Beogradizacija u Humskoj

Partizan je u 2013. godinu ušao sa starom upravom i novim budžetom. Na još jednoj redovnoj i mirnoj klupskoj skupštini, bez direktnog sučeljavanja vrhuške crno-belih i protivnika vladavine predsednika Dragana Đurića, saznali smo da je poludecenijski vladar srpskog klupskog fudbala na svaku od tih poslednjih pet titula potrošio oko15, a ne 10, 21 ili 23 miliona evra, koliko je visina budžeta varirala u kontradiktornim izjavama čelnika našeg jedinog stalnog učesnika evropskih takmičenja i da će taj iznos od sledeće sezone biti manji za 23 odsto ili skoro 4.000.000 evra.
"Budite spremni na teške i bolne odluke! Ako to ne uradimo naša budućnost biće na lošem putu", predsednik Đurić je najavio zatezanje kaiša u jednom od retkih (ne samo sportskih) preduzeća u zemlji u kojem se još uvek obrću veliki novci, pošto se prethodno pohvalio plusom od 279.000 evra u kasi na kraju 2012. godine, bez pominjanja više stotina miliona dinara poreskog duga državi.

Plan restrikcije predviđa štednju na svim poljima. Štedeće se na ugovornim ratama i premijama igrača, od čijih transfera Partizan (i dalje) živi, povlašćeni pojedinci u kancelarijama čak vrlo lepo, premijama i stanarinama prvotimaca, čije dvanaestomesečne zarade ubuduće neće prelaziti 150.000 evra, na pripremama. U broju zaposlenih na stadionu i u sportskom centru, u troškovima funkcionisanja klupske filijale Teleoptika, na telefonskim računima, hranarini, reprezentaciji...

Jedina koja može da računa na kakvu-takvu povišicu je omladinska škola, već neko vreme glavni i(li) najbolji izvor, a sa smanjenjem sredstava za dovođenje dobrih stranaca i sve izraženijim trendom odlazaka zvezdi drugih domaćih ekipa pravo u inostranstvo, verovatno jedina prava baza fudbalera za seniorski sastav. S tim što i ona mora platiti ceh sveopštoj racionalizaciji, u vidu kresanja spiska stipendista i sužavanju prostora za regrutaciju talentovanih klinaca. Skautima crno-belih, koji su zbog otkrivanja i skupljanja fudbalskih bisera i ništa manje teških ubeđivanja s njihovim porodicama više puta mesečno prelazili uzduž i popreko Srbiju, sugerisano je da ređe napuštaju Beograd i njegovu okolinu. I fokusiraju se samo na taj deo geografske karte.

Ma kako na prvi pogled izgledala benigna ili manje važna u odnosu na ostale stavke štednje, ova mera bi dugoročno mogla da ima najteže posledice. Dokazi su pred nosom. Od 29 momaka licenciranih za prolećnu polusezonu čak 16 je prošlo kompletnu omladinsku školu ili njene završne razrede, ali su samo njih trojica odrasla u Beogradu, pri čemu ni kapiten Saša Ilić (Požarevac) ni Milan Smiljanić (Kalmar) ni Goran Lovre (Zagreb) nisu rođeni u prestonici. Ostale Partizanove "bebe" stasavale su od Vršca do Kosovske Mitrovice, dok ih nisu tako golobrade, same ili s porodicama, doselili u glavni grad. I preuzeli troškove njihovog prestoničkog života, u nemalom broju slučajeva zapošljavajući im roditelje. To je sve u međuvremenu, očigledno postalo preveliki balast za klub, koji u svakom godišnjem planu svečano saopštenom članovima skupštine, počinje gradnju internata u dvorištu popularnog Zemunela, a da nije još ni kamen temeljac postavljen. Kako na ove kirije ode bezmalo pola miliona evra godišnje logično je da se i tu„"zavrne slavina". Ne i korisno, jer su kroz istoriju kluba najbolji fudbaleri mahom bili iz malih sredina, daleko od Beograda.

Taj jaz između perspektivnih klinaca s asfalta i kaldrme u međuvremenu je postao još veći. Velikim brojem (van)sportskih aktivnosti na raspolaganju razmažena beogradska dečurlija sve manje trči za loptom ili lako odustaje od karijera, za razliku od vršnjaka iz manjih, osiromašenih sredina, gde se izlaz iz besparice i dalje često traži u pikanju fudbala. Ima, naravno izuzetaka od oba nepisana pravila, ali čak i najsvežija statistika potvrđuje opravdanost ove vrste ulaganja. Slučajno ili ne, tek najbolji izdanci Partizanove omladinske škole, za najveće pare prodati u vreme aktuelne trofejne dominacije, nisu iz Beograda. Od Podgoričanina Stevana Jovetića, ne tako davno jednog od najmlađih kapitena od osnivanja kluba iz Humske, a sada asa italijanske Fiorentine, preko njegovog klupskog kolege Adema Ljajića iz Novog Pazara i jednog od najboljih mladih štopera današnjice Valjevca Matije Nastasića (Mančester Siti), pa do mladog Čačanina Lazara Markovića, već prodatog investicionom fondu Pinija Zahavija, koji najkasnije na jesen odlazi preko granice. Jedan od najunosnije "utopljenih" prvotimaca od 2007. na ovamo Stefan Savić nije bio dika i ponos crno-belih nego beogradskog BSK-a, ali je i on otkriven u rodnoj Crnoj Gori, daleko od teritorije najveće balkanske prestonice. 

Zato ne bi trebalo biti mnogo pametan pa zaključiti koliko bi Parni valjak mogao da izgubi i uspori ako uprava zaista bude insistirala na sužavanju delokruga delovanja klupskih skauta, čiji su dobar "nos" i upornost učinili da se o "fabrici talenata" iz Zemuna zna, priča i piše daleko od Srbije. Ukidanje jakih međunardonih turnira, koji su Partizanovim klincima redovno dovodili na noge podmladak evropskih velikana, poput slavnog Real Madrida, i proređivanje učešća na takmičenjima istog tipa van Srbije već su ostavili dovoljno lošeg traga na, ionako osetljiv i nepredvidiv, razvoj igrača.    

Ko ne reskira ne može ni da profitira, a kako je aktuelna uprava zgrnula desetine miliona evra na "izvozu" probrane fudbalske "robe" iz unutrašnjosti, insistiranje na pojačanoj selekciji prestoničkih klinaca, po cenu ispuštanja iz vida talenata sa strane, mogla bi jednog dana da se se vrati kao bumerang klubu, s minornim prihodima od sponzorskih ugovora, televizijskih prava i ulaznica.

STEVAN JOVETIĆ                PODGORICA      10.000.000
ADEM LJAJIĆ                        NOVI PAZAR       7.000.000
LAZAR MARKOVIĆ              ČAČAK                  7.000.000
MATIJA NASTASIĆ              VALJEVO              4.000.000
NIKOLA AKSENTIJEVIĆ     KRAGUJEVAC     2.500.000
NEMANJA TOMIĆ                 KRAGUJEVAC     1.500.000
*ime, rodno mesto, zarada Partizana u evrima

ONI DOLAZE (I ODLAZE)

Slična priča je i s generacijama koje dolaze, pa su recimo dva najinteresantnija kadeta uveliko na oku mnogih evropskih skauta. Andrija Živković i Nemanja Živković (1996. godište) u Partizan su došli iz Niša, a tek jedno leto stariji Marko Janković s Cetinja.

Piše: Olgica Nikolić
[email protected]