Fabrika mozgova „Lipi & Ančeloti“: Kako je Juventusova klasa 99 položila veliku maturu

Jedan od najvećih italijanskih i evropskih fudbalskih klubova dao je mnogo vrhunskih igrača i trenera, ali generacija koja je 1998/1999 godine nosila dres torinske Stare dame predstavlja svojevrsnu „anomaliju“. Tu ekipu navijači Juventusa svakako neće pamtiti po osvojenim trofejima. Prosto, jer ih te sezone nije ni bilo. A nije da nisu imali igrače niti trenere...

Ekipu je na početku vodio Marčelo Lipi koji je prethodne sezone osvojio titulu u Seriji A i dogurao do finala Lige šampiona, a kasnije ga je zamenio Karlo Ančeloti. Složićete se, trenerska imena „da se smrzneš“. A na terenu Alesandro del Pjero, Zinedin Zidan, Didije Dešan, Filipo Inzagi, Edgar Davids, Ćiro Ferara, Paolo Montero, naš Zoran Mirković, a u drugom delu sezone i Tjeri Anri... Učinak na kraju sezone mršav - sedmo mesto u Seriji A, eliminacija u četvrtfinalu italijanskog kupa, poraz u nacionalnom Superkupu i ispadanje u polufinalu Lige šampiona od Mančester Junajteda.

Ali ono po čemu je ova generacija verovatno specifična u modernom fudbalu, ili bar poslednje dve-tri decenije je to što je većina po završetku igračkih karijera otišla da se bavi trenerskim poslom, a neki od njih su zaista stigli do vrha. Doduše, nije da nisu imali od koga da nauče...

Krenimo redom, može se reći da je Didije Dešan među njima prvi povukao nogu na tom putu. Francuz je po završetku pomenute sezone napustio Juventus posle pet godina, a u dosadašnjoj trenerskoj karijeri napravio je veoma ozbiljne rezultate. Bio je prvak Francuske sa Marseljom, osvojio je i tri Liga kupa te zemlje, a isto mu je pošlo za rukom kao treneru Monaka. Ipak, sa Kneževima je imao najveći uspeh 2004. godine kada je stigao do finala Lige šampiona gde ga je pobedio Murinjov Porto. Bio je i Juventusov trener u onoj sezoni kada je Stara dama zbog Kalčopolija izbačena u Seriju B, pa ju je ekspresno vratio u elitno društvo. Inače, 2004. godine je bio proglašen za trenera godine u francuskoj Ligi 1. A da ne zaboravimo, prošlog leta je sa Francuskom poražen u finalu Evropskog prvenstva od Portugalije.

Idemo dalje. Šta reći za Antonija Kontea. Juventusova radilica na terenu, pokazao je već sada da je možda i bolji kao trener. Počeo je u Bariju sa kojim je iz druge lige ušao u Seriju A, a to mu je kasnije pošlo za rukom i na klupi Sijene. A onda je stigao u Juventus u leto 2011. godine. I vratio ih na sam vrh italijanskog fudbala. Tri godine zaredom Stara dama je osvojila šampionsku titulu i ponovo uspostavila dominaciju na Apeninima. A sada mu se smeši i trijumf u Premijer ligi sa ekipom Čelsija.

Ako je neko već na početku trenerske karijere dotakao zvezde, onda je to Zinedin Zidan. Od 2014. do 2016. godine vodio je B tim Real Madrida u Segundi. A kada je u januaru 2016. postavljen za trenera umesto Rafaela Beniteza, malo ko je mogao da pretpostavi šta će se desiti u maju. A u maju je Zidan sa Realom osvojio Ligu šampiona pobedom nad Atletikom i ispisao novu zlatnu stranicu istorije kraljevskog kluba. Ove sezone je na više nego dobrom putu sa se domogne titule prvaka Španije, a u svojoj trofejnoj riznicima ima i evropski Superkup i Svetsko klupsko prvenstvo.

To su svakako tri najbolja primera u ovoj generaciji Juventusa, a ostali im za sada nisu blizu. Ipak, valja ih spomenuti.

Filipo Inzagi je kao igrač bio jedan od najboljih evropskih napadača, a trenersku karijeru počeo je u leto 2012. godine u mladom timu Milana, ali je u junu 2014. godine dobio priliku da vodi prvi tim. Ipak, izdržao je samo jednu sezonu na klupi Rosonera, da bi u junu prošle godine dobio novi angažman u trećeligašu Veneciji i sa tom ekipom došao nadomak povratka u Seriju B sledeće sezone.

Legendarni Juventusov štoper Ćiro Ferara nedavno je dobio otkaz u kineskom drugoligašu Vuhan Zalu, ali je i do tog trenutka već napravio relativno pristojan trenerski CV. Počeo je kao član stručnog štaba reprezentacije Italije koja je 2006. postala svetski prvak, a u sezoni 2009/10 dobio je priliku i da vodi prvi tim Juventusa. Nije se proslavio, osvojio je sedmo mesto, a kasnije je vodio i mladu selekciju Italije i ekipu Sampdorije. Još jedan defanzivac, Hrvat Igor Tudor krenuo je posle igračke karijere da se oproba kao trener, a prvi posao dobio je u splitskom Hajduku. I tamo je posle samo mesec dana osvojio trofej u hrvatskom kupu, a na klupi Hajduka izdržao je nepune dve godine. Usledila je epizoda u grčkom PAOK-u, pa turskom Karabuku, ali je u februaru ove godine dobila priliku da se oproba u istanbulskom velikanu Galatasaraju.

Kratak izlet u trenerske vode imao je još jedan defanzivac, radi se, naravno o našem Zoranu Bati Mirkoviću koji je 2015. godine imao kratak mandat na klupi beogradskog Sinđelića. Za razliku od njega, Urugvajac Paolo Montero, kojeg je baš Mirković svojevremeno zamenio 1996. u Atalanti kada je ovaj prešao u Torino, je od 2014. nakupio prilično iskustva u trenerskom poslu. Nekadašnji britki štoper Juventusa, počeo je kao trener mlađih kategorija u slavnom Penjarolu, jedno vreme je bio i vršilac dužnosti glavnog trenera, a onda je prešao u argentinski Boka Unidos. Usledila je i epizoda u Kolonu iz Santa Fea, a trenutno obavlja funkciju trenera u argentinskom prvoligašu Rosario Sentralu.

Kratku, ali za sada ne baš uspešnu trenersku karijeru, ima i bivši vezista i reprezentativac Italije, Alesio Takinardi. Čak u tri navrata je bio na klupi četvrtoligaša Pergotelezea iz provincije Kremona u kojoj je rođen i odrastao. Nastavljamo dalje sa Fabiom Pekijom. On je sezonu 1998/99 počeo kao član Juventusa, a kasnije je pozajmljen Samdoriji. Trenutno je šef stručnog štaba drugoligaša Verone, a prethodno je radio kao pomoćnik Rafi Benitezu u Napoliju, madridskom Realu i Njukaslu. I sa Napolijem je osvojio kup i Superkup Italije.

Ni nekadašnji golmani Juventusa nisu odoleli trenerskom zovu. Tako je Anđelo Peruci nakon završetka igračke karijere 2007. godine jedno kratko vreme bio u stručnom štabu italijanske reprezentacije, posle je i radio i u selekciji do 21 godine, da bi zajedno sa Ćirom Ferarom imao i epizodu u Sampdoriji. Pasionirani ljubitelji Serije A i navijači Juventusa sigurno se sećaju i Perucijeve rezerve, Mikalenđela Rampulje, koji je po završetku karijere ostao u Juventusu kao trener golmana. A onda je 2011. godine odlučio da se oproba samostalno u četvrtoligašu Dertoni, ali je to potrajalo nekih pet meseci. Sledeće godine ga je Marčelo Lipi odveo u stručni štab Guangdžou Evergrandea gde je radio tri sezone.

A ko bi zaboravio neumornog vezistu Anđela di Livija? Igračku karijeru završio je 2005. godine i to u dresu Fiorentine, a posle toga je jedno vreme radio kao trener u mlađim kategorijama Rome. Di Livio je na terenu minutažu delio sa Holanđaninom Edgarom Davidsom koji za sada nema baš neku zavidnu trenersku karijeru. Ali svakako je želeo da se oproba, pa je tako dve godine proveo na klupi engleskog niželigaša Barneta gde je jedno vreme obavljao i funkciju igrača-menadžera.

Izgleda da su Juventusovi defanzivci svi redom oduvek maštali da budu treneri, pa je tim putem krenuo i Mark Julijano. Igračku karijeru završio je 2008. godine u Raveni, a trenersku je započeo u mlađim kategorijama Pavije. U leto 2014. godine imenovan je za šefa struke u drugoligašu Latini, ali je posle šest meseci dobio otkaz.

Verovatno jedan od nazahvalnijih igrača Juventusa iz vremena o kojem pišemo je Alesandro Birindeli. Špartao je kao lud pored aut linije i na levoj i na desnoj strani. U julu 2010. godine postao je pomoćnik selektora Zambije, a izdržao je pola godine na toj funkciji. U septembru 2011. preuzima ekipu četvrtoligaša Pistojezea, ali tamo provodi samo mesec dana, pre nego što je podneo ostavku. Jedno kratko vreme tokom 2012. godine bio je i pomoćni trener u Dinamu iz Bukurešta, a od 2016. trenira mlađe kategorije Empolija.

Valjalo bi još spomenuti u ovoj priči i Đanluku Pesota, koji je 2009. u leto preuzeo mladu ekipu Juventusa i još uvek obavlja tu funkciju. Poslednji u ovom nizu je Argentinac Huan Esnajder, koji ima osmogodišnju trenersku karijeru. Počeo je 2009. godine kao pomoćnik u Hetafeu, a onda je prvi samostalni angažman imao u Saragosi. Posle toga bio je šef struke u Kordobi i Hetafeu, a trenutno je u japanskom Džef Junajtedu.

Sve u svemu, čak 18 fudbalera koji su te 1998/99 nosili dres Juventusa kasnije je počelo da se bavi trenerskim poslom. Naravno, ima tu i nekih koji su krenuli drugim putem poput Anrija, Del Pjera, Simonea Perote ili Danijela Fonseke, ali Marčelo Lipi i Karlo Anćeloti kada pogledaju unazad, svakako mogu da budu ponosni.

(FOTO: Action images)