S. TanasićNešto skroz drugačije: Dve faze sa prenošenjem bodova i tri mine za Srbiju – jedna je Dejan Savić
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sre. 07.01.26. | 13:57
Sistem za Evropsko prvenstvo u vaterpolu prepisan od rukometa
Ništa novi, ništa na šta nismo navikli – promene u vaterpolu. Teško je i pobrojati sve koje su se dogodile poslednjih godina. Od takmičenja do takmičenja se stvari menjaju, ovoga puta nije reč o pravilima, nego o sistemu. Na Evropskom prvenstvu u Beogradu biće viđeno nešto novo, nešto skroz drugačije.
Zapravo, drugačije za vaterpolo od onoga što je do sada bilo, ali nije nešto što nije viđeno u svetu sporta. Jer, ne samo što su odgovorni u godini u kojoj se ne održavaju Olimpijske igre odlučili da se kontinentalni šampionat održi tokom zime u zatvorenom, iako logika nalaže da bi trebalo da se igra leti na otvorenom, odlučili su i da iz rukometa prepišu određene stvari.
Izabrane vesti
Januar je mesec u kome se tradicionalno održavaju rukometna prvenstva. Nekada tokom prvog meseca u godini bude i vaterpola, no praksa je bilo da ga bude u godini kada olimpijska baklja obilazi planetu i svi se spremaju za najveći sportski događaj.
Igraće se ovoga januara i vaterpolo, i to u Beogradskoj areni, a sistem takmičenja liči kao jaje jajetu rukometnom. Minimalne su razlike i one postoje zbog broja reprezentacija koje učestvuju.
Na Evropskom prvenstvu u rukometu postoji šest grupa i u svakoj su četiri reprezentacije. Iz svake dalje idu dve. Na Evropskom prvenstvu u vaterpolu biće četiri grupe sa četiri reprezentacije. Iz svake će dalje proći tri. I to je sve od razlika.
Kada se pogledaju grupe, gotovo da nema šanse da nijedna od velikih vaterpolo nacija, a tu spadaju Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Mađarska, Španija, Italija i Grčka, neprođe prvu fazu takmičenja. Ali, više nije bitno samo proći, već i kakvi će rezultati biti zabeleženi u prvoj od dve grupe. Jer, prenose se bodovi iz duela sa ekipama koje su bizborile plasman dalje.
Šta se potom dešava?
Radomir Drašović (©Starsport)Formiraće se dve grupe, u obe će biti po šest reprezentacija. Ukrštaće grupe A i C, odnosno B i D. I međusobno će igrati državni timovi koji nisu do tada. Plasman u polufinale obezbediće dve najbolje ekipe iz obe novoformirane grupe. Gledaće se broj bodova, pa međusobni duel, gol-razlika...
Novi sistem nudi popravni reprezentaciji koja podbaci u prvom delu protiv direktnog konkurenta. Primera radi, kuglice su na žrebu u prvoj grupi uparile Srbiju i Španiju, poraženi će moći da se 'vadi' nastavku Evropskog prvenstva, kada dođe do ukrštanja. Jedino što je ono takvo da postoji disproporcija i ne ide naruku navedenim reprezentacijama.
Srbija i Španija su u grupi sa Holandijom i Izraelom, a tri reprezentacije koje se izbore za prolaz će ići na Mađarsku, Crnu Goru, Francusku i(li) u nekom ludom scenariju Maltu.
Elem, srpske vaterpoliste očekuju dueli sa ekipama koje su na prethodnom Svetskom prvenstvu igrale u finalu – Španijom i Mađarskom, a zatim i sa Crnom Gorom, koju predvodi Dejan Savić. Moraće da zaobiđe tri mine da bi došla do polufinala i borila se za medalju. Polazna tačka je da sve pomenute reprezentacije ne krahiraju u prvoj fazi.
Na suprotnoj strani kostura su Hrvatska, Grčka i Italija od onih timova koji su u ovom veku ozbiljan faktor u vaterpolo svetu. Gruzija bi mogla nekoga da namuči i, eventualno, otkine bod(ove), a tu su još Holandija, Rumunija, Slovačka, Turska i Slovenija.
Nekome malo lakše, nekome malo teže, ali svako ko hoće do polufinala i evropske medalje, moraće da dobije minimum jednu reprezentaciju svetske klase.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
