Alen Bokšić: Super da Stanković ne igra, opasan je Đuričić, Miha je fanatik

Kada bi se i danas skinuo, Alen Bokšić bio pretnja za mnoge ekipe. Aktuelni asistent Igora Štimca u hrvatskoj reprezentaciji, a nekada uspešan napadač ne izgleda kao fudbalski penzioner. I dalje je gromada od čoveka, zategnut kao struna i namučio bi mnoge protivničke defanzivce.

Uostalom i Štimac i njegov drugi asistent Igor Tudor se nisu zapustili, pa i dalje održavaju formu. Vidi se to i na treninzima hrvatskog nacionalnog tima, kada zajedno sa Bokšićem, muški pariraju aktuelnim reprezentativcima.
„Jeste, jeste... Mogli bi i danas da odigramo koji minut“, rekao nam je Štimac.

Bokšić je realno najveća zvezda u stručnom štabu što se igračke karijere tiče. Za razliku od Štimca, on je bio učesnik onog čuvenog meča na Maksimiru 1999. godine, kada je dao i namestio gol i bio najveći problem za tadašnji sastav Jugosalvije.

„Igrao sam stvarno dobro. Bio je to jedan od onih dana kada ti sve ide. Uh... Šteta što nismo otišli na Euro, imali smo odličnu ekipu. Ali, i Srbija je bila jaka. Primili smo dva glupa gola, sećam se tih centaršuta Mihajlovića. Ajde, da je postigao golove iz slobodnog udarca, onako kako je on to znao, ne bih ništa rekao. Ali, onakvi golovi u takvoj utakmici. E, to je bilo previše“, priseća se Bokšić u razgovoru za Maks.

Ćiro Blažević ga je zamenio u 75. minutu zbog čega je u hrvatskoj stavljen na stub srama.
„Celu prethodnu sezonu sam pauzirao zbog povrede kolena. Nakon Mondijala u Francuskoj možda sam odigrao tri-četiri utakmice. Posle godinu dana pauze, tek sam počeo da igram, nije bilo lako izdržati 90 minuta. Ta utakmica mi je bila jedna od prvih, nisam bio fizički spreman. Zatražio sam zamenu, hvatali su me grčevi. Ma, da sam mogao barem da hodam ne bih tražio zamenu. To što su posle napadali Ćiru nema veze, zamenio me na moju incijativu. I danas Ćiro kaže da nije trebalo da me vadi, ali nije pogrešio. Šta će ti igrač koji ne može? To je kao da imaš čoveka manje.“

Mnoge u Hrvatskoj peče taj neuspeh iz 1999. godine, a Bokšić kaže da Hrvatska nije izgubila Euro 2000. samo zbog te utakmice.

„Na Euro nismo otišli i zbog poraza u Irskoj, zbog remija protiv Makedonije, primili smo gol u poslednjim minutama. Te utakmice su nas dovele do toga da moramo da pobedimo Srbiju. A u to vreme nije bilo lako pobediti Srbiju sa Mihajlovićem, Savićevićem, Stojkovićem, Stankovićem... Nama je u toj utakmici nedostajalo dosta igrača, nije bilo Bobana, Štimca, Prosinečkog, Bilića, previše klasnih igrača za tako važnu utakmicu, nije bilo ni Šimića, pa još nekih...“

Karijere Alena Bokšića i našeg selektora Siniše Mihajlovića su se često ispreplitale. Bokšić je dao gol za Hajduk u onom čuvenom finalu Kupa protiv Crvene zvezde za koju je igrao Siniša. Kasnije su bili saigraču u Laciju, a na kraju i protivnici i najbolji igrači svojih timova u tom maksimirskom okršaju iz 1999. godine.
„U dobrim smo odnosima, igrali smo zajedno dve-tri godine za Lacio, nešto smo zajedno igrali i u mladoj reprezentaciji. Nedavno smo se videli u Milanu na utakmici Inter - Partizan. Neću o svemu tome šta je bilo prethodnih godina i njegovim izjavama. I one mogu biti pod upitnikom, neko malo doda i onda ispadne ko zna šta... Mogu da pričam o njemu kao o fudbaleru. Ono što me kod njega uvek fasciniralo je profesionalizam. On je jedan od najvećih profesionalaca koje sam video u karijeri! Zbog toga je dugo i igrao. Pretpostavljam da je i kao trener takav. Primera radi, ako nam je trening bio u tri sata, on je već u jedan sat bio u svlačionici. A odlazio bi u sedam sati. Ma, kad god bih došao u trening-centar, Siniša bi već bio tamo, to je strašno. Nije to baš uobičajeno za ovaj naš regionalni mentalitet.“

Bokšić ne želi poređenja utamice u petak sa onom iz 1999.
„Naboj oko utakmice je isti, ali što se tiče same utakmice sve je različito. Srbija je tada bila super-iskusna, danas ima ekipu u stvaranju. Imaju dosta dobrih mladih igrača, posebno u fazi napada, počinju jedan ciklus. Ono je bio odlučujući meč, ovaj nije“.

On kvalifikacionu trku poredi sa onom koja se vodi za titulu u ligaškim takmičenjima, navodeći primer Juventusa.
„Kvalifikacije su kao mini prvenstvo, a svi pričamo o Srbiji. Strašno nam je važna ta utakmica iz milion razloga, ali utakmica u Velsu četiri dana kasnije nije ništa manje važna. Evo vam primer Serije A. Juventus i Napoli se bore, u međusobnom derbiju bude nerešeno, može i Napoli da pobedi. Ali, Juventus ode u Veronu i pobedi. A, Napoli izgubi u Veroni, izgubi u Bergamu... Na kraju Juve bude prvi sa 4-5 bodova prednosti. Kvalifikacije su slične tome, moraš da skupljaš bodove bez obzira na ime rivala.“

Bokšić ne krije da su o i Igor Štimac detaljno proučili igru srpske reprezentacije i posebno svakog fudbalera Orlova. Posebno mu je drago što u Maksimiru neće biti njegovog nekadašnjeg saigrača iz Lacija: Dejana Stankovića.
„Najviše smo prethodnih meseci pričali o Srbiji. Više nego o nama. Mnogo njihovih igrača nama je bilo nepoznanica, Mihajlović je dosta zarotirao. Bili smo koncentrirani na upoznavanje njihovog kadra, karakteristika. Onaj mali Đuričić je opasan, za nas je dobro što neće igrati Stanković. Žao mi je zbog njega, bio je dugo povređen, ali za nas je to super. On je igrač koji ima iskustvo, može mladoj ekipi da donese motiv. Nezgodan je igrač, taj traje na vrhunskom nivou u Italiji od 1998!“, ne štedi Bokšić komplimente na račun Stankovića.

Bokšić smatra da će to biti meč otvorenih karata, bez iznenađenja.

„Ne možemo mi njih da iznenadimo, ali ni oni nas. Ovih poslednjih meseci proučili smo ih detaljno, tako verovatno i oni nas. Ne može biti većih, ni taktičkih, ni igračkih iznenađenja ni s naše, ni s njihove strane. Recimo, neka Mihajlović stavi trojicu u poslednju liniju, ali to nas ne može iznenaditi. Može da igrati sa tri ili četiri, neće staviti šest igrača u odbranu?! Ne verujem da će biti eksperimenata, ovo nije utakmica za velike promene.“

Pored srpskih, još jedan strani fudbaler je na umu Alenu Bokšiću...

„A Vels? I o njemu mi pričamo. Četiri dana posle Srbije čeka nas Geret Bejl! Sada je na nivou Mesija i Ronalda, odmah iza njih. Ima drugačiji stil, ali on je taj top igrač. Kad se pojavio, mislio sam da će igrač te siline pasti, da neće izdržati u tom ritmu ove silne godine. A on sve bolji i bolji. Šta igra, kako ga čuvati... Kad je počeo, bio je levi bek, a sada je svugde... Lovićemo ga, možda je najbolje loviti one koji mu dodaju loptu. U Osijeku smo to uspeli, ali to je bila utakmica u kojoj smo imali stalnu inicijativu. I tada nam je nekoliko puta opasno pretio. Jedino bih ga pustio da uzima loptu u svom šesnaestercu, onda mu je valjda daleko da dođe do našeg“, zaključio je Bokšić.

Piše: Aleksandar Gligorić
[email protected]

(FOTO: www.hns-cff.hr)