Darijus Adams - Zver iz Ilinoisa kojoj se Baskija klanja, a Evropa je se plaši! (VIDEO)

Kada je Tomas Ertel u smiraj 2014. godine napustio Laboral Kuću i otišao u Efes, temperamentni Baski iz Vitorije koji mnogo vole košarku kukali su smatrajući da je njihov tim izgubio čoveka koji bi mogao da napravi nešto veliko. Kao njegova zamena tada je iz francuskog Nansija stigao ne toliko poznati Darijus Adams, Amerikanac za kojeg je bilo pitanje kako će se uklopiti. Da li će biti još jedan u nizu "plaćenika" koji će igrati samo za ugovor i posle godinu ili manje otići dalje. Međutim, kako je vreme odmicalo, ovaj 27-godišnji momak rođen u Dekaturu, mestu udaljenom tri sata vožnje automobilom jugozapadno od Čikaga, ulazio je pod kožu navijačima baskijskog košarkaškog velikana. Tačnije, došao je dotle da se sada u Vitoriji kunu u njega, jer je verovatno više nego bilo ko u neobično sklepanoj ekipi Laborala bio zaslužan za plasman na Fajnal for Evrolige, pet put u klupskoj istoriji.

"Dolazim iz malog grada, a imao sam veliki san. Mislim da sam jedini košarkaš iz svog grada koji je dobacio ovako daleko", skromno je u jednom intervjuu objasnio ovaj Amerikanac.

Međutim, do tog dolaska u Baskiju, ovaj 185 centimetara visoki kombo bek prevalio je dugačak put istinskog košarkaškog globtrotera. S obzirom da po izlasku sa koledža Indijanopolis pre šest godina nije uopšte uspeo da se probije do NBA drafta. Uprkos silnom razočaranju zbog ovakve sudbine, bio je uporan, ali i svestan da će morati da ide okolnim putem do uspeha i slave.

A taj put prvo ga je u februaru 2012. godine odveo ni manje, ni više, nego u Venecuelu na ostrvo Margarita i tamošnji klub Guajkueries. Nije se predugo zadržao, posle nekoliko meseci prešao je u Dominikansku republiku i klub Los Prados. Ni tu ga baš nije držalo mesto, pa je u avgustu iste godine obukao dres Realesa de la Vege gde je i završio sezonu.

A onda dolazi verovatno prelomni trenutak u njegovoj karijeri, jer se domogao Evrope i u januaru 2013. potpisao za ukrajinski Krivbas. Pogađate, ni na dalekom istoku ove bivše sovjetske republike nije se dugo zadržao, a tri meseca kasnije uspeo je da pronađe angažman u francuskom Orleanu. Potpuni nagoveštaj velikih mogućnosti Adamsa navijači su definitivno mogli da vide u nemačkom Bremershafenu gde je sa 18 poena u proseku bio među najboljim strelcima lige.

Iako je i u prvoj sezoni u Laboralu ovaj američki košarkaš prosečno beležio sasvim pristojnih 12,2 poena po utakmici u Evroligi, to što radi u ovoj bukvalno se graniči sa košarkaškim savršenstvom. A trener Velimir Perasović može samo da uživa, jer iako često pomalo sebičan, svojeglav i brzoplet sa loptom, Adams predstavlja igrača koji će pogoditi kada je najpotrebnije, a lopta je najsigurnija upravo onda kada je u njegovim rukama.
Posebno će Adamsa dobro zapamtiti navijači Panatinaikosa i sada već bivši trener atinskih Zelenih, Aleksandar Đorđević.
"Uvek se takmičim, mrzim da gubim. Posvećen sam košarci i nikad ne odustajem. Kad god mi neko kaže: Ne možeš to da uradiš, ja mu pokažem da greši. Za mene je trening oslobađanje od stresa. Kad sam u sali, ne mislim da druge stvari", objasnio je ovaj momak, kojeg kao i mnoge Afroamerikance život baš nije mazio.

"Većina vrata na koja sam kucao u karijeri do sada su bila zatvorena. Bilo je to teško putovanje za mene. Nikad mi ništa nije palo sa neba. Uvek sam morao da se dokazujem jer sam bio autsajder. U srednjoj školi na početku nisam igrao, na koledžu mi je bilo potrebno vremena da postanem standardan".

Sve ovo ga je očigledno učinilo mnogo, mnogo jačim i spretnijim. U tri utakmice protiv Panatinaikosa ovaj vižljasti i esksplozivni organizator igre prosečno je velikom rivalu "pakovao" po 22,7 poena. Iako je evidentno u ovom trenutku prva zvezda tima, Adams zasluge za veliki uspeh u Evroligi deli sa ostatkom ekipe.
"Oduvek sam hteo da budem vođa tima, neko na koga ekipa može da računa kada se lomi utakmica. Ove sezone je hemija u tim zaista sjajna, a to je ključ svega. Sjajna smo grupa, svi imaju priliku da pruže maksimum. Perasović me odlično razume, i on je kao igrač davao mnogo poena, mnogo mi pomaže", naveo je on.

A najveću pomoć u životu, pogotovo u teškim trenucima na početku karijere Adams je dobio od majke i pokojnog brata čiji lik ima istetoviran na levoj ruci.
"Ne znam šta bih bez majke, vodila me je na treninge, brinula se da imam prave patike za košarku, dolazila na sve utakmice. Pre svega, odgajila me da budem osoba kakva sam danas. Drago mi je što mogu da se ugledam na nju. Mnogo sam vezan i za brata koji je umro dok sam bio na poslednoj godini koledža. Uvek je verovao u mene i govorio mi da ću napraviti nešto veliko, otići u NBA. Nažalost, nije doživeo da vidi šta radim sada, ali mi je uvek motivacija", ističe momak iz Ilinoisa.

Budući da je postao pravi košarkaški Pistolero, logično je i da navijači Laborala sada od njega očekuju još jedan korak dalje. Drugim rečima, Adams je glavna junak baskijskog sna koji se zove Napad na titulu prvaka Evrope. Ova ideja sada više ne zvuči tako neverovatno kada se Laboral plasirao na završni turnir u Berlinu gde ga u polufinalu čeka verovatni najbolji tim u Evropi u ovom trenutku, Fenerbahče Željka Obradovića.

U međuvremenu, Adams se zagreva za ovaj izazov kroz mečeve u španskoj ACB ligi, a pre nekoliko dana je protiv Fuenlabrade postigao čak 41 poen, čime se izjednačio sa klupskim rekorderom Džoom Arlauskasom. Zagreva se Adams i broji dane do 13. maja i okršaja sa Fenerom, ni jednog trenutka ne zaboravljajući šta mu je donela magična igra pod obručevima.
"Košarka je sjajan sport. Da je nema, mnoge stvari ne bih postigao - otišao sam na koledž, proputovao svet, materijalno zbrinuo porodicu, vratio majci bar  deo onoga što je ona uradila za mene. Moj život je bio borba. Kao klinac nisam mogao ni da zamislim da ću jednog dana u Evropi igrati košarku koju toliko volim. Košarka za mene nije posao već velika ljubav", zaključio je Adams.

PIŠE: Marko Protić
([email protected])