GEN JE ČUDO! Kako je proslavljeni otac Radmilo doživeo sjajan debi sina Stefana za Zvezdu

Nekada je Radmilo Mihajlović rešetao mreže širom Jugoslavije, a potom i u dresu Bajerna i Šalkea po Bundesligi. Danas je dočekao da njegov 18-godišnji sin Stefan uđe sa klupe i u svom debitantskom nastupu za Crvenu zvezdu postigne dva gola i donese crveno-belima pobedu. Istina, reč je „samo“ o prijateljskom meču protiv slabašnog turskog trećeligaša Ejupspora, ali poklonu se u zube ne gleda. A, ako se po jutru dan poznaje, Stefan je zaista Zvezdin poklon s neba. Uostalom, seća li se neko kada je neko Zvezdino dete dalo dva gola za prvi tim?
„Ma, šta drugo reći nego da sam oduševljen! Znao sam da on ima to u sebi, ali ovo je samo početak. Dobro je što ga je klub poveo na pripreme. Ja sam mu dao savete i poručio mu da je ovo prilika da oseti seniorski fudbal i da se „izmeri“ u odnosu na ostale. Naravno, i da iskoristi šansu kada mu se uakže. Ima osećaj za gol, talentovan je i siguran sam da će doći još golova. Najvažnije je da sada vredno i naporno radi, da se zalaže i da maksimalno dobro iskoristi prve pripreme sa seniorskim timom“, kaže Radmilo Mihajlović za MOZZART Sport.

Dugo, baš dugo se nije desilo da neko Zvezdino dete ovako debituje...
„Zvezda je počela da veruje svojoj deci i to je jedini pravi put. Partizan to radi godinama i videlo se da su bili u pravu. Zvezda u prethodnim godinama nije imala poverenje u svoju decu i to joj se vraćalo. Kakva je svrha imati decu u svojoj školi, kada ona ne dobijaju šansu. Gurneš igrača, probaš ga, pa ako nije za Zvezdu idemo dalje. Ako jeste, onda je dobro i klubu i igraču. U moje vreme kada je stara Juga imala 25 miliona stanovnika i liga bila mnogo jača, gotovo svi klubovi su davali šansu svojoj deci. Zato smo i imali kvalitet“, kategoričan je Mihajlović senior.

Prethodnih dana se mnogo pričalo i pisalo o Zvezdinoj deci koja nisu htela da pređu u prvi tim i izabrali su put koji vodi sa Marakane.
„Ima razloga i za takve odluke. Mnogi su to opravdano uradili. Jednostavno, deca vide svoje domete, ali ne vide perspektivu jer klub neće da im pruži šansu. Osećaju se izigranima. I oni i roditelji. Odu u neke zdravije sredine da traže šansu. Meni je žao što se naprimer sve onako završilo sa malim Simićem. Ja odlično poznajem tog momka i ubeđen sam da je pravi materijal za Zvedzu. To sam rekao i Džaji, ali on je odgovorio da ga dovoljno ne poznaje. Čak je i prošle sezone trebalo da dobije šansu i da polako ulazi sa klupe. I Stefan je možda ranije mogao da dobije priliku da makar trenira sa prvim timom. Sva sreća da su se stvari u poslednje vreme promenile i da se Zvezda okrenula svojoj deci“.

I vi ste priznato fudbalsko ime sa mnogim vezama i kontaktima. Mogli ste da odvedete Stefana iz Zvezde...
„Mogao sam, ali nisam hteo. Dete je tu u klubu 8-9 godina. Treba i klub da uzme neki dinar od transfera i da nešto zaradi. Jer klub živi od prodaje igrača. Ne treba biti nefer, jer se sve u životu vraća“.

Zvezdini navijači su tek danas upoznali Stefana. Vi ga najbolje poznajete. Skenirajte nam ga malo šire, ali ne kao otac, već kao golgeter.
„Nije brazilski tip igrača, pa da predribla trojicu i postigne gol. Ali, je izuzetno hrabar, radan, jak u duelima, dobar u skoku... Ima i mana, ali radimo na tome da ih otklonimo. Posle mnogih utakmica, sednemo i analiziramo šta valja, a šta ne valja. Najbitnije je da sluša i da radi na poboljšanju kada mu neko skrene pažnju na neke detalje“.

Koji trener u Zvezdi je najzaslužniji za Stefanov razvoj?
„Tu nema dileme! Ko drugi nego Toma Miličević?! On ga zna još od malih nogu. Ali, bilo je tu još dobrih trenera koji su ga savetovali. Bilo je i problema sa nekima od njih. Ali, to je fudbal. Toma Milićević je Zvezdina institucija, fanatik koji ovaj posao radi decenijama i zna sa decom. Nekada je svaki tim u Jugoslaviji mao po dva-tri takva trenera i zato smo i imali mnogo dobrih igrača“, zaključuje ponosni otac Zvezdinog novog golgetera, Radmilo Mihajlović.

Za one mlađe, Radmilo Mihajlović je bio jedan od najboljih golgetera u staroj Jugoslaviji krajem 80-ih godina prošlog veka. Osvojio je i Zlatnu kopčaku za najboljeg strelca lige, ali mu trofej nažalost nikada nije uručen. Nekada ni dvojica nisu mogla da ga čuvaju. Rešetao je mreže u dresu sarajevskog Željezničara, igrao kasnije i za zagrebački Dinamo, Bajern iz Minhena, Šalke, Ajntraht...

Do danas je Stefan bio više poznat kao „Radmilov sin“. Možda u skorije vreme Radmila počnu da prepoznaju kao „Stefanovog ćaleta“. Gen je čudo...

Piše: Aleksandar Gligorić
[email protected]

(FOTO: Novosti)