BOMBER IN SERBO: Ikardi može da ide iz Intera, Roma ne sme da proda Zaniola, Milan ima budućnost

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i  Željko Pantelić

Nikolo Zaniolo još ne zaslužuje da ponese Totijevu “desetku” ili nadimak “Kralj Rima”, ali je budućnost velikog talenta italijankog fudbala “Linija Piave” (reka Pjave je simbol poslednje odbrane i odlučujuće provere budući da su se na njenim obalama vodile odsudne bitke u Prvom svetskom ratu između italijanske i austrougarske vojske) za Romu. Ako bi Roma Džejmsa Palote poklekla pred desetinama miliona evra koje će biti ponuđene sledećeg leta za Zaniola, to bi značilo da Amerikance interesuje samo “trejding”, a da su sportski rezultati samo sredstvo da se maksimalizuju profiti. U Rimu su dugo tražili naslednika Totija i igrača oko kog bi mogli da konstruišu Romu budućnosti. U Zaniolu su ga našli, propustili priliku to će biti isključivo odgovornost čelnika Rome.

Vanserijski talenat Zaniola se vidi kroz nekoliko njegovih karakteristika. Prva stvar koja upada u oči je da sve što on radi na terenu izgleda prirodno i lako. Druga karakteristika potencijalnog šampiona je da da on gleda uvek napred i okrenut je ka protivničkom golu, uvek spreman na dribling i pas da se napravi višak u ofanzivnoj fazi igre. Još jedna osobina vrlo važna: Zaniolo se ne demorališe ako pogreši, naprotiv nastavlja kao da ništa nije bilo. Tako se i rodio prvi gol protiv Porta, posle njegovog lošeg prijema Džekovog pasa. Dodatna vrednost Zaniola je njegova robusna građa: nije previše brz ali taj nedostatak kompenzuje znalačkim postavljanjem tela i razmišljanjem koje ide uvek korak-dva ispred protivnika.

Neophodno je da Roma što pre interveniše i prilagodi platu Zaniolu u sledećim nedeljama. Bilo bi opasno čekati leto, bez obzira što Zaniola veže ugovor za Romu do 2023. godine. On je, posle trećeg golmana Fuzata, najslabije plaćen igrač u Trigoriji. Povećanje plate ne mora nužno da prati pravilo da iznosi oko deset odsto vrednosti igračkog kartona, ali je nelogično da Džastin Klajvert, primera radi, prima 1.800.000 a Zaniolo 700.000 evra. 

Osim Zaniola, za Romu je izuzetno važno što se kapiten Daniele de Rosi oporavio i što se Džeko vratio u formu. Svi smo zaslepljeni  Zaniolovim golovima, ali Džeko je protiv Porta bio moćan u svakom pogledu. Sa Edinom u ovakvoj formi Roma na Dragau ima i te kako šta da kaže, kao i u prvenstvu u trci za četvrto mesto.

Vest dana je svakako skidanje kapitenske trake Mauru Ikardiju. Veoma je indikativno da je ta drastična i neubičajena mera ozvaničena dan posle sastanka generalnog direktora Bepea Marote i trenera Lučana Spaletija. Ona je i pokazatelj da je pakt koji je sklopljen između dvojice čvrst i ozbiljan i da je Marota već postao neprikosnoveni komandant u Apijano Đentileu.

Kapitenska traka Ikardiju nije skinuta zato što traži veću platu za produžetak ugovora, a još manje zbog golgeterskog posta koji traje već sedam kola u Seriji A i vidne nervoze, a ponekad i malodušnosti na terenu. Jedini motiv je njegova supruga Vanda Nara. Svojim neumerenim, netaktičnim i nekorektnim izjavama za medije Nara je destabilizovala  Interov ceo tim.

Upravo je kapitenska traka koju već tri godine nosi njen suprug i klijent bila otežavajuća okolnost. Kada govori i nastupa bračni drug i menadžer kapitena jednog tima to ima svoju dodatnu težinu i mnogo veći odjek u javnosti i u svlačionici dotičnog tima. Nara se preigrala. U poslednje vreme je počela da priča javno  i o drugim stvarima iz Interove svlačionice, uplićući Ivana Perišića i druge fudbalere. Da ne govorimo o pikantnim pričama, istinite ili ne nije važno, ali svakako destabilizujuće za ambijent Intera.

Često se pominje Mino Rajola kada se priča o Vanda Nari. Pritom se zaboravlja da Rajola vrlo smišljeno, ciljano i samo u određenim momentima koristi medije za dostizanje zacrtanih  ciljeva. Rajola nikada  ne priča da bi mu slika izašla u novinama ili da bi se o njemu pričalo u medijima. O Rajoli se ne čuje ništa mesecima, jer on prvi zna koliko su stabilnost i mir važni za predstave fudbalera na terenu.

U svakom slučaju, Ikardi je ušao u tunel i pravi početničke greške pred protivničkim golovima što je evidentan znak da mu glava nije bistra. Moguće je da odluka kluba da mu oduzmu kapitensku traku ima otrežnjujući efekat. Ne bi nas iznenadilo da Ikardi proradi, baš kao što ne bi bilo iznenađenje da je generalni direktor Bepe Marota stavio do znanja Ikardiju da može da iskoristi raskidnu klauzulu, odnosno pronađe klub koji će da plati 110.000.000 evra.

Milan ima tim za budućnost. Za razliku od drugih timova, uključujući i najbolje Juventus i Napoli, Rosoneri neće morati mnogo da rade u sledećem prelaznom roku da bi imali ambiciozan tim. Kostur tima baziran na relativno mladim i perspektivnim igračima koji su već akumulirali prilično veliko iskustvo u Seriji A. Donaruma, Romanjoli, Kalabrija, Kaldara, Rodrigez, Kesi, Suso, Kutrone, uz januarska pojačanja Paketu i Pjonteka i Bilju u režijskoj kabini, već čine respektabilan kostur tima. Praktično, zadatak Gatuza je da unapređuje igru i pojedinačne kvalitete igrača koje ima na raspolaganju. Način na koji je šef stručnog štaba izašao iz krize koja je mogla da ga košta i gubitka klupe pokazuje da Gatuzo ima štofa za velikog stručnjaka.

Pjontek i Paketa su se već pokazali kao pogođena pojačanja. Poljak je nastavio da rešeta mreže, a za to nije bilo sigurnih garancija, na stranu skaramantični potez da mu ne dozvole da izabere dres sa brojem 9, dok se Paketa neoubičajeno brzo uklopio u u italijanski fudbal, s obzirom na to da Brazilcima često treba nekoliko meseci, pa čak i cela sezona da se naviknu na evorpski fudbal kada stignu na Stari kontinent. Jedina senka na srećnom periodu Milana je činjenica da je Donaruma i dalje najbolji igač Rosonera. Nije nikada dobar znak za klub koji ima veliki ambicije da čuvar mreže dobija najviše ocene.

Postaje zabrinjavajuća neefikasnost Napolija na gostovanjima. Tim Karla Ančelotija nije postigao gol na poslednje četiri utakmice daleko od San Paola. Istini za volju, Azuri su promašili sijaset šansi na mečevima sa Fjorentinom, Milanom i Interom. Očiglednao da štafeta između Milika i Mertensa ima negativne kolateralne efekte. Belgijanac nije više ubojit kao što je bio a Poljak nije postao tako nemilosrdan pred protivničkim golovima da bi nadoknadio izostanak golova Mertensa. Takođe, Insinje je tek pre deset dana prekinuo tromesečni post a Kaljehon je postigao samo jedan gol u ovoj sezoni. Kada sve to imamo u vidu nije iznenađenje da u Napulju razmišljaju o dovođenju golgetera sledećeg juna, pominje se čak i ima Ćira Imobilea.

Napoli je u samo par dana ostao bez Mareka Hamšika, na putu za Kinu, i Raula Albiola, operisao je koleno i vratiće se tek sledećeg leta na teren. Odsustvo Španca je mnogo ozbiljniji problem za Ančelotija od odlaska Slovaka. Albiol je, uslovno rečeno, ministar odbrane Napolija. Nikola Maksimović nije igrač koji može da komanduje odbranom, odnosno bude dominantni centralni bek,  tako da će Kulibali morati da preuzme ulogu Albiola, a sprski fudbaler će okupirati poziciju broj dva.

Lacio se suočava sa serijom povreda ključnih igrača. Posle Luisa Alberta i Lukaša Leive, svoju nezamenjivost su platili Sergej Milinković Savić i Ćiro Imobile. Ahilova peta Lacija je odsustvo adekvatnih zamena za svoje startere, odnosno što Inzagi bukvalno igra celu sezonu sa 13-14 igrača. Prošle godine povrede su stigle Lacio u samom finišu sezone i platili su taj peh gubitkom četvrtog mesta. U ovoj sezoni su povrede stigle ranije, a po običaju, predsednik Lotito ni ovaj januar nije iskoristio da pojača sastav tim sa validnim zamenama, uprkos ambicijama Nebeskoplavih da se izbore za mesto u Ligi šampiona i pokušaju da osvoje Kup Italije.

Nebeskoplavi su imali sreću da u prethodnoj nedelji igraju sa dva ispodprosečna tima, Frozinoneom i Empolijem: minimalni ulog, maksimalni učinak šest bodova. I pored skromnosti timova koji se bore za opstanak bilo je očigledno da se Lacio nalazi u velikim poteškoćama na fizičkom planu. U obe utakmice, igrači Lacija se u poslednjih 20 minuta nisu držali na nogama. To je bilo vidljivo posebno protiv Empolija kada je Milinković Savić izašao zbog povrede. Bez Sergeja, srednji red Lacija više nije postojao.

Juventus je lakše nego što se očekivalo pobedio Sasuolo, mada je sve upućivalo na drugačiji epilog u prvih 20 minuta meča. Ostaje otvoreno pitanje Dibale. Glasine da je Juventus ponudio Liverpulu Dibalu plus 50.000.000 evra za Salaha možda nisu tačne, ali ostaje kontradiktoran odnos između javnih nastupa Alegrija i sportskog direktora Paratićija i konkretnog tretmana koji Dibala ima u Juventusu.

Dibala bi u svakom drugom timu bio neizostavni starter, verovatno i u Juventusu da je umesto Alegrija neko drugi šef stručnog štaba. Jednostavno, Dibala se ne uklapa u Alegrijevu  viziju igre sa Ronaldom i Mandžukićem. U prethodnim sezonama Alegri se isticao visprenim rešenjima koji su optimizovali dorpinose najboljih fudbalera, zato bi morao i ovog proleća morao da pronađe modus da Dibala funkcioniše sa Ronaldom i Mandžukićem, tim pre što ima ambicije da osvoji Ligu šampiona.

(FOTO: Reuters)