Da je skakala kao u kvalifikacijama, napala bi zlato, ništa od medalje za Ivanu Španović

(Od specijalnog izveštača iz Tokija)

San Ivane Španović o još jednoj olimpijskoj medalji se nije ostvario. Naša najbolja atletičarka je u finalu skoka udalj na Olimpijskom stadionu u Tokiju završila takmičenje na četvrtoj poziciji i za šest centimetara ostala kratka za bronzano odličje – 6.91. Taj rezultat je ostvarila u drugoj seriji i do kraja nije uspela da ga popravi. Skokovi nisu bili na nivou sa prethodnih Igara, Ivana je bila sasvim blizu odličja, ali joj je nedostajao bar jedan skok nalik onom najboljem iz kvalifikacija – 7.00. Upravo je sa takvim rezultatom do zlata stigla Nemica Malaika Mijambo. Mesto na postolju su izborile i Amerikanka Britni Ris (srebro) i Nigerijka Ese Brume (bronza).

Četvrta je naša atletičarka izašla danas na zaletište. Prve tri takmičarke na startu nisu pokazale ono najbolje što mogu,a među njima je bila i opasna Amerikanka Britni Ris, srebrna sa prethodnih Olimpijskih igara. Skočila je 6.60 metara, a onda je nekoliko minuta kasnije Španovićeva preletela za 11 centimetara (6.71). Posle nje su bolje skokove imale Brume – 6.97 i Miambo – 6.83, pa je Ivana prvu seriju okončala na trećoj poziciji.

Marija Vučenović daleko od finala u bacanju koplja

Tražila je savete sa tribina trenera Gorana Obradovića. Naslonjena na ogradu slušala, klimala glavom i upijala ih. U drugoj seriji je Britni Ris iskočila na kratko na treću poziciju sa rezultatom – 6.81, a onda je samouverena Ivana popravila rezultat i izbila na drugo mesto – 6.91. Brzo je sa te pozicije smenila dobra poznanica, sjajna Nemica Malaika Miambo – 6.95. Moglo je već tada da se pretpostavi koje četiri atletičarke će se boriti za tri mesta na postolju, ukoliko ne bude bilo velikih iznenađenja, čekalo se samo kada će krenuti da „lete“ preko sedam metara.

Treću seriju je odlično otvorila Britni Ris, koja se izjednačila na prvom mestu sa Nigerijkom Brume (6.97). Kako je takmičenje odmicalo, korake atletičaki je sve češće na zaletištu pratio u istom ritmu aplauz sa tribina. Ivanu su bodrile i koleginice Dragana Tomašević i Marija Vučenović, kao i delegacija OKS. Ovacije navijača nisu joj pomogle da najbolje skoči u toj trećoj seriji, skok je bio sedam centimetara kraći od prethodnog (6.84), pa je na kraju ove runde bila četvrta. Pratile su je Straton i Bek-Romančuk, posle dobre treće serije.

Osam najboljih je nastavilo borbu, četiri atletičarke su završile takmičenje. Ređali su u četvrtoj seriji pokušaji od pozadi, prvo je skakala Sojers sa najslabijim rezultatom među osam. Ivana je peta uhvatila zalet i napravila prestup. Poredak se nije menjao, Ris i Brume su vodile, iza njih je bila Miambo, a četvrta Španovićeva. I dalje niko u finalu nije skočio preko sedam metara, jedino je to pošlo za rukom našoj atletičarki u kvalifikacijama (7.00). Takav skok je bio potreban Ivani i danas. Znala je to ona vrlo dobro. Međutim, nije ga bilo ni u petom pokušaju – 6.63.

Sve što je radila u prethodnih pet godina, stalo je u poslednju seriju na velikom Olimpijskom stadionu u Tokiju. Četiri atletičarke nisu ugrozile vodeća mesta, a onda je peta na zaletište izašla naša uzdanica. Skočila je 6.72 i ostala bez toliko željene olimpijske medalje... Rezultati su takvi, da je svima odmah bilo jasno da je Ivana propustila priliku karijere.

Miambo je u poslednjoj seriji skočila tačno sedam metara i taj skok joj je doneo zlatno odličje. Britni Ris i Ese Brume su imale isti najbolji skok - 6.97, ali je drugo mesto pripalo Amerikanki zbog drugog najboljeg pokušaja.

U Riju su rezultati bili - 7.17 zlato, 7.15 srebro, a Ivanina bronza - 7.08. Pet godina kasnije zlato u Tokiju - 7.00, a srebro i bronza - 6.97. Kad se pogledaju te brojke, žal definitivno postaje još veća.