Dosije Murinjo: Kako je Posebni postao Običan
Vreme čitanja: 4min | pet. 18.12.15. | 12:14
Prevelik ego Žozea Murinja s jedne i povređena sujeta igrača sa druge strane doveli do gubitka kontrole nad svlačionicom, na šta su se nadovezali sukobi sa Evom Karneiro, sudijama, zvaničnicima FA, pa je posle nikad gorih rezultata gazda Roman Abramović povukao logičan potez
Izabrane vesti
Bila je to odluka koju je gazda Roman Abramovič doneo ranije tokom sezone, kada su počeli prvi problemi sa rezultatima, ali se plašio da načini finalni korak i saopšti je javno, jer nije znao kako će reagovati navijači koji su zaljubljeni do ušiju u Posebnog.
Ipak, poraz u ponedeljak uveče u Lesteru i priznanje Portugalca da je plasman u top četiri na kraju sezone nemoguć, nije ostavio gazdi nikakvu drugu mogućnost nego da preseče konopac i pusti niz vodu svog najboljeg trenera, pošto sigurno nije spreman da rizikuje da posrnuli Murinjo odvuče Čelsi na samo dno Premijer lige, koje bodvno nije daleko.
Upravo tabela Premijer lige pokazuje glavni razlog otkaza za portugalskog trenera: 16 utakmica, četiri pobede, tri remija i čak DEVET poraza, premalo je za klub renomea Čelsija.
Nije samo tabela bila problem. Daleko od toga. Videlo se to i u ponedlejak uveče kad se Portugalac osetio izdanim od strane sopstvenih fudbalera. Bilo je to tužno priznanje jednog od najboljih trenera sveta svih vremena da je izgubio konce u svlačionici i nešto što nijedan gazda koji daje pare iz svog džepa neće ignorisati i trpeti.
I ako ste pažljivo sagledali dosadašnji tok sezone, mogli ste da vidite da su se redovno u Čelsiju javljali tihi šapati nezadovoljstva, koji su nekima bili očigledni, a nekima ne. Sve to izazvalo je bedu i haos unutar Čelsija koji su doneli pad na tabeli Premijer lige i pokazali da su stvari daleko izmakle kontroli na Stamford bridžu.
Prvi indikatori očajne sezone bili su videljivi još na letnjim pripremama, nedugo pošto je Čelsi krunisan u novog šampiona Engleske. Na letnjoj turneji u SAD ekipa je izgledala umorno, nespremno, bez ikakve obaveze. Murinjo je pružao gomilu izgovora, a do danas nije objasnio zašto je najkasnije od svih premijerligaša započeo pripreme za novu sezonu.
Kad je tako loše krenuo, poraz od mrskog mu Arsenala u Komjuniti šildu bio je očekivan, a sezona je krenula neuspesima u Premijer ligi. Ređale su se očajne partije, a i kada se (retko) pobeđivalo videlo se da nešto nije u redu unutar tima. U klubu je postojalo uverenje da će se stvari vremenom popraviti, te da Portugalac može da preokrene dešavanja i to je bilo mišljenje koje se nekoliko puta isticalo u prvi plan.
Želeo je Murinjo da reši probeleme velikim letnjim šopingom. Bio mu je potrban dobar i efikasan poslednji dan letnjeg prelaznog roka, ali su gubitak trke za angažovanjem skupih zvezda Džona Stounsa i Pola Pogbe, a posebno nametnuti dolazak defanzivca Papija Đilobođija za koga ni sam Portugalac nije čuo, dodatno produbili veliku krizu.
Taj 31. avgust kao da je izbacio Žozea iz takta. Kvalitetnih pojačanja nije bilo, a igrači za koje je verovao da nisu dovoljno dobri za Čelsi ostali su mu poslednja nada i njegova vojska sa kojom je krenuo u jesenje bitke. Verovatno svestan da će ih izgubiti.
Na sve to desio se i sukob u svlačionici sa timskim lekarom Evom Karneirom. Mnogi će upravo na taj detalj upreti prstom tvrdeći da je Portugalac rasturio bordel na Stamford bridžu, odlukom da najuri simpatičnu špansku doktorku, ali taj trenutak pokazuje i da je njegovo vođenje kluba krenulo naopako. Bio je to simptom situacije koja je imala svoju osnovu mnogo ranije, a u kojoj su oni koji se nisu slagali sa Murinjom bili prosto oterani iz kluba.
Pojedini izvori unutar Čelsija otkrivali su prethodnih meseci da su njegova čudna raspoloženja i nemogući zahtevi koje je postavljao gazdi Romanu Abramoviču stvorili velike probleme unutar klupske administracije, pa je odnos sa mnogima u Čelsiju bio zategnut.
Ako smo nešto naučili svih ovih godina to je da je Murinjo majstor koji gura svoje igrače do granice mogućnosti, često i iznad nje, ali kada je uvideo da nemaju kvalitet, on je batalio svoj metod rada i izazvao kontra-efekat. Povredio je ego svojih igrača, koji su rešili da ga najure.
Izjava jednog od fudbalera data u poverenju britanskim medijima da bi „radije izgubio nego pobedio za Murinja”, poprilično nam daje odgovor na pitanje kako je Portugalac tako brzo prop'o. To se videlo na terenu gde su se ređali porazi, a Žoze je posle svakog u medijima davao neki svoj ugao, tvrdeći da je najbolji u ovom polsu te da niko ne može bolje da vodi Čelsi od njega.
Jasno je bilo da je Murinju presuđeno još za Noć veštica posle poraza od Liverpula na Stamfordu, ali je rukovodstvo odugovlačilo sa realizacijom iz straha od rekacije navijača. Što je još važnije, tada nisu imali ni čoveka koji bi trebalo da ga zameni, pa su pustili Portugalca da nastavi da se blamira. Posle gubitka mogućnosti za plasman u Ligu šampiona kroz prvenstvo, kao i poniženja koja klub trpi na terenu, odlučili su se za egzekuciju trenera.
Murinjo je vodio Čelsi u dva navrata, osvojio je tri Premijer lige, FA kup, tri Liga kupa i Komjuniti šild. Klub ostavlja u rasulu, a fudbalere koji su ga izdali, na milost navijačima koji ga vole kao Boga. Baš zato fudbaleri u plavim dresovima možda već za vikend dobiju „zahvalnicu“ od navijača za aferu u kojoj su odigrali značajnu ulogu.
Žoze će se sada odmoriti, porazmisliti dobro o svemu i sačekati novu priliku. Nema govora o povlačenju, njegov ego je preveliki da bi se povukao posle fijaska. Ipak, on je Poseban, ma koliko u ovom trenutku izgledao kao Običan...
FOTO: (Action Images)