Put kojim se ređe ide - Nikola Jeftić je Srbin koji cepa basket u Urugvaju i Argentini

U sportu je prelazak Atlantika uglavnom jednosmerna ulica. Pogotovo kada je reč o Južnoj Amrici i Evropi. Uglavnom sportisti sa Zelenog kontinenta dolaze u Evropu da igraju na najvišem nivou i zarade novac koji ne mogu kod kuće. Retki su oni koji idu u suprotnom smeru. Možda poneki fudbalski misionar poput Dejana Ramba Petkovića koji je u Brazilu uradio nešto što nikada nijedan Evropljanin nije pre njega. Još ređi su slučajevi da košarkaši iz Evrope krenu ka Južnoj Americi. Put kojim se ređe ide je izabrao srpski košarkaš Nikola Jeftić.

Karijeru je gradio je u Beovuku, kragujevačkom Radničkom, kruševačkom Napretku, Kosjeriću, Ulcinju, Inđiji, OKK Beogradu, a oprobao se u Poljskoj, Finskoj i potom stigao do dalekih Urugvaja i Argentine. Kako za MOZZART Sport ističe krilni centar Nikola Jeftić, rođeni Mladenovčanin koji u Beogradu živi poslednjih trinaest godina, ni sanjao nije da će videti Južnu Ameriku, a ne igrati košarku u njoj.
“Celu priču je pokrenuo agent iz Urugvaja koji me je pitao da li sam zainteresovan da zaigram u Južnoj Americi. Nisam znao kakva se košarka igra, malo sam se zainteresovao, raspitao, pogledao šta ima na internetu i dao načelni pristanak. Nije prošlo ni sedam dana, menadžer se javio sa konkretnom ponudom i ja sam se obreo u Urugvaju. Došao sam u klub Urundaj koji je prvi put izborio plasman u elitnu ligu. Na početku je sve bilo u redu, imali smo dobar sastav, malo kraći, ali OK. Međutim, posle nekog incidenta bio je suspendovan domaći igrač, reprezentativac, i Uprava je dovela trećeg stranca. Broj stranaca u Urugvaju limitiran je na dvojicu što mi nije išlo naruku pa sam zamolio menadžera da traži novi angažman“, počinje priču za MOZZART Sport Nikola Jeftić.

Da se zadržimo još malo na Urugvaju u kome si proveo dva meseca. To je pre svega zemlja fudbala.
“Tako je, kad se igra fudbalska utakmica, ulice su prazne, a lokali puni i svi gledaju fudbal. Tamošnji Zvezda i Partizan su Penjerol i Nasional. Sport broj jedan je fudbal, ali dosta se ulaže i u košarku. Ima ozbiljnih stranaca, doduše na zalasku karijere, dok su najbolji domaći košarkaši uglavnom reprezentativci. Igra se jako i čvrsto, velika pažnja se posvećuje teretani i fizikalijama. Inače, ja sam bio jedini košarkaš iz Evrope i jedini Srbin koji je igrao košarku u Urugvaju“.

Najkvalitetnija liga Urugvaja ima četrnaest klubova...
“Zanimljivo, sedmično se igraju po dve-tri utakmice, ali su pomalo neodgovorni jer se raspored zna samo za tri-četiri kola, a ne za celu sezonu. Takmičenje traje šest meseci, počelo je prvog vikenda oktobra i stigli su do desetog kola. Osam timova igra plej-of, a poslednje tri godine šampion države je Malvin koji ima igrače iz Panatinaikosa, Reala, Kantua... Trouvil je drugoplasirani tim koji takođe ima dosta reprezentativaca“.

Bivši igrač Radničkog kaže da stil košarke u Urugvaju nije sličan našem.
“Igra se po principu trči i pucaj, ali dosta se radi skauting i imaju dobre uslove za rad. Svaka dvorana ima teretanu, bazen, klupski restoran...Publika dolazi u solidnom broju, a pojedini timovi imaju navijačke grupe. Inače, svi klubovi su iz Montevidea gde se i održavaju svi mečevi. Derbiji se igraju u velikoj dvorani koja prima sedam hiljada posetilaca. Urugvajci su uvek na granici incidenta, raspoloženi su za tuču jer im je izražen pobednički mentalitet“.

Standard u Urugvaju je sličan srpskom..
„Život je sličan našem, običan narod voli da se druži, svakog vikenda se pravi roštilj, sedi se i razgovara. Pomalo neverovatno oni non-stop pričaju, pa mi u početku nije bilo jasno ko koga sluša, a ko priča... Finansijski su stabilni, odmah su iza Čilea. Domaći igrači nemaju neka primanja dok su stranci solidno plaćeni“.

Iz Urugvaja si nedavno prešao u Argentinu.
“Jednostavno tako se otvorilo, ekipa u Urugvaju je lošije startovala. Pokvarila se atmosfera, najbolji igrač je suspendovan, angažovan je treći stranac i ja jednostavno nisam želeo da se rotiram. Hteo sam da igram jer sam zato i došao. Sve sam to preneo mom agentu koji je brzo reagovao i pronašao mi klub u Argentini. Meni se to svidelo jer je najjača južnoamerička liga upravo argentinska”.

Pregovori su završeni ekspresno.
“Sve se munjevito odigralo, od putovanja, medicinskih pregleda do prve utakmice. Ekipa za koju sad nastupam je Estudijantes. Grad je Konkordija, u sredini države, a klub je na sredini tabele. Igrači znaju košarku, puno se vremena posvećuje skautingu, finesama, detaljima...Prosečna starost ekipe je dvadeset sedam godina, tim nema klasičnog vođu, već na svakoj utakmici neko drugi iskoči u prvi plan. Trener je Argentinac i jako je dobar. Lako sam se uklopio jer se igra timski sa puno pasova, dosta trčanja, ekipa je lagana...“.

Za razliku od Urugvaja Argentina je i zemlja košarke.
“Dovoljno je pogledati ligu, potom reprezentativne igrače, pa one koji igraju u NBA ligi...Takmičenje je podeljeno u dve grupe od po deset timova, sever i jug. Prvo igraju svako sa svakim na severu i jugu, pa se ukrštaju, igraju svi zajedno i zatim se održava plej-of, a pobednici severa i juga igraju za titulu“.

Sadašnji igrač Estudijantesa podvlači da je dobro prihvaćen.
“Saigrači su stali uz mene, tu su da pripomognu i oko prevoda jer trener se ne služi najbolje engleskim jezikom, dok igrači dobro znaju, pogotovu jer imaju pravo na angažovanje trojice stranaca. To su uglavnom Amerikanci, u celoj ligi iz Evrope sam ja i jedan Čeh. Treneri su uglavnom iz Argentine. Inače, uslovi su odlični, imam sjajan smeštaj, fenomenalne uslove za rad, klupski restoran...“

U Argentini imaš dosta putovanja i više navijača.            
“Da, baš puno, evo sad smo putovali deset sati, međutim, prave se rasporedi da kad otputuješ negde daleko, tu odigraš po tri utakmice sa klubovima koji su iz okruženja. Navijača ima, strastveni su, skaču i navijaju tokom celog meča, prati se košarka“.

Naravno i Argentina je zemlja fudbala...
“Najpopularniji su Boka juniors i River. Boka je osvojila kup, Tevez je sada kod njih“.

Jeftić u ovom trenutku nije znao da nam kaže da li je ranije bilo naših igrača u Argentini.
“Znam da su skoro neki srpski igrači imali ponude za Argentinu, a verujem da ih je ranije bilo, ko i kad ne znam. Znam da Argentici znaju za naše igrače. Sadašnji saigrač koji je igrao u Taukeramici bio je kod Duška Ivanovića, Bože Maljkovića, igrao je sa Igorom Rakočevićem. Trenutno pominju Nemanju Bjelicu, Miloša Teodosića, Nenada Krstića ili od bivših igrača Vladu Divca, Aleksandra Đorđevića, Dejana Bodirogu, Peđu Stojakovića i da ne nabrajam“.

Kuhinja se ne razlikuje puno od urugvajske...
“Zastupljeno je meso, pirinač, paste, imaju piroške punjene kačkavaljem, šunkom, dosta peciva, kolača... Nema nekih specijalnih začina, slična je našoj“.

Znači na argentiskoj kuhinji si do početka juna naredne godine.
“Prvenstvo traje do početka maja, pa zatim kreće plej-of do sredine juna“.

Do tad si na drštvenim mrežama...
“Tokom sezone puno ne komuniciram, usredsređen sam na košarku i svoje obaveze, utakmice, treninge, teretanu... Čujem se sa porodicom i najužim krugom prijatelja, uglavnom sa momcima sa kojima sam igrao u Beovuku. Slobodno vreme koristim za praćenje ABA, KLS lige, Evrolige i NBA“, rekao je na kraju Jeftić.    

Piše: Đurđe Mečanin
[email protected]