Dupreov “Any Given Sunday“: Tuluzov put od dna do vrha

Kraj je avgusta i na Munisipalu u Tuluzu u gostuje Bordo, u prvoj domaćoj utakmici nove sezone za ekipu Paskala Duprea. Upravo je njegovo lice lajtmotiv uvodne ceremonije domaćih ultrasa, na kreativnoj koreografiji kojom u derbiju Garone odaju priznanje svom treneru. Francuski strateg, relativno siromašnog živopisa, ali specifičnog stila vođenja ekipe, preuzeo je Tuluz na proleće, kada je ispadanje iz lige bilo gotovo neminovno.

Nešto više od pet meseci kasnije, koreografijom  - u kojoj imitiraju popularnu mobilnu aplikaciju za spajanje parova – aludiraju na to da su Dupre i njihov klub savršeni par. Emotivac na klupi slovi za čoveka koji fatalizam često pretpostavi metodologiji; jedan je od pripadnika onog starijeg trenerskog miljea, sklonijeg popularnom “galvaniziranju“ unutrašnjih rezervi nego dovođenju potpuno novog kadra.

“Trener treba da voli svoje igrače“, izjavio je jednom Dupre. Možda je upravo to ono što pomalo nedostaje u današnjem svetu fudbala, uveliko baziranom na visokim očekivanjima i kratkim rokovima, bez mnogo emocija uključenih u poslove. Na kraju krajeva, od apatične je ekipe Dupre napravio motivisanu grupu igrača, koja je u pola godine od izborenog opstanka u Ligi 1 došla do četvrtog mesta u novoj sezoni, redom skidajući skalpove Emerijevom PSŽ-u (2:0) i hit-timu Monaka (3:1). Njegova nepredvidljiva priroda ovog puta, izgleda, procvetala je na jugu Francuske.

TFC: Le tifo «Tinder» des supporters a bien fait marrer Pascal Dupraz https://t.co/068HA5EI79 pic.twitter.com/E04RuxDllr

— 20 Minutes Sport (@20minutesSport) August 25, 2016

Nije opstanak u ligi Dupreova jedina zasluga proteklog proleća. Visam ben Jeder, francusko-alžirski napadač koji je letos prešao u Sevilju, velikim delom može da na svom transferu u Andaluziju zahvali upravo sad već bivšem treneru: u deset utakmica pod njegovim vođstvom postigao je osam od 17 ligaških golova lani. Uprkos toj “hipijevskoj doktrini“, Dupre se nije u potpunosti odao sentimentu; brzo je kao maligno tkivo svlačionice odredio dotadašnjeg kapitana Akpu-Akproa, kao i talentovanog Zinedinea Mačača, kojeg je proterao na pozajmicu ove sezone nakon što je već u prvoj nedelji završio u rezervama zbog konfrontacija s novoustoličenim trenerom. Nakon te inicijalne katarze, Dupre je posložio tim kojem veruje; ta vera se ogledala i u činjenici da je – uprkos izrazito teškoj situaciji – spas od ispadanja odlučio da potraži sa 17-godišnjim (!) Lafontom na golu, 19-godišnjim štoperom mlade reprezentacije Isom Diopom, a u vezi sa 21-godišnjim vezistom Janom Bodižerom i 20-godišnjim Aleksisom Blinom. Iskaljeni u teškim okolnostima, ti mladići ove godine beru plodove vatrenog krštenja kao nosioci mlade i zapažene ekipe, a od svog Gradskog stadiona napravili su neosvojivu tvrđavu.  U četiri domaće utakmice imaju stopostotan učinak, a uz pomenute uverljive pobede nad favoritima za titulu, sigurno su porazili i rivale iz Bordoa (4:1), te Gengan (2:1). Poslednji su put kod kuće poraženi u aprilu, od Liona.

Dečje bolesti se doduše javljaju – i javljaće se – ponajpre na slabijim igrama u gostima, ali ako primetimo da s PSŽ-om dele titulu druge najbolje odbrane sa sedam primljenih golova u devet susreta – dok  im je prosek godina poslednje linije tek nešto iznad 23 godine, uz 19-godišnjaka u ulozi kreatora iz zadnjeg reda – onda se svakako može očekivati da Ben Jeder neće biti jedini veliki izlazni transfer u dogledno vreme. Štaviše, njegov je naslednik takođe već profilisan u liku 25-godišnjeg danskog napadača Martina Brajtvajta, koji je postigao šest od ukupno 14 golova ove sezone.

Fudbalski trener naravno počiva na svojim kvalitetima, lociranju slabosti i korigovanju istih; prilagođavanju ideja i postulata ekipi koju zatekne i koju naknadno uobličava. Međutim, nekada trenerski kvalitet nije apsolutni garant da će stvari po svaku cenu sesti na svoje mesto. Ne postoji univerzalni trener, baš kao što ne postoji ni koncept savršene ekipe; oscilacije su deo ljudske svakodnevice, ma kakva sposobnost prilagođavanja bila.

U susret poslednjoj, odlučujućoj utakmici prošle sezone protiv Anžea u gostima, Dupre je u svlačionici održao govor prilično sličan onom čuvenom "inch by inch" monologu Al Paćina u "Any Given Sunday".
"Shvatio sam da nisam jedini ovde koji vas voli. Stručni štab je pomalo rezervisan; ne želi da se to jasno vidi, ali vas i te kako voli. Navijači su vas napadali zbog rezultata, ali su naknadno i te kako pokazali da vas vole. Ali sve je to manje bitno. Sad ću da vam pokažem video ljudi koji jedva čekaju da vas vide ponovno večeras i da vas zagrle. Pa nek se nađe makar jedan od vas koji, nakon što vidite njihova lica, kaže kako nije uveren da ćemo večeras dovršiti posao i ostati u ligi. Otvorite vaše uši i oči, jer ovo je vaš život".

Dupre je nakon toga pustio video u kojem ih supruge i deca pozivaju da odrade posao i dođu kući. Kako im je Dupre najavio, igrači su suznih očiju istrčali na teren i odradili posao, pobedivši sa 3:2 na teškom gostovanju i ostavši u ligi. I to je ono što je francuski trener želeo da postigne u Tuluzu; kada je preuzeo tim rekao je da će podići kvalitet kolektiva tako što će njihove pozitivne odlike potencirati putem entuzijazma i ljubavi. Iako se nekom to u današnjem kontekstu čini pomalo smešnim, ovaj trener skromnog učinka je od Tuluza napravio porodicu. Porodicu koja zna da nakon ovih blistavih dana gotovo sigurno dolaze i oni loši, ali da je na kraju dana bitno da kroz njih svi prođu zajedno.

U subotu Tuluz ponovo gostuje kod Anžea. U MOZZART kladionicama kec se plaća sa 2,65, iks sa 2,90, a pobeda Tuluza sa 3,05.

Piše: Juraj Vrdoljak, Germanijak.hr;
Foto: Action Images