DOBAR JE MALI: Oliver Tores - Maestro od kojeg Simeone pravi ratnika

Ovogodišnji uspeh madridskog Atletika je pravi presedan u evropskom fudbalu, a mnogi smatraju i da je ova sezona samo izuzetak koji potvrđuje pravilo da jedino bogati mogu konstantno da budu u vrhu i da će četa Dijega Simeona „dezertirati“  na leto tako što će većina igrača naći uhlebljenje u klubovima oligarha i šeika. Postavlja se pitanje - ko će onda pisati budućnost Jorgandžija i ko će kreirati napad ekipe iz španske prestonice ako Koke prihvati neizbežne ponude giganta? Odgovor je Oliver Tores.

Igrač sa prezimenom na koji su navijači sa Visente Kalderona posebno slabi je u prestonicu došao sa 13 godina. Dečkić iz gradića Navarlmoral da la Mata, koji se nalazi u zapadnoj španskoj provinciji Kaseras fudbal je prvo učio u lokalnom klubu Koledž Fudbal Morala. Iako ovo mesto nema ni 20.000 stanovnika, skauti najvećih španskih klubova su česti posetioci pa je Tores godinu dana pre prelaska u Atletiko mogao da završi u Barseloni. Čuvenoj La Masiji nije promakao ovakav biser, ali Oliver, tada tek dete od 12 godina, nije mogao da podnese da bude toliko udaljen od roditeljskog doma jer je Katalonija ipak duplo dalje od njegovog rodnog mesta nego Madrid.

Tadašnji sportski direktor Blaugrane, Ćiki Begiristajn bio je oduševljen Toresom - a kako i ne bi kada mladog fudbalera upoređuju sa legendom kluba Andresom Inijestom – toliko da je čak i prozvan Minijesta. Koliko Begiristajn stvarno ceni ovog mladog igrača sredine terena najbolje pokazuje da ni posle toliko godina nije odustao od toga da ga dovede u svoj klub – s tim što je to sada Mančester Siti. Upravo na ostrvu vlada najveća pomama za Maestrom La Rohite (španske omladinske reprezentacije) kako glasi nadimak ovog fudbalera. Pored Građana i Mančester Junajted, Arsenal, Everton i Čelsi su prošlog leta saletali čelnike Jorgandžija i mahali parama kako bi doveli ovog mađioničara.

Odlične igre španskih vezista na Ostrvu Davida Silve i Huana Mate naterale su engleske klubove da traže igrače sa Pirineja kako bi im oni kreirali igru. Iako mršav i ne preterano visok Tores, ne pada lako u duelu i uvek pokušava da se održi na nogama, za razliku od većine njegovih zemljaka, što ga čini idelanim za grub premijerligaški fudbal. Iako ga porede sa Inijestom, Toresov zaštitni znak su duge lopte i parabole kojima preskače protivničke linije i odlično upošljava saigrače u poslednjoj trećini terena. Tako u njemu ima i malo Pola Skolsa, a Englezi takve igrače trenutno nemaju u svom dvorištu.

To koliko je Tores fantastičan talenat pokazalo je to što je debitovao za prvi tim Atletika, a da nije odigrao nijedan meč za rezervni sastav ekipe, kao što je običaj u Španiji. Prvi put je ušao u igru u meču protiv Levantea avgusta 2012. godine kada je zamenio Lopeza u drugom poluvremenu. Ali je ipak usledila selidba u B tim Atletika gde je i dočekao kraj sezone. Ipak njegov prvi meč za Atletiku u kojem od početka igrao je bio mnogo upečatljiviji. Baš ta utakmica ga je proslavila i naterala ljude da se zapitaju "ko je taj mali?". Tores je posle samo 13 sekundi utakmice sa Betisom zatresao mrežu rivala i postigao najbrži gol u istoriji madriskog kluba.
"Bio je to divan momenat, stvarno. To je za mene bilo ostvarenje sna. Prilika koju imaš i koju si čekao celog života, i onda počneš dobro, postigneš gol tako rano i to na tatin rođendan i pred našim navijačima", rekao je Tores.

Ovakav start karijere nije udario u glavu tamnoputog dečkića, večito slepljene kose koji se posle te utakmice više puta zahvalio roditeljima i napomenuo da nema vremena za slavlje jer sutra ima časove.

Ove sezone fudbalski analitičari samo su čekali da počne Atletikov pad jer se smatralo da ekipa sa tako kratkom klupom ne može da izgura borbu na tri fronta. Ipak, Simeone je terao svoju priču i iznenadio sve time što je Toresa ove zime poslao na šestomesečnu pozajmicu u Viljareal. U Atletiku je šansu dobijao uglavnom sa klupe, a u drugom delu prvenstva je na terenu proveo više nego duplo minuta u odnosu na jesenji  deo takmičenja, pored toga što je u klub stigao sa povređenim ramenom.

Igrač kojem na dresu piše ime, a ne prezime, predstavljao je Španiju u svim uzrastima pa i ne čudi njegov nadimak, a sa selekcijom do 19 godina je 2012. osvojio Evropsko prvenstvo. Simeonov ratnik u nastajanju može da igra i kao ofanzivni vezni, ali mu više leži sredina terena, a borbenost i agilnost mu omogućavaju da dobro čuva loptu čak i kada je pod pritiskom, tako da retko pravi probleme odbrani gubljenjem iste. Ono što ga je možda i najviše odvojilo od vršnjaka je njegovo pozicioniranje kada nema loptu pošto se disciplinovano otvara i nudi opciju saigračima.

Ali, kao i većina mladih i tehnički potkovanih igrača, Oliver nema naviku da do kraja ispunjava defanzivne zadatke i nekoliko puta se dešavalo da se „uspava“ u toku utakmice i da mu igrač pobegne. Ono što više brine simpatizere Atletika je istorija koju ima sa Barsom, poređenja sa Inijestom i Ćavijem, kao i to što je jednom fotografisan u prodavnici Real Madrida. Tores je objasnio da se igrom slučaja našao tu i da navijači nemaju razlog da sumnjaju u njegovu lojalnost.
„Poređenja ne prave probleme dokle god znaš ko si. Ja nisam Ćavi ili Inijesta. Ja sam svetlosnim godinama udaljen od njih, ali bih voleo da budem kao oni u budućnosti jer su oni pravi primer. Sviđala mi se Barsa kad sam bio dečak – uživao sam gledajući Ronaldinja, on mi je uvek stavljao osmeh na lice. Svi smo imali dečačke idole i on je bio moj. Zato sam navijao za Barsu, ali sve se promenilo od kako sam ovde. Sada ne bih promenio dres ni za šta“

Poput njegovog idola, Tores samo želi da igra fudbal kao dete i da se zabavlja na terenu.

Piše: Miloš Stanković
[email protected]

(FOTO: Action images)