Blokiran autoput u Larisi, “ludak iz Lokerena“ u Veroni, Savo u Kazanju - nije Lester jedina fudbalska bajka

Trijumfi Danaca ili Grka na kontinentalnim smotrama 1992, pa 2004. godine, Portova pobeda u finalu  Lige šampiona sa Monakom iz te iste 2004... Ili ako se vratimo još ranije uspesi Steaue i Crvene zvezde u Kupu evropskih šampiona, Mehelenovo osvajanje Kupa pobednika kupova 1988... Ali to je međunarodna scena. A šta je sa domaćim šampionatima? Da li je Lester na tronu Premijer lige zaista najveće iznenađenje u istoriji nacionačnih prvenstava?

Ako gledamo po kladioničarima, možda i jeste. Na svaku uloženu funtu da će Grčka osvojiti Euro 2004. mogli se dopbijete 150. Isti ulog na tip da će Lester iza sebe ostaviti Čelsi, Mančester Siti, Arsenal i ostale donosio je zaradu od 5.000 funti! Ogromna razlika. Uostalom, ogromna je razlika i u onih 200.000.000 koje je Čelsi utrošio u šampionsku generaciju iz prošle sezone i ovih sada 50.000.000 koliko je plaćen aktuelni Lesterov tim.

Odmah da kažemo, konačan odgovor na pitanje sa početka teksta - nemamo. Jer bilo je zaista čudesnih podviga. Pa da se setimo samo nekih od njih, sasvim sigurni da smo neka i prevideli.

NOTINGEM FOREST (1977/1978)

Filmovi su snimani o bajci Brajana Klafa i Notingem Foresta. Pisao je o tome u rubrici Premotavanje i naš kolega Predrag Dučić. Jedva su se uopšte domogli promocije u elitni rang takmičenja sezonu ranije, a onda su od novembra 1977. do decembra 1978. bili neporaženi na 42 utakmice u svim takmičenjima. Sedam bodova ispred aktuelnog šampiona Evrope Liverpula, koga su ujedno savladali i u finalu Liga kupa.

VERONA (1984/1985)

Pamtiće se kako je "Den Game mand fra Lokeren" (Ludak iz Lokerena) postigao gol protiv Juventusa, iako su mu kopačke nešto ranije izuli sa stopala. U pitanju je danski napadač Preben Elkjaer, koga se malo ko seća van otadžbine i Verone. A Verona je tada iza sebe ostavila Torino, Inter i Sampdoriju. Zanimljivo, bila je to jedina sezona u kojoj su se sudije za utakmice birale nasumično, bez nekakvih komisija i raznih "eksperata".

LARISA (1987/1988)

Možda i najzanimljivija priča. Marta 16. te 1988. godine Larisi je, naime, oduzeto četiri boda zbog toga što je Bugarin Georgi Cingov pao na doping testu. Burni protesti su izbili, u Larisi su smatrali da je sve to samo zavera protiv "provincijalaca". Autoput od Atine do Solunga bio je pet dana blokiran i na kraju je odluka promenjena, pa je kažnjen samo Cingov. I inače je malo igrao. Larisa je i dan danas jedini klub van Atine ili Soluna koji je bio prvak Grčke.

TAVRIJA SIMFEROPOLJ 1992

Dovoljno je samo reći da su od te 1992. godine svaku titulu u Ukrajini osvajali ili Dinamo iz Kijeva ili Šahtjor. Štaviše, navijači Dinama su u glavi već upisali i ovu premijernu posle odvajanja od SSSR-a, trebalo je samo da u finalu u Lavovu savladaju Tavriju. Sergej Ševčenko je imao drugačiji plan i 14 minuta pre kraja postigao jedini gol na utakmici.

KAJZERSLAUTERN (1997/1998)

Bio je Kajzerslautern i pre toga šampion Nemačke, tri puta pre toga. Ali prethodnu sezonu - sećaju se toga dobro i navijači Crvene zvezde - proveo je u Cvajti. Oto Rehagel je, međutim, uspeo da u povratničkoj sezoni pokori Bundesligu.
"Ovo se više nikad neće ponoviti", rekao je tada Rehagel, koji je kasnije vodio Grčku do pehara na Euru 2004. godine.

Inače, bio je u pravu. Nikad više promovisan tim nije u prvoj sezoni postao prvak Bundeslige.

OBILIĆ (1997/1998)

Umela je i Vojvodina da se umeša među najveće još u staroj Jugi, ali ono što je uradio Obilić jeste bilo prvorazredno iznenađenje. Naravno, svi znamo šta je sve prethodilo Obilićevom osvajanju šampionskog pehara i da je tu fudbal možda i najmanje odlučivao, ali na kraju krajeva - jeste iznenađenje kad jedna zemlja sebi dozvoli da toliko zastrani.

DEPORTIVO (1999/2000)

Jeste Atletiko pre dve sezone napravio čudo sezonu završivši ispred čini se nikad jačih Barselone i Reala, ali najveće iznenađenje u Španiji bilo je delo Nujredina Narbeta, Dijega Tristana, Đalminje, Roja Makaja i ostalih izabranika Havijera Irurete. Pet koraka ispod bila je Barselona, još dalje Valensija.

RUBIN KAZANJ (2008)

Sezona zbog koje će se Savo Milošević uvek po dobrom sećati Kazanja. Inače do 2008. godine poznatijem po hokeju na ledu. A onda su stigli Sergej Semak, Gokdeniz Karadeniz, Sergej Rebrov i Milošević i Rubin predvođen Kurbanom Berijevom sa četiri boda više od moskovskog CSKA prigrlio je prvu titulu prvaka Rusije. Sledeće je i odbranio.

BURSA (2009/2010)

Ne zvuči tako atraktivno, ali imajući u vidu da je od sezone 1983/1984 - kada je Trabzon poslednji put bio prvi na tabeli - titula završavala u vitrinama jednog od tri istanbulska velikana jasno je koliko je Bursa pokvarila računicu Galatasaraju, Fenerbahčeu i Bešiktašu. Pre toga Bursa nikad nije bila ni u top tri u Super ligu, ali je maja 2010. ostavila Fener bod iza sebe, pošto je u poslednjem kolu savladala Bešiktaš sa 2:1, dok je baš Trabzon uspeo da odoli na gostovanju kod Kanarinaca - 1:1. Kakav šok.

BOAVISTA (2000/2001)

Benfika, Sporting i Porto. Fudbal u Portugaliji kao da se igra za ta tri kluba. Belenenseš je tu hegemoniju na kratko prekinuo još 1946, a Boavista 2001. kada je predvođena kapitenom Ervinom Sančezom sezonu završila sa bodom ispred Pora. Posle punih 55 godina “Velika trojka“ ostala je kratkih rukava.

MONPELJE (2011/2012)

Monako (1978), Sent Etjen (1964) i Bordo (1950) su uspevali da osvoje naslov najboljeg u Francuskoj u prvoj sezoni po dolasku u elitu, ali uspeh Monpeljea verovatno je predstavljao i veće iznenađenje, jer su Arapi taman počeli da ulažu u Pari Sen Žermen (samo je Havijer Pastore plaćen 42.000.000 evra), imenjaci iz Marselja i Liona spremali su odgovore, ali... Monpelje je imao Olivijea Žirua i njegov 21 gol, uz devet asistencija.
"Ovo je samo dokaz da novac ne kupuje sreću", rekao je trener Rene Žirar.

Bilo je, naravno, još velikih iznenađenja. Pomenućemo samo AZ Alkmar, koji je 1980. prekinuo 16-godišnju dominaciju Ajaksa, PSV-a i Fejenorda, pa Arau u Švajcarskoj 1993, u Belgiji Genk iz sezone 1998/1999, danski Midtjiland, kome je bilo dovoljno samo 16 godina od nastanka 1999...

Nije Lester jedini.

(FOTO: Action Images, MN Press)