Gimnastika kakva treba da bude

Gimnastika je nekada, na ovim, našim prostorima bila jedno od najpopularnijih sportova, naročito u urbanim sredinama. Poput požara se proširila na početku 20. veka preko Sokolskih udruženja čiji je centar za Srbiju bio u sadašnjoj zgradi Starog DIF-a. Gimnastika nam je donela i prve olimpijske medalje pošto je Leon Štukelj uzeo dva zlata na OI u Parizu 1924.

Međutim, u postratosvkoj Jugoslaviji Sokolski pokret, koji se pritom fuzionisao sa olimpijskim, je oslabljen i praktično nestao, pa i strast za bavljenjem gimnastikom. Poslednji koji je ostavio veliki pečat u ovom fanstastičnom sportu je bio Miroslav Cerar, godinama je vladao na konju s hvataljkama osvojivši zlatnu medalju 1968. u Meksiko Sitiju. Što je i poslednje naše "veliko" gimnastičko odličje.

U međuvremenu svetom su vladali Sovjeti, Rumunke, Istočni Nemci, Japanci, a poslednjih godina Kinezi, Rusi i Amerikanci, ali i Brazilci. Ovaj sport se u decenijama razvijao i sada dosta liči na čistu akrobatiku, što mnogima smeta. Kažu: izgubio je dušu. I imaju pravo, jer kruto izvođenje najteži vratolomija interesantno je pogledati jednom u nekoliko godina, a ako se uz čistu fiziku doda i malo te duše, dobija se fantastična stvar.

Kao u izvedbi Amerikankne Kejtlin Ohaši koja je ukomponovala ples, ritmičku i sportsku gimnastiku u parteru kakav sigurno niste videli. Prepustite se i uživajte, kao što je preko 30 miliona gledalaca u samo nekoliko dana širom sveta već uživalo u njenoj izvedbi.

FOTO: Youtube printscreen