Goran Vesić o tome kako je Evroliga došla u Beograd, kako će izgledati dvorana Aleksandar Nikolić...

Jedno je sigurno: sledeće sezone ljubitelji košarke u Srbiji skakutaće od nestrpljenja očekujući Fajnal for Evrolige. Sa nadom da će se - ma koliko to sada izgledalo nemoguće - i srpski predstavnik naći na smotri četiri najbolje ekipe na Starom kontinentu. Usred Beograda! Ali gradski menadžer Goran Vesić ističe da se benefiti održavanja ovakvog takmičenja u srpskoj prestonici neće osetiti samo kroz tih nekoliko dana.

Dan uoči zvaničnog potpisivanja ugovora sa Evroligom Vesić u intervjuu za MOZZART Sport priča kako je uopšte došlo do dobijanja domaćinstva prestižnog takmičenja, ali i tome šta je sve u planu gradskih vlasti u narednom periodu.

Priča oko Evrolige počela je još aprila 2014. godine kada je prvi čovek ULEB-a Đordi Bartomeu bio gost Beograda na završnom turniru ABA lige. Ručak u Maderi, uz Vesićevo i prisustvo gradonačelnika Beograda Siniše Malog, tema je pokrenuta...
"Tada nam je Bartomeu rekao da bi Evroligi bila čast da organizuje turnir u Beogradu, ali da postoji više gradova koji se već prijavili kao što su Berlin, Helsinki i Istanbul te da ćemo morati da sačekamo nekoliko godina, ukoliko ispunimo sve uslove. Nekoliko dana kasnije uputili smo zvanično pismo grada i tako je Beograd, prvi put, formalno postao kandidat. Moram da kažem da su nam veoma pomogli savetima kao i kontaktima naš novinar Vlada Stanković i proslavljeni trener Božidar Maljković i želim da im zahvalim zbog toga. Ipak, najzaslužniji za to što će Beograd biti domaćin ovog turnira su gradski sekretar za sport Slavko Gak i član Gradskog veća Dragomir Petronijević. Oni su više meseci uporno pregovarali sa Evroligom, nisu odustajali i kada je izgledalo da se nećemo dogovoriti i samo zahvaljujući njihovoj upornosti i predanosti Beograd ima ovaj turnir. To treba da se zna i ja im se zahvaljujem javno ne kao funkcioner Skupštine grada već u ime svih koji vole košarku u Beogradu", kaže Vesić.

DVE BEOGRADSKE ARENE

Dobijanjem domaćinstva završnog turnira nastavljen je niz održavanja velikih sportskih takmičenja u Beogradu. Ove godine vaterpolo Evropsko prvenstvo, sledeće dvoransko u atletici, 2018. borba za trofej Evrolige. Srbija se pritom kandidovala i za domaćina Svetskog prvenstva 2023. za košarkaše i Evropskog 2019. za košarkašice. Vesić ističe da će Beograđani imati višestruke koristi od svih ovih takmičenja. Počevši od većeg interesovanja mladih za sport, promociji grada i Srbije, ulaganja u sportske objekte, pa i zarade jer gradski oci procenuju da stranac u Beogradu prosečno potroši 300 evra dnevno.

Široj javnosti je ipak verovatno najzanimljiviji deo ovo ulaganje u sportske objekte. Grad Beograd odavno je najavio proširenje dvorane "Aleksandar Nikolić" na 9.400 sedećih mesta, a MOZZART Sport danas objavljuje i kako bi sve to trebalo da izgleda u praksi.
"Sportske federacije su sve zahtevnije kada je u pitanju minimalni broj gledalaca kao i komfor koji se traži za gledaoce, ali i medije i takmičare tako bi ova dvorana mogla da u narednim godinama ostane bez nekih važnih sportskih dogadjaja. Zato smo završili projekat rekonstrukcije dvorane ’Aleksandar Nikolić’ posle koje bi ova dvorana imala 9.400 sedećih mesta i ispunjavala sve uslove za održavanje velikih sportskih takmičenja. Ta rekonstrukcija biće nam uslov da dobijemo svetsko prvenstvo u košarci 2023. jer osim Arene tražiće se još jedna dvorana koja ima preko 9.000 mesta. Tokom rekonstrukcije zamenićemo sva postojeća sedišta, uradićemo dodatni nivo u parteru B i parteru 4, postavićemo semafor na sredini i staviti nove teleskopske tribine. Dakle, rekonstrukcija će se raditi u okviru postojeće dvorane i koštaće oko 1.500.000 evra. Naravno, urediće se prilazi dvorani, a ispred službenog ulaza biće uređen trg sa bistom profesora Aleksandra Nikolića po kome dvorana i nosi ime".

DA PRIČAMO O FUDBALU

Naravno, razmišlja se i o drugim sportovima, a nema popularnijeg od fudbala, ma koliko on trenutno bio na niskim granama. Problem infrastukture, najskuplje stavke od svih, svakako jedan od gorućih problema, iako teško da je ključan. Utisak bi ipak svakako bio drugačiji da su stadioni makar umiveni. U Srbiji se na prste mogu nabrojati oni koji ovdašnji narod ne čine postiđenim, a i oni nisu u baš reprezentativnom stanju.

Krenimo od stadiona na Topčiderskom brda i terena Crvene zvezde i Partizana...
"Prvi put o ovome pričam u javnosti, ali usvajanjem Generalnog urbanističkog plana grada Beograda zaštitili smo komplekse stadiona Crvene zvezde i Partizana kako bi na njima bila predviđena samo sportska namena. Naime, na kompleksima ova dva stadiona uveli smo ’javnu sportsku namenu’ i tako zaštitili ovu zemlju od onih koji su imali ideju da tu grade svašta što nema veze sa sportom. Dakle, stadioni Zvezde i Partizana i zemlja koja se nalazi oko njih mogu da se koriste samo za namenu u funkciji sporta. Na taj način smo omogučili ovim klubovima da reše imovinsko-pravne odnose na zemljištu na kome se nalaze i da potom pronađu investitore sa kojima bi rekonstruisali postojeće ili gradili nove stadione. Ostavili smo i mogućnost da kao grad na kompleksima ova dva stadiona proglasimo ’javni interes u sportu’ i tako potpuno zaštitimo ove komplekse. Izgradnjom novih stadiona u okviru kojih mogu da imaju komercijalne sadržaje, ali samo ako su u funkciji sporta, kako kaže Zakon o sportu, ovi klubovi će moći sebi da obezbede dodatne prihode. Dakle, grad je stvorio osnovu da Zvezda i Partizan reše problem svojih starih stadiona na kojima za koju godinu neće moći da igraju evropske utakmice i na njima je da iskoriste tu šansu i da urade nove objekte ili bar rekonstruišu postojeće. I još važnije, zaštitili smo ove klubove od otimanja tajkuna", kaže Vesić.

Kad je Beograd u pitanju poslednjih sezona mnogo se prašine diže i oko stadiona OFK Beograda, koji je u vlasništvu grada, ali ga tamo baš i ne žele.
"Grad nema nikakav interes da ima stadion u vlasništvu i već mesecima uređujemo imovinsko-pravne odnose na ovom stadionu kako bismo ga ponudili na prodaju. Ono što je sigurno na mestu stadiona OFK Beograda može da bude samo sportski objekat, odnosno fudbalski stadion, i ništa drugo, jer tako je predviđeno urbanističkim planovima".

A kad je u pitanju toliko najavljivani Nacionalni stadion...
"Kao što javnost već zna, grad je ponudio Fudbalskom savezu Srbije više lokacija za izgradnju nacionalnog stadiona i koliko mi je poznato njima se najviše svidela lokacija u Zemunu. Grad će potpuno sarađivati sa Fudbalskim savezom Srbije u realizaciji ovog projekta. Moram da istaknem da imamo zaista sjajnu saradnju sa Fudbalskim savezom i predsednikom Slavišom Kokezom".

Dok se nešto od najavljenog i ne ostvari Skupština grada Beograda nastavlja se redovnim aktivnostima. Goran Vesić kaže da su prioriteti školski i rekreativni sport i dodaje da je politika vlasti da klubovima plaća termine za treninge u gradskim sportskim objektima. Izuzetak je fudbal, jer je profitabilan sport.

Košarka je ipak trenutno aktuelnija...
"Završni turnir Evrolige u košarci je prilika da se Beograd seti velikih ljudi koji su stvarali ovaj sport, a kojima se još nismo odužili. Ovaj turnir je prilika da Nebojša Popović dobije zasluženo priznanje u Beogradu bez obzira da li je to trg, ulica ili spomen ploča, jer on jedan od najzaslužnijih ljudi zato što smo zemlja košarke. Biće to prilika da se setimo mnogih drugih velikih ljudi koji su zaslužni za razvoj ovog sporta kao što je recimo profesor Radomir Šaper, ali i Rajkao Žižić i mnogih drugi", zaključio je Vesić.

(FOTO: Star Sport)