CAPUT MUNDI: Pet promašenih zvezda Intera

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Roberto Karlos, Andrea Pirlo, Leonardo Bonući, Filipe Kutinjo, Nikolo Zaniolo, šta spaja pomenutu petoricu igrača? Kratkovidost Intera, umišljeni treneri i sportski direktori koji opijeni idejom o sopstvenoj veličini ponekad ne vide šumu od drveta. Mogli bi ih nazvati i “pet promašenih zvezda Intera”.

Slučaj Zaniola, oživeo je stare rane navijača Nerazura sa dužim pamćenjem. Roj Hodžson trenira i dalje, čak mu i dobro ide u Kristal Palasu - u velikoj meri zahvaljujući  našem Luki Milivojeviću koji igra, verovatno, najbolju sezonu u karijeri - ali će ostati upamćen kao trener koji je bio tako inteligentan da žrtvuje Roberta Karlosa zbog Alesandra Pistonea. Ko je, bre, taj Pistone? Hodžsonu se Roberto Karlos nije sviđao jer je bio previše anarhičan i što je često pravio izlete u napadu, a to je iritiralo engleskog trenera. Karlos je u svojoj prvoj sezoni postigao sedam golova u Seriji A i kup takmičenjima, ali ni to nije bilo dovoljno da razbistri Rojovu glavu. Ono što Hodžson nije video pred nosom, Fabio Kapelo je registrovao izdaleka. Čim je čuo da je Karlos na transfer listi Don Fabio je pozvao tadašnjeg predsednika Real Madrida Lorenca Sanca i rekao mu da uzme Karlosa. Rečeno, učinjeno. Inter je Brazilca platio 10 milijardi lira (oko pet miliona evra) a prodao ga je za samo 7 milijardi lira, odnosno oko 3.500.000 evra.

Slučajno ili ne, Inter od transfera Karlosa nije više imao levog beka na visokom nivou, čak je i u legendarnom timu Žozea Murinja na poziciji levog beka igrao Kivu, kao prinudno, privremeno, rešenje.

Ektor Kuper, gubitnik po antonomaziji, je drugi fenomen na klupi koji je skupo koštao Inter. Argentinski trener je imao “fantastičnu” ideju da zameni  Andrea Pirla sa Guljeminpjetrom, zvanog Guli. Kuper je prosto bio opčinjen Gulijem i video je u njemu velikog igrača. On i niko više. Pirla je škartirao a da nije trepnuo okom. Šta je osvojio u svojoj karijeri Andrea Pirlo i šta je značio za fudbalsku igru je pred očima celog sveta, Guljeminpjetra se sećaju samo mazohističkih nastrojeni tifozi Intera.

Međutim, nije Kuper poklonio samo Pirla Milanu, dao je gradskom rivalu i Klarensa Sedorfa u zamenu za Koka. Sarkastično rečeno: Kuper je lično postavio stubove Milana koji će osvojiti dve Lige šampiona i izgubiti jedno u utakmici za infartk sa Liverpulom.

Kad smo već kod iskusnih igrača koje je Inter velikodušno darovao svojim rivalima veliki previd je napravio i Marčelo Lipi, dokazujući da niko nije bezgrešan. U pregovorima o dovođenju Vijerija u Inter, Lacio je pored novca tražio i Daboa. Lipi je imao “sjajnu” zamisao da zadrži Daboa a u Rim pošalje Dijega Simeonea. Dabo je već u zimskom prelaznom roku pozajmljen Vinćenci a Čolo je naplatio s kamatom “nezahvalnost” Intera 5.maja 2002.

Leonarda Bonućija Inter je čak dva puta izgubio. Ako bi se mogao razumeti propust napravljen kada je Bonući bio dvadesetogodišnjak, nikako se ne može opravdati pogrešna procena Marka Branke, tadašnjeg sportskog direktora Intera, koji je angažovao Andreu Ranokja umesto “svog” igrača Lea Bonućija. Ono što Inter nije video Juve nije propustio. Bonući je u redovima Stare dame postao jedan od najboljih i najcenjenijih defanzivaca na svetu.

Filipe Kutinjo je još uvek otvorena rana na koju je aktuelni sportski direktor Pjero Auzilio dodao soli kada je pred Novu godinu izjavio kako je i dalje “zaljubljen” u Matea Kovačića. U metežu koji je vladao u Interu na zalasku ere Masima Moratija, po nekoj svemirskoj koincidenciji, Moratijeva epoha je počela sa kupovinom i brzopletom prodajom Roberta Karlosa, i završila se sa prodajom Kutinja za 10.000.000  Liverpulu da bi se za par miliona više kupio Mateo Kovačić. Kakav je igrač i koliko vredi Kutinjo videlo se u prethodnih pet godina, baš kao što se videlo i da je Kovačić jedan od brojnih fudbalskih blefova sa balkanskih prostora. Kutinjova cena je 160.000.000 evra a Kovačić je rezerva gde god da igra, uključujući i reprezentaciju Hrvatske.

Nikolo Zaniolo je slučajno završio u Romi. Priča o želji Lučana Spaletija da angažuje, po svaku cenu, Radžu Najngolana je dobro poznata. Manje se zna da klub iz Rima nije tražio Zaniola, uz Santona i 24.000.000 evra, nego golmana Radua. Srećom po Đalorose, Radu je bio obećan Đenovi i završio je u glavnom gradu Ligurije a Zaniolo je stigao u Trigoriju. Štaviše, Roma je do poslednjeg dana prelaznog roka tražila klub kojem bi pozajmila Zaniola. Od 17. avgusta kada je završen prelazni rok u Italiji do danas vrednos mladog italijanskog fudbalera je skočila sa 4.500.000 evra na 40.000.000. Ni to što je Zaniolo postigao 14 golova i podelio 9 asistencija za omladinski tim Nerazura, koji je osvojio sve trofeje na nacionalnom nivou, nije bilo dovoljno da “upali lampice” Auziliju i njegovom timu.

Prosto je neverovatno da se Inter nije obezbedio ni sa tzv. klauzulom o pravu preče kupovine, za talentovanog ofanzivnog veznog igrača. Jedina utešna okolnost za Interovu upravu je da nisu prvi koji su “promašili” sa Zaniolom. Čak i iskusni fudbalski vuk kakav je Pantaleo Korvino nije prepoznao talenat novopečenog reprezentativca Italije. Korvino je “otkačio” 2016. godine bez pardona 17-ogodišnjeg fudbalera.

Sporstki direktor Rome Monći je priznao da su on i Roma imali više sreće nego pameti sa Zaniolom i da niko od njih nije očekivao tako brz uspon mladog reprezentativca Italije. Činjenica da je od Zaniola samo treći golman Fuzato slabije plaćen dovoljno govori o poverenju koje je imala Roma. Čak su Luka Pelegrini i Bjanda, rezerva je i podmlatku Rome, dobili bolje ugovore od Zaniola. Jednostavno se ne zna da li je Spaleti više želeo da dovede Najngolana ili je Roma bila nestrpljivija da ga se otarasi. Šest meseci kasnije, Zaniolo više vredi od  Najngolana, ima sedam puta manju platu, standardniji je od belgijskog fudbalera. On koji je trebalo da bude budućnost već je sadašnjost a Radža koji je trebalo da bude sadašnjost već miriše na prošlost.

Istina je da italijanski mediji, po običaju, preteruju u kovanju u zvezde Zaniola, ali tinejdžer ima veliki potencijal da stane ponosno i zaslužno uz rame Roberta Karlosa, Andrea Pirla, Leonarda Bonućija i Filipea Kutinja. A Inter bi trebalo konačno da nauči lekciju da im razmene igrača ili ubacivanje u transfere kao kontrapartije ne idu na ruku, još od razmene sa Juventusom  Anastazi - Boninsenja. Anastazi se nije video u dresu Nerazura a Bonimba je ostavio dubok trag i u Juveu, uprkos poodmaklim godinama.

Piše: Željko Pantelić

(FOTO: Reuters)