Brazilski dželat Maksimović: Kada sam dao gol, nisam znao gde ću; Živković se ježi zbog balkona

Svim Srbima je stalo srce u tom 118. minutu meča finala Mundijalita, ali Nemanja Maksimović je bio hladan poput sante leda i uradio je veliku stvar za celu Srbiju, svoj tim, sebe.
"Kada sam postigao taj gol, nisam znao gde da idem, šta da radim. Zamislite taj osećaj. Video sam da mi dolazi lopta od Žileta, protivnički fudbaleri su kasnili. Pogledao sam u golmana, sačekao da padne i onda poslao loptu u mrežu. Čuo sam da me zovete Maksa bensedin, lepo. Svako sanja da dâ gol Brazilu u finalu Svetskog prvenstva", kroz osmeh je konstatovao Maksimović.

Italijani “poludeli” za zlatnim Orlićima: Napoli hoće Babića, još jedan klub u trci za Mandića

Njegov asistent Andrija Živković takođe je oduševljen velikim uspehom, posebno time što će večeras na čuveni balkon.
"Prvi smo fudbaleri koji će tamo izaći. To je neverovatno!", bilo je prvo što je Živković izustio da bi se potom prisetio vihorno brze kontre iz već pomenutog 118. minuta.
"Dobio sam loptu od Stefana Ilića, video Maksu kako se ubacuje u prostor i ostalo znate".

Živković je i sam tresao protivničke mreže na Novom Zelandu. Posebno upečatljiv bio je evrogol protiv Meksika iz slobodnog udaraca.
"Čim sam je šutnuo znao sam da će lopta ući u gol".

O izvesnom rastanku sa Partizanom Živković ovaj put nije želeo previše da govori. Samo je kratko navijačima poručio: "Dođite ispred Skupštine".

Kolega iz Humske Ivan Šaponjić, strelac odlučujućih golova u susretu osmine finala sa Mađarskom, a potom i u polufinalnom okršaju sa Malijem, skromno je rekao,
"Jako mi znači to što sam najmlađi fudbaler u ekipi, a dao sam ta dva gola. Oba glavom, kao što sam ih postizao u Partizanu. Pratim igru, gledam loptu i trudim se da budem na pravom mestu. Kada je u pitanju drugi gol protiv Mađara, hteo sam da asistiram, a onda sam video kako lopta leti u mrežu. Neverovatno", zaključio je Šaponjić.

(FOTO: Action Images)