Emotivna ispovest Darka Pančeva: Potpisao sam predugovor s Milanom, zvali su me Ferguson i Krojf... A izabrao sam prokleti Inter
Vreme čitanja: 3min | pon. 12.12.16. | 17:16
Jedan od najboljih napadača u istoriji balkanskog fudbala govorio i o nepoznatljim detaljima iz Zvezdine svlačionice
Možda se o njegovoj karijeri zna sve. Baš sve. Ali Darko Pančev je večita inspiracija za navijače Crvene zvezde i poklonike fudbala koji su imali tu sreću da gledaju i dive se golgeterskom umeću Kobre sa Vardara. Takvog napadača majke više ne ređaju.
Iako je sa Crvenom zvezdom osvojio Kup šampiona i bio zlatna kopačka Evrope, nije napravio karijeru kakva se očekivala. Iz prostog razloga, jer je izabrao Inter, klub koji je u to vreme predstavljao paklenu sredinu za sve novajlije sa epitetom velikog pojačanja.
Izabrane vesti
Čini se da Darko Pančev i dalje žali zbog odluke da se posle surove dominacije sa Crvenom zvezdom presli na Đuzepe Meacu.
„Prvih šest meseci sam imao velike probleme u Interu. Posvađao sam se s trenerom. Došao sam u tim sa dobrom atmosferom. Tu su bili igrači poput Bergomija i Zenge, podržavali su napadača Skilačija koji im je bio saigrač iz reprezentacije. Sve je to razumljivo. Sve sam to osetio, ali sam od trenera tražio da mi da šansu. Za to je čuo Ferguson i poslao je faks u Inter sa željom da me kupi u decembru 1992. godine. Tada sam rekao sebi da treba da ostanem u Interu i pokažem šta znam. Bila je to moja druga greška, jer su počele da me proganjaju povrede“, poručio je Darko Pančev.
Naravno, dotakao se i svoje prve greške.
„Sećam se da je Holanđanin Jong za tamošnje medije pričao kako Inter igra slabo, ali da mu nije jasno kako za mene nema mesta u startnoj postavi. Ne želim da se hvalim, ali postoji dokumentacija o svemu. Krojf je želeo da me dovede u Barselonu. Razgovarali smo nekoliko puta. Takođe, tadašnji predsednik Reala Mendosa je dva puta dolazio u Beograd sa željom da me kupi. Zvezda nije prihvatila ponudu. Mogu da vam otkrijem da sam imao potpisan predugovor sa Milanom, praktično sam se dogovorio sa Berluskonijem i Galijanijem. I danas kada vidim Galijanija pozdravimo se kao prijatelji. Oni su žarko želeli da me kupe, ali tada su u timu mogla da budu samo tri stranca. Tu su bili Holanđanin Rajkard, Van Basten i Gulit, zatim Savićević, Papen... Ja bih bio sedmi stranac. Rekao sam im da ne želim da dođem... Izabrao sam drugi klub iz Milana i napravio grešku“.
PROTIV BAJERNA SMO BILI SEBIČNI
Naravno, kolege iz bugarske su ga pitale o epskom pohodu Crvene zvezde na titulu šampiona Evrope. Kao najteži meč Darko Pančev je naveo onaj protiv Bajerna.
„Pobedili smo u Minhenu sa 2:1 i očekivali smo da ćemo lako da ih dobijemo revanšu. Pričali smo da imamo navijače, atmosferu. To je naš mentalitet. Međutim, protiv Bajerna koji je imao Jupa Hajnkensa za trenera ne može da bude lako. Poveli smo sa 1:0 i imali tri stopostotne šanse do kraja prvog poluvremena. I onda je do izražaja ponovo došao naš mentalitet. Postali smo sebični. Na poluvremenu smo vikali jedni na druge, govorili da moramo da postignemo drugi gol, jer će se oni vratiti. Tako je i bilo. Postigli su dva gola, uhvatila nas je panika. Bajern je pogodio stativu, ali imali smo sreće. Bio je to jasan znak da moramo da osvojimo Kup šampiona. Timovi iz stare Jugoslavije su uvek igrali lep fudbal, ali su im nedostajali rezultati“. Generacije Pančeva i Šekularca su bile druge u Evropi“.
Možda Barija i titule ne bi bilo da je Pančev izabrao drugu sredinu... Poznato je da je Crvena zvezda rasnog napadača preotela večitom rivalu, ali je glavna opasnost dolazila iz Splita.
„Želela su me četiri najveća kluba vivše Jugoslavije. Splitski Hajduk je davao najviše novca. Međutim, otac, brat i ja smo posle Vardara najviše voleli Crvenu zvezdu. Zato je ona bila moj izbor“.
Na Marakani Darko Pančev je uspešno sarađivao sa Ljupkom Petrovićem koji je vrlo poštovan u Bugarskoj.
„On je bio dobar taktičar. Pre njega Crvenu zvezdu je vodio Šekularac, igrač virtouz. Kao čovek bio je divan. Uvek je težio da igramo spektakularno. Ali to nije uvek jednostavno, zato smo možda ispali u Kupu UEFA godinu pre Barija. Sve što je nedostajalo Šekularcu imao je Ljupko Petrović. Bio je stabilan. Odigrali smo taktičko finale sa Olimpikom, iako to nije u duhu Crvene zvezde. Znali smo da moramo da osvojimo trofej, jer se druga prilika neće ukazati.“
(Foto MN Press)