Da li znaš da moja ljubav nema granice...

Vreme čitanja: 6min | sre. 30.05.18. | 11:40

Romansa Alesandra Lukarelija i Parme? To fudbal ne pamti...

Februar 2015. godine.

Alesandro Lukareli sedi kraj tadašnjeg šefa Roberta Donadonija na hitnoj konferenciji za medije u Parminom sedištu.
„Molili smo za protekciju i poštovanje prema ovoj instituciji, ali niko nas nije zvao. Zato smo odlučili da ne igramo“, rekao je tada Parmin kapiten.

Izabrane vesti

Nekoliko časova ranije Đaloblu su postali prvi tim koji pamtimo da je otkazao meč u jednom tako velikom takmičenju kao što je Serija A. Utakmica sa Udinezeom morala je da bude isključena iz programa jer klub nije imao dovoljno novca da plati redare na stadionu Enio Tardini.

Parma se nalazila na ivici propasti. Više od decenije pošto je proglašen bankrot 2004. godine klub je došao u bezizlaznu situaciju pod vođstvom novom glasnika Tomaza Girardija, a Lukareli je to ponovo prvi predosetio. Oni koji su pratili Parmu sećaju se da je vremešni defanzivac govorio da mu je sumnjivo to što se plate igračima isplaćuju praktično u poslednjem trenutku.

Alesandro Lukareli je u Parmu stigao 2008. godine, a u to vreme boje kluba iz pokrajine Emilija Romanja branio je njegov brat Kristijano (legenda Livorna, o čemu je naš kolumnista Marko Prelević pisao u svojoj rubrici PRELAZZI). Zajedno su vratili Parmu nazad u Seriju A posle samo godine boravka u drugoligaškom društvu. Lukareli se profilisao kao jedan od lidera ekipa koja je narednih pet sezona bila na zlatnoj sredini tabele. U međuvremenu, tačnije 2013. godine, Lukareliju je dodeljena kapitenska traka, a pod njegovom komandom Parma je sezonu 2013/14 završila na šestom mestu. Liga Evropa nije bila realnost, pošto je UEFA odbila pristupnicu zbog neisplaćenog duga za pored od gotovo 400.000 evra.

Brzim premotavanjem dolazimo na februar 2015. godine, a nedugo zatim na vrata Tardinija pokucale su italijanske vlasti. Policija je uhapsila vlasnika Đampjetra Manetija zbog pronevere novca, uterivači dugova zaplenili su klupska vozila, a zbog neisplaćenih računa u klubu nije bilo vode i struje.

Postoji ona čuvena priča da se u teškim momentima prepoznaju iskreni prijatelji. Baš u tim, najtežim vremenima za klub, Lukareli je pokazao svoju veličinu. Ostao je veran Parmi, uprkos tome što su svi želeli da odu. Ponudio se čak da plati prevoz igračima za utakmicu protiv Đenove, kako Parma ne bi bila dodatno kažnjena.

Još tada, kao da je predosetio, bio je spreman da za Parmu učini sve.
„Igraću i u Seriji D ako treba, jer Parma je moja ljubav“.

I tako je bilo. Parma je sezonu završila na dnu tabele, a Lukareli je ostao dosledan onome što je prethodno rekao. Njegov voljeni tim je opet proglasio bankrot, osnovan je novi klub Parma Calcio 1913 koji je svoju priču započeo iz četvrte lige pod vođstvom lokalnih biznismena.

Najveći deo ekipe je otišao iz Parme tog leta, a Lukareli je u klubu ostao i nije želeo da uzme ni cent. U rosteru su ostali on i svega pet momaka iz mlađih selekcija. U međuvremenu je stiglo još 28 novih igrača.
„Kada je tužna sudbina sustigla Parmu, rekao sam da ću ostati i igrati Seriju D. Umro sam sa Parmom i želim da se ponovo rodim s Parmom. Iako imam 38 godina, dobio sam pozive iz Serije A. Ali to me ne zanima. Hoću da ostanem kraj onih koje najviše volim“.

Bio je tu kada je Parma preskočila prvi stepenik i Seriju D završila bez izgubljene utakmice. Naredna sezona bila je daleko kompleksnija, ali Parma je uspela. Sa druge pozicije otišla je u plej-of i nedugo zatim se izborila za finale protiv Alesandrije. Nekoliko trenutaka uoči početka utakmice kamere su uhvatile trenutak kada Lukareli saigračima daje govor od kojih prolaze trnci kroz kičmu.
„Momci, sve ovo smo mi: patnja, strah, znoj, žrtva... Sve to smo prošli kako bismo igrali ovu utakmicu. Serija B je pred nama. Devedeset minuta, a mi moramo da izađemo na teren i ostavimo srce na njemu. Svaki promil snage, sve što imate u sebi ostavite na terenu danas. A onda kada ne budemo mogli da izvučemo iz nogu, vi posegnite za snagom srca. Zaslužili smo ovo. Mi smo pravi tim. Cele godine smo jeli g...a kako bismo došli ovde i dokazali svima da nisu u pravu što su nas otpisali. Još jedna stvar.... Ne znam da li ću više imati priliku da igram ovakvu utakmicu, zato vas molim za uslugu. Danas morate da me odvedete u Seriju B. Svi za jednog, jedan za sve“.

Fudbalski romantičari tvrde da u životu nisu čuli emotivniji govor od onog koji je tog toplog junskog dana dao Alesandro Lukareli.

Inspirisani rečima svog kapitena, Parma je slavila s rezultatom 2:0 i otišla u Seriju B. Mada je Lukareli planirao da se povuče iz fudbala posle te utakmice, kompletan tim uspeo je da ubedi svog vođu da ostane još jednu godinu kako bi zajedno probali da učine svakog pravog navijača i fudbalskog fanatika ponosnim i vrate Parmu u elitu. Njemu je već bilo 40 godina.

Posle još jednog leta u klubu Lukareli je ostao jedini igrač Parme iz onih prošlih vremena, kada se na Tardiniju još igrala Serija A. Uoči početka sezone kritičari su klub videli na sredini tabele. Sa svega tri pobede u uvodnih devet utakmica, činilo se da će Parma morati da se pomiri sa sudbinom i da će ostati u Seriji B još neko vreme. Ali Lukareli je drugačije razmišljao.

Održao je interni sastanak sa kompletnim timom i naterao ih da veruju u sebe i uspeh Parme. Sa tri gola u narednih šest mečeva dao je blistavi primer kako svi treba da se bore za klub, a upravo je vrtoglavi uspon forme legendarnog štopera izazvao je hemijsku reakciju koja je odvela Parmu na prag ostvarenja sna! U narednih jedanest mečeva Parma je izvukla još osam pobeda, a u poslednju utakmicu sezone ekipi je bila potrebna recka protiv Specije, ali i da se poklope određeni rezultati kako bi Đaloblu otišli direktno u Seriju A.

Parma je vodila sa 2:0 golovima Fabija Čeravola i Amata Čičiretija, ali je i dalje nedostajalo da Frozinone - u tom momentu vodi sa 2:1 - prospe bodove u meču sa Fođom.

Dok je ceo tim s nestrpljenjem iščekivao vesti na stadionu Specije, sa tribina se čuo slavljenički huk. Frozinone je primio gol u 89. minutu, a Parma je postala prvi tim u modernoj eri fudbala koji je tri puta zaredom otišao stepenik više!

Emocije su preplavile i savladale Lukarelija. Fudbalski dekice od 41 godine, sa sve tetovažom kapitenske trake na ruci, pao je na kolena i zaplakao od sreće. Nekoliko trenutaka kasnije Lukareli se našao u zagrljaju onih koji su najviše verovali u bajkoviti scenario. Njegov put od dna do vrha bio je završen.
„Ove dane čekao sam jako dugo. Sa Parmom sam u ljubavi preko deset godina i dao sam sve što sam mogao za klub. Čak i više od toga“, rekao je Lukareli navijačima na slavljeničkoj proslavi.
„Sada smo u Seriji A, ostvarili smo svoj cilj. Ispisao sam jednu divnu priču zajedno sa vama. Ispunio sam obećanje koje sam vam dao pre tri godine. Nema načina da vam se odužim zbog toga što ste nas podržavali svih ovih godina. Učinili ste ponosnijim nego što bih ikada bio. Zajedno smo ostvarili uspeh“.

Dok je noć ulazila u sitne sate, Lukareli je objavio da se definitivno povlači iz fudbala. Saigrači su u neverici posmatrali svog heroja, sa suzama u očima.
„Odveo sam svoju ljubav u Seriju A, sada mogu u penziju s osmehom“.

Parma je obeležila celu jednu epohu evropskog fudbala i jedna je od ikona najmoćnijeg Kalča koji se igrao krajem prošlog i početkom ovog veka. U vreme nekog lepšeg, romantičnijeg fudbala.

Đanluiđi Bufon, Fabio Kanavaro, Lilijan Tiram, Ernan Krespo, Huan Sebastijan Veron, Đanfranko Zola, Enriko Kijeza, Hristo Stoičkov, Arijel Ortega, Savo Milošević, Hidetoši Nakata, Matijas Almeida, Marko di Vajo, Seržo Konseisao, Luiđi Sartor... Lista svetskih asova ide u nedogled. Ali samo jedan čovek doživeće da mu se dres povuče iz upotrebe.

Iz fudbala odlazi kao istinska legenda, Parmina ikona i verovatno najverniji sportista u modernoj istoriji. Sada će Parma pokušati da nastavi stopama svog heroja kroz saradnju s novom vlasničkom strukturom, kineskim konzorcijumom na čelu sa Đijangom Ližangom (vlasnik 60 odsto kluba) A Lukareli će zauvek ostati iznad svih.

Priča jednog kapitena, priča o brodu koji tone i kapetana koji ne želi da ga napusti, ostaće godinama kao podsetnik da ljubav ponekad zaista nema granice i da ništa nije nemoguće, samo kada se svim srcem veruje.

A Lukareli je verovao...

Priredio i preveo sa sajta Daily Mail: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Action Images


tagovi

Alesandro Lukareli

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara