Simply the best

Pričalo se u prethodnom periodu čak i o kraju karijere. Moglo je lako da se desi da više nijedan skok ne izvede. Međutim, na sreću svih ljubitelja atletike, zaključila je da još nije vreme za kraj. Sinoć je još jednom Ivana Vuleta potvrdila da bolju od nje trenutno nemamo. Zapravo, samo ako se baci pogled na bogatu kolekciju koja broji 12 medalja sa najvećih takmičenja, jasno je da bolju od nje nikada nismo ni imali.

Mogla je naša zemlja u prošlosti da se pohvali velikim atletskim imenima. Oni stariji će kao iz topa nabrajati Nenada Stekića, Franju Mihalića, Veru Nikolić, Dragutina Topića, Dragana Perića, Slobodana Brankovića... U novijoj istoriji su naciju znali u nekim trenucima da obraduju Emir Bekrić ili Asmir Kolašinac. Ali, definitivno, Ivana je bez premca.

Njene vitrine su i pre početka Svetskog prvenstva u Beogradu bile prilično popunjene. A od sinoć je u njima morala da nađe mesto za još jednu medalju – i to najsjajniju. Odbranila je svetski tron i postala prva Evropljanke kojoj je to pošlo za rukom.

Da li je pre deset godina moglo da se prognozira da će devojčurak iz Zrenjanina sa prezimenom Španović praviti velike stvari u budućnosti i biti ponosni vlasnik dvocifrenog broja medalja – sada je teško reći. Potencijal jeste nagovestila na svim takmičenjima mlađih kategorija, na Mediteranskim igrama, Univerzijadi... Ali dominacija u tim godinama ne znači uvek i dolazak na tron u najjačoj seniorskoj konkurenciji. Uvek ima onih koji se ne prilagode, izgube negde na prelazu, ne izbore sa pritiskom koji donose mnogo ozbiljnija i veća takmičenja. Međutim, Ivana nije bila jedna od njih.

U svet atletike je uveo trener Jani Hajdu. Sa njim je radila čak 12 godina i postavila solidne temelje. Iskusni stručnjak je nekada pričao da se vodio parolom koju su ga naučili stariji: „Ono što je priroda dala, ne diraj da ne pokvariš“. Video je odmah da se radi o velikom talentu i samo ga je brusio. Kada je došlo vreme, predao je dirigentsku palicu Goranu Obradoviću. Sa njim je Ivana samo nastavila da ide putem šampiona.

Ivana Vuleta o zlatu u punoj Areni: Tresle su mi se noge! Nisam uspela da ostanem imuna

Prvi značajan uspeh kad su glavna takmičenja u pitanju napravila je 2013. godine u Moskvi kada je na Svetskom prvenstvu na otvorenom skočila 6,82 metra i osvojila bronzu. Taj trenutak je zapravo početak najlepše priče naše atletike. Kasnije medalje su se samo nadovezivale jedna na drugu... Već 2014. dodala je još dva odličja u ličnu kolekciju – na SP u dvorani u Sopotu uzela je bronzu (6,77), a na evropskoj smotri u Cirihu na otvorenom je skočila do srebra – 6,81.

Sa 25 godina prvi put je postala šampionka i osetila kako je to slušati na pobedničkom postolju himnu svoje zemlje. Evropsko dvoransko prvenstvo u Pragu 2015. ostaće upisano zlatnim slovima u njenoj biografiji, zabeležila je rezultat – 6,98 i ostavila sve rivalke da joj gledaju u leđa. Iste godine je u Pekingu ponovo uzela svetsku bronzu na otvorenom – 7,01. Tada je napokon prešla magičnu granicu od sedam metara... Ali duže skokove su imale Tijana Bartoleta (7,14) i Šara Proktor (7,07).

(Reuters)

Na red je došla olimpijska godina. Čak tri ogromna izazova imala je tokom 2016. godine. Na evropskom prvenstvu na otvorenom došla je do zlata u Amsterdamu (6,94). Na SP u dvorani u Portlandu uzela je srebro sa tadašnjim ličnim rekordom - 7,07. U Riju je uspela da se izbori i za prvo olimpijsko odličje – bronzu sa rezultatom 7,08. Ispred nje su bile Tijana Bartoleta (7,17) i Britni Ris (7,15).

Protivnice su bile moćne, ali su je motivisale da na svakom sledećem treningu da sve od sebe da im se približi bar za centimetar. Naredni rezultat je pokazao da su uspele da je izazovu na pravi način... Iako nisu bile prisutne dve najveće rivalke iz Amerike, jer je u pitanju EP – Ivana je 2017. u Beogradu uspela da izvede skok poput njihovog i da oseti koliko je moćno kada skačeš 7,24. To je najbolji njen rezultat i danas. Odbranila je evropsko zlato u dvorani i priredila domaćoj publici spektakl za pamćenje.

Sledeće godine je prvi put u karijeri postala svetska prvakinja u zatvorenom. Desilo se to u Birmingemu kada je skočila 6,96m. Srebrna je bila Britni Ris, a bronzana Sosten Mogenara. Na kontinentalnom prvenstvu 2019. u Glazgovu osvojila je treću uzastopnu evropsku šampionsku titulu u dvorani – 6,99m.

(Reuters)

Sve što je postigla do 2020. godine dalo joj je za pravo da veruje da će svim zlatnim medaljama dodati jedinu koja joj nedostaje – olimpijsku. Sa ogromnim očekivanjima otputovala je u Tokio da napadne tron, ali posle najboljeg skoka u kvalifikacijama, u finalu nije uspela da ponovi isto, pa je ostala na četvrtoj poziciji bez medalje. Da je osvojila zlato, verovatno bi zaokružila svoju priču i odsvirala kraj. Ali pošto nije, logično da je zaključila da još nije došlo vreme da se stavlja tačka.

Ivana skočila u Beogradu do novog svetskog zlata!!!

Juče se ponovo vratila na željeni put. Odbranila je svetski tron i osvojila 12. odličje na velikim takmičenjima. Pokazala je da još nije ispričala sve što ima... Radoznale novinare je odmah zanimalo da li će se njeno profesionalno putovanje nastaviti i da li će još jednom napasti olimpijsko zlato u Parizu. Odgovorila je kratko:

„Bože zdravlja“.

Od 12 dosadašnjih medalja – šest su bile zlatne. To bi značilo da je šest puta priredila naciji sličan doživljaj. Izazivala je najjače emocije, terala i sebe i gledaoce na suze uz taktove Bože pravde. S obzirom na to da puni 32 godine i da je bliži kraj nego početak karijere, neće biti još mnogo prilike da se vidi slična slika. Zato uživajmo dok traje...

PIŠE: Miljana ROGAČ

MEDALJE NA NAJVEĆIM TAKMIČENJIMA

2013. SP u Moskvi na otvorenom - bronza

2014. SP u Sopotu u dvorani - bronza

2014. EP u Cirihu na otvorenom - srebro

2015. SP u Pekingu na otvorenom - bronza

2015. EP u Pragu u dvorani - zlato

2016. OI u Riju - bronza

2016. SP u Portlandu u dvorani - srebro

2016. EP u Amsterdamu na otvorenom - zlato

2017. EP u Beogradu u dvorani - zlato

2018. SP u Birmingemu u dvorani - zlato

2019. EP u Glazgovu u dvorani - zlato

2022. SP u Beogradu u dvorani - zlato