u drugom sam potpuno promašio. Kasnije sam jurio ostale, međutim ne mogu ja njih da stignem tako lako, kao kod nas što mogu neke ljude... Poslednja tri, četiri metra sam osetio bol u zadnjoj loži, to mi se desilo i na mitingu u Beogradu pre desetak dana. Tu sam ipak stao, nisam mogao do samog kraja da guram. Ali i da sam završio skroz trku, bilo bi to 6,75. S obzirom na sve to moglo je i bolje, a moglo je i lošije".

Prvi u grupi je bio Kristijan Kolman - svetski šampion iz Birmingema koji ovde brani tron.

"Ostali su trčali veoma dobro. Ja sam se tu možda nadao nekom njihovom slabijem rezultatu, pošto meni uvek prva trka ide malo lošije. Ali, oni su stvarno vrhunski otrčali. Ne računam tu naravno Kolmana, on je razvalio. Ali, ostali su bili nadohvat ruke. Da sam bio fit možda sam mogao da učestvujem u polufinalu, međutim, ovako ostaje na kvalifikacijama. Svakako je bilo prelepo, Arena i sve to".

Džejkobs napada zlato, žene najavile spektakl na 400 metara, na zaletištu i Asmir Kolašinac

Srećan je Kijanović što mu se ispunila jedna od životnih želja.

"Mnogo mi je drago, pogotovo što nisam učestvovao ovde pre pet godina na EP. Bio mi je san da na ovako velikom takmičenju trčim pred domaćom publikom. Tada sam bio veoma blizu plasmana na EP, ali igrom slučaja nisam se takmičio na kraju. Ostala mi je želja koja se sada ispunila. Druga želja - da uđem u polufinale nije, ali nema veze. Biće još takmičenja, sledeće godine EP u Istanbulu - tu se nadam dobrom plasmanu".

Da je uspeo da zabeleži najbolje lično vreme, možda bi rasplet bio drugačiji.

"Sama grupa se meni mnogo svidela, jer sam Jana Volka već dobijao. On mi je bio realni cilj, da njega pobedim, to bi možda značilo plasman u polufinale. Naravno Kolemana nisam mogao da jurim, a ostala dvojica iz Španije i Nemačke su bili dostižni - 6,61. Da nisam bio povređen, mislim da bih bio na tom nivou. Sve je bilo moguće, samo da je prvi start bio ispravan. Šta da se radi - to je sport", zaključio je Aleksa Kijanović.