BOMBER IN SERBO: Problem sa navijačima - višak ljubavi u Interu i manjak u Napoliju

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

PIŠU: Roberto Pruco „Bomber“ i Željko Pantelić

U Interu bi morali da se zamisle, bez obzira što će, najverovatnije, završiti sezonu na trećem mestu. Na poslednje četiri utakmice na San Siru Nerazuri su tri puta remizirali, a jednom izgubili postigavši samo dva gola: učinak za ispadanje iz prvoligaškog društva, a ne za promociju u Ligu šampiona.

Posle poraza od Lacija i remija sa Atalantom i Romom, Spaletijevi momci nisu uspeli da iskoriste protiv Juventusa ni četvrtu priliku da definitivno osiguraju učešće u Ligi šampiona. Malo je nedostajalo da Juventus desetkovan povredama, ulazak debitanta Pereire je jedan od pokazatelja, još uvek ošamućen ispadanjem iz Lige šampiona i zasićen osmim uzastopnim Skudetom, izađe kao pobednik sa San Sira.

Tim Lučana Spaletija očigledno ima probleme psihološke prirode kad ni ovakav Juve nije uspeo da pobedi. Paradoksalno, vernost navijača Intera koji pune San Siro, kao da su Nerazuri osam puta uzastopno osvojili skudeto, ima kontraefekata na igrače. Dovoljno je pogledati broj postignutih golova na San Siru (pogotovo ako izuzemo goleadu protiv Đenove 5:0), odnos osvojenih bodova kod kuće i na gostovanjima ili se prisetiti svih čuda Samira Handanovića na golu milanskog kluba. Kao da Interovi igrači imaju strah od svojih navijača, kao da ih njihovo prisustvo opterećuje, umesto da ih stimuliše.

Brozović je limit Intera. Činjenica da je ključni Spaletijev igrač najbolje govori koliko su ograničeni dometi Nerazura. To se videlo i kod duplog pasa Ronalda i Pjanića kad je hrvatski fudbaler ispao iz igre kao da je početnik, a ne prekaljeni igrač.

Probleme sa navijačima, nema samo Inter. Ima ih i drugoplasirani Napoli, ali druge prirode: dok je u Milanu problem „višak“ ljubavi, u Napulju je sve izraženiji manjak empatije između kluba, ili bolje rečeno predsednika Aurelija De Laurentisa i navijača, posebno onih organizovanih koji se nalaze na čuvenoj „Tribini B“ .

Odnosi između De Laurentisa i tifoza Napolija nisu nikada bili idilični i euforični. Ni u najzvezdanijim trenucima Azura, bez obzira što je, na stranu Maradonina epizoda u gradu podno Vezuva, De Laurentisova vladavina najberićetnija u istoriji kluba. U poslednjih devet prvenstava, uključujući i tekući, Napoli nije bio na podijumu samo dva puta: četiri vicešampionska naslova i tri treća mesta.

Velika većina Napolitanaca je ubeđena da De Laurentis nema nameru da napravi dodatni napor da bi Napoli osvojio Skudeto ili napravio važniji rezultat u Evropi. Štaviše, u gradu je sve jače uverenje da De Laurentis sprema izlaznu strategiju i želi da igra na kartu Barija. Po tim teorijama, ADL će vrlo brzo staviti na prodaju klub s namerom da ga se reši po ulasku Barija u Seriju A. Tim iz Pulje je ovog proleća obezbedio povratak u Seriju C, odnosno Ligu pro, posle proglašenog bankrotstva i preuzimanja kluba od strane familije De Laurentis.

Barijem rukovodi sin De Laurentisa, a sve poslove oko dovođenja igrača obavlja sportski direktor Napolija Đuntoli i familija De Laurentis je u glavnom gradu Pulje, za razliku od prestonice Kampanje, obožavana. Barezi su do neba zahvalni De Lauretnisu što je kupio njihov klub i uvereni su da će konačno sa njim na čelu postati standardan prvoligaš sa evropskim ambicijama.

Sve to je rezultiralo posetom od jedva 10.000 gledalaca na meču Napolija sa Atalantom u Seriji A, istorijski negativan rekord za San Paolo, i bacanjem dresa Kaljehona na teren Frozinonea kojim je Španac želeo da nagradi, posle pobede nad Čočarima, jednog navijača na tribinama stadiona Benito Stirpe.

Jedini način na koji De Laurentis može da pridobije navijače i vrati entuzijazam za fudbal u Napulju je bogata kampanja pojačanja u sledećem prelaznom roku. Napoliju je potrebna radikalna reforma igračkog kadra. Ove godine je Ančeloti iskustvom uspeo da izbegne flop, ali ako brojne stvari ne budu promenjene, sledeća sezona može da postane veoma problematična za Napoli.

Atalanta se nalazi u velikom zaletu. Gasperini i njegovi momci sad veruju zaista da mogu do Lige šampiona. Tajna Atalante je u njenoj kondicionoj spremnosti. Nije slučajno da je Atalanta u poslednjih 20 minuta utakmice osvojila 22 boda: više od trećine. Kada drugi timovi padaju, Boginja raste.

Problem za Atalantu je što nema dugačku klupu. Zamene za njene startere nisu na visini i kad nedostaje jedan ili par igrača iz standardne „jedanaestorke“ to se vidi i oseća na terenu.

Klaudio Ranijeri je demonstrirao u par proteklih nedelja šta znači akumulirano iskustvo u fudbalu i kvalitet da se prepoznaju i shvate dometi i limiti vlastitog igračkog pogona. Ranijeriju su bile potrebne tri utakmice da ukači sve deliće Rominog pazla i rezultati su se videli na poslednjih pet mečeva: 11 bodova, više od dva po utakmici, prosek za drugo, a ne za četvrto mesto.

Protiv Kaljarija Roma je imala laganu šetnju, to se i očekivalo. Utakmica na Marasiju će biti veoma neizvesna, jer Đenova još uvek nema matematičku sigurnost da će i sledeće sezone biti u Seriji A, mada, imajući u vidu raspored Empolija, teško je poverovati da toskanski tim može da osvoji više od šest bodva na sledeća četiri meča.

Prvi put od kako se vratio u Romu, Ranijeri će imati gotovo sve igrače na raspolaganju i biće interesantno videti kakav tretman će imati Zaniolo, odnosno da li će Nikolo, uopšte, biti starter u nedelju.

Rino Gatuzo plaća danak iskrenosti i poštenja. Izjave trenera Milana koliko su iskrene, otvorene i ljudske, toliko su štetne za problematične ambijente kakav je Milanov u poslednjih par sezona. Kriza Rosonera ima mnogo roditelja, Gatuzo je samo jedan od njih. U poslednja dva letnja prelazna roka je potrošena pozamašna suma novca a kostur tima je prilično skromnih kapaciteta. Pojedini fudbaleri nisu satkani za ambicije koje ima novo rukovodstvo Rosonera. Pjontek je dobar igrač, ali nije fenomen kako su neki brzopleto pomislili, Čalhanolgu i Suso nisu igrači na kojima se gradi budućnos, Kesi i Bakajoko su čista snaga bez odgovarajućeg kvaliteta koji bi dao dodatnu vrednost, Rodrigez je prosečan, Kalabrija još mora da raste.

Siniša Mihajlović zaslužuje poseban paragraf. Ne radi se samo o učinku - 23 boda na 13 utakmica -  više je reč o igri Bolonje, ponašanju fudbalera na terenu, ambijentu koji se kreirao od dolaska Siniše. Bolonja je pod palicom Filipa Inzagija izgledala kao ugašen tim: bez volje, talenta, kondicije. Prosto je neverovatno da isti tim koji je klizio ka Seriji B u nekoliko meseci doživi takav preporod. Prosek bodova Bolonje sa Mihom na klupi je na nivou Atalantinog, dakle za Ligu šampiona.

Najveći problem Bolonje sa Inzagijem je bila neefikasnost, toliko da su se u Bolonji šalili na svoj račun da bi bilo bolje da se Pipo skine i zaigra na terenu umesto što maše rukama između klupe i aut linije. Mihajlović je duplirao broj golova tako što je počeo da igra bez klasičnog centarfora, odnosno sa lažnom devetkom Palasijom, dajući potvrdu da efikasnost jednog tima mnogo više determiniše igra nego pojedinačni kvaliteti golgetera.

FOTO: Reuters