Gde je i šta danas radi Brajan Din, strelac prvog gola u istoriji Premijer lige...

Mesto događaja je Bramal Lejn. Godina 1992, 15. avgust. U toku je prvo kolo novoformirane Premijer lige. Šefild je ugostio Mančester Junajted. O starta meča domaći jurišaju na gol Petera Šmajhela i već u petom minutu posle jednog auta lopta u šesnaestercu preleće nekoliko igrača Đavola, a Brajan Din pravi panterski pokret, nadskače Stiva Brusa i pogađa mrežu za eksploziju na tribinama! Šefild vodi sa 1:0, peti minut meča!

Ovo je sada već daleka istorija, ali za sva vremena ostaće zapisano - bio je to prvi gol u istoriji Premijer lige. Do kraja utakmice Bramal Lejn će videti još dva gola i veliki trijumf nad Junajtedom. Din je pogodio još jednom u 50. minutu, a zatim Hjuz smanjio za konačni 2:1.

Da je nekada igrao vrhunski fudbal znaju oni stariji poklonici Premijer lige, da je bio reprezentativac Engleske zaboravili su verovatno i oni - ili da je godinu dana kasnije postao najskuplja akvizicija Lidsa (2,9 miliona funti) - ali ime Brajana Dina ostaće zauvek u analima engleskog fudbala. 

A gde je i šta sada radi čovek koji je na današnji dan pre ravno 22 godine zaposeo sve naslovne strane ostrvskih listova?

Brajan Din je profesionalnu igračku karijeru završio 2006. u klubu kojem je i najviše dao - Šefildu. Pored pomenutog Lidsa igrao je za Benfiku, Midslbro, Lester, Vest Hem, Sanderlend... Kada je okačio kopačke o klin rešio je da se bavi trenerskim poslom. Pokušao je u domovini i nije uspeo. Često je pominjao rasnu diskriminaciju, kako je crncima mnogo teži put do klupe nekog kluba iz Premijer lige ili Čempionšipa, a onda je posle nekoliko neuspešnih pokušaja da dođe do posla rešio da se otisne u isnostranstvo.

I pronašao je zemlju iz svojih snova. Takav je, kaže, i klub u kome radi poslednjih godinu i po dana. U pitanju je Sarpsborg, oformljen pre tek nekoliko godina...
"Pre nego što bilo šta uradim kada dođem na trening rukujem se sa svim igračima. Norvežani su veoma ljubazni i pokazuju vam poštovanje na svakom koraku, ali takođe iz njihovog rukovanja možete da naučite dosta toga. Da li želite da neko pored vas bude u rovu, ili hoćete da ga bacite na đubre", uz osmeh će Din. 

Sada kao 45-godišnjak kaže da drugačije gleda na život, ali ne i na fudbal koji mu je i dalje najveća strast. Za sada njegov najveći uspeh je opstanak u ligi prošle sezone, kada je Sarpsborg posle baraža sa Rajnhajmom izašao kao pobednik.

"Znate šta sam uradio posle drugog meča? Zaključao sam se sam u svlačionicu i slavio. Toliko su me obuzele emocije. Bio je neverovatan trenutak".   

Brajan Din uživa u životu u Norveškoj. Živi u malom gradu na samoj granici sa Švedskom, pedesetak kilometara udaljenim od Osla, a kuća mu je na obali jezera. Kao jedinu manu uvek pominje tamošnje cene...
"Devojka mi često dolazi u posetu i primetila je da sam se značajno popravio u kulinarstvu. Hrana je odlična u restoranima, ali zadovoljstvo nestane istog momenta kada pogledate račun".

Brajan Din na posao u malenom norveškom klubu ne gleda samo kao na usputnu stanicu. On kaže da je u Sarpsborgu mnogo naučio i da želi da se najbolji način oduži klubu. Ove sezone ide im mnogo bolje nego prošle pa su trenutno bliže gornjem delu tabele i izlasku u Evropu nego li borbi za opstanak. Kada govori o trenerima od kojih je najviše naučio najčešće pominje Baseta i Pardjua.
"Dejv je uvek znao kada je igraču bitno da oseti podršku, da mu stavi ruku na rame. Ne želim da budem jedan od onih trenera kojeg će igrači morati da zaustavljaju na hodniku, a da on gleda kroz njih. Naravano, ako se ne rukuju mlitavo", u šaljivom tonu završio je Din.  

Kada je počinjao trenersku karijeru 1976. Roj Hodžson takođe nije mogao da pronađe klub u domovini. Zbog svoje preskromne igračke karijere - što svakako nije slučaj sa Brajanom Dinom - niko ga nije hteo i on se zaputio u Švedsku. Preuzeo je Halmštad. U Englesku se vratio kao pomoćnik u Bristolu, ali sve što je kasnije napravio vredno je svakog poštovanja. Uostalom, sada je selektor Gordog albiona. Din ne krije da ne bi imao ništa protiv da krene njegovim stopama...

(foto: Action Images)