I u NBA neko igra “za siću“: Ko su najpotcenjenija niska krila današnjice? (VIDEO)

Situacija sa niskim krilima daleko je povoljnija nego što je to slučaj sa bekovima u NBA ligi. Dok klasičnih poentera na poziciji dva uglavnom manjka, najjača liga sveta prezasićena je atletama koje pokrivaju poziciju niskog krila, ali po potrebi igraju i na mestu krilnog centra ili beka. Neki od njih čak prevode loptu kao što je to Lebron Džejms radio u Majamiju koji nije imao dominantnog plejmejkera, a tokom odlučujućih mečeva u plej-ofu lopta je bila najsigurnija u Kraljevim rukama. Ta činjenica savršeno oslikava smer i brzinu kojom se menja savremena košarka koja postaje sve brža i fizički zahtevnija, te se od skoro svakog igrača traži da pokriva makar dve pozicije na terenu. Izuzetak su niži plejmejkeri i klasične petice, ali je pitanje vremena dokle će i oni opstajati u takvom sistemu.

>>> Ko su najpotcenjeniji bekovi današnjice?
>>> Ko su najpotcenjeniji plejmejkeri današnjice?

Danas najdominantniji igrači u ligi su upravo niska krila poput Lebrona Džejmsa, Kevina Durenta i Karmela Entonija... Mnogi padaju u drugi plan i njihovi kvaliteti često bivaju potcenjivani od strane košarkaške javnosti u Americi, ali i od menadžmenta sopstvenih klubova koji ih plaćaju daleko manje od onoga koliko vrede. Jedna od većih nepravdi tog tipa ispravljena je letos kada je Čendler Parsons prešao u Dalas i dobio nešto manje od 15 miliona po sezoni što ga je načinilo najplaćenijim igračem Maveriksa. Do tada je godišnje postajao bogatiji za mizernih 900.000 dolara, iako je u Hjustonu uz Džejmsa Hardena bio najkorisniji igrač tima. No, rešavanjem njegove sudbine nisu iščezla mimoilaženja u platama i kvalitetu nekolicine trojki koji igraju za novce koje bi im sa lakoćom isplatili i ruski ili turski Evroligaši. Predstavićemo vam pet najpotplaćenijih niskih krila u NBA ligi.

KAVAJI LENARD (San Antonio)

Momak koji je u ligu došao na mala vrata i uz mnogo manje pompe nego što je to činila masa mediokriteta koja je nakon sezonu ili dve završala u razvojnoj ligi, Kini ili nekoj drugoj destinaciji gde novaca ima kol'ko hoćeš, a napora neuporedivo manje nego u svetu američke košarke. Kavaji Lenard na čudan način došao je do San Antonija i u tim trenucima samo je Gregu Popoviču bilo jasno kako i zašto baš on. Danas je svima, ali zbog toga Greg nije ''svi'' i svi nisu Greg. Kao 15. pik 2011. godine pokupila ga je Indijana, ali Leri Bird nije bio svestan šta je pokupio na pijaci najvećih svetskih talenata ili je jednostavno procenio da se isplati uzeti Džordža Hila umesto Lenarda, a pritom poslati i prava na Erazema Lorbeka i Davisa Bertansa. Kavajieve brojke konstantno rastu i ove sezone prosečno beleži 13,6 poena i 7,5 skokova uz 1,9 uhvaćenih lopti. Međutim, kada znate da u timu imate igrača koji može da sačuva svako krilo na planeti sve je lakše. Zaljubljenici u NBA ligu nikada neće zaboraviti kako je ''terorisao'' Lebrona Džejmsa u prošlosezonskom finalu nakon čega je zaradio nadimak king slayer ili kraljoubica, čak i ako se smetne s uma da je tokom velikog finala ubacivao skoro 18 poena po utakmici uz 6,4 skoka i to da je bio MVP finala. Svog prvog u karijeri. Kavaji za sve to zarađuje 3.000.000 godišnje što bi se graničilo sa skandalom bilo gde drugde, ali s obzirom na to da je u Sparsima on ćuti (bukvalno) i igra neverovatnu košarku iz večeri u veče. Pregovori oko novog ugovora ne bi trebalo da traju predugo pošto su generalni menadžer Ar Si Baford i Greg Popovič poznati po tome da znaju da zadrže igrače koji su im potrebni, a oni koji počnu da prave probleme oko zahteva uglavnom odu kako ne bi kvarili hemiju u timu. Lenard definitivno ne izgleda kao jedan od takvih..

DŽIMI BATLER (Čikago)

Batler je prošao sličan igrački put kao i Kavaji Lenard, te je nekako tiho ušao u svet ''velikih momaka'' i počeo da im ubacuje po 20 poena svake večeri. Najveći prospekt Bulsa u poslednje vreme igra i kao dvojka i kao trojka, pa koliko ovoj listi pripada toliko mu ovde i nije mesto. Ali, s obzirom na to da je poput krila San Antonija skoro savršeno čuvao Džejmsa (koliko god je to moguće) i uzevši u obzir da često čuva protivničke trojke jer Majk Danlivi nema fizikalije za borbu sa njima, Batler se može smatrati legitimnim članom ovog društva. Usled Rouzovih sve učestalijih povreda, nekadašnji 30. pik koji danas ima 25 godina izrasta u lidera Bulsa i u ofanzivi, te 2.100.000 dolara koliko godišnje inkasira deluje poprilično mršavo. Batler ima važeći ugovor koji je potpisan po njegovom dolasku u ligu i traje do leta 2016. godine, pa bi Čikago trebalo da značajno popravi uslove ako želi da gradi franšizu oko njega i Žoakima Noe. Ako ih sinoćnja 32 poena nisu ubedila kojim putem bi trebalo da idu, onda menadžment kluba možda ne treba da sedi u svojim foteljama.

HARISON BARNS (Golden Stejt)

Stef Kari i Klej Tompson su apsolutni lideri Voriorsa, prve zvezde koje troše najviše lopti i ljudi koji privlače navijače u halu. No, rezultati Golden Stejta bili bi daleko slabiji da nije Harisona Barnsa koji je uz Endrua Boguta možda i najbolji defanzivac u timu Stiva Kera. Prosečni učinak od 11 poena i nešto manje od šest skokova po meču sa samo 22 godine deluje prilično ubedljivo. Ako se na to sve doda i 50% šuta iz igre, kao i sjajnih 42,4% za tri poena onda postaje jasno da je Barns jedan od najzahvalnijih košarkaša u NBA. Uz to, ponekad može da odigra i na poziciji četiri što mu uvećava vrednost, a trenutno godišnje zarađuje prilično prosečna 3.000.000 i, iako ga narednih godina očekuje blaža povišica, jasno je da je Harison zreo za novi ugovor. Ako je Šon Livingston mogao da dogovori 5.300.000 godišnje sa upravom Ratnika, onda Barns može da računa na makar duplo veću platu od sadašnje.

PERI DŽOUNS (Oklahoma)

Jedan od najvećih hendikepa koji jedan NBA košarkaš može imati danas je to da u svom timu za konkurenciju u ekipi ima Kevina Durenta. Aktuelni MVP lige i verovatno najbolji napadač kojeg košarka trenutno može da ponudi, ''jede'' najviše minuta u timu Skota Bruksa, te Peri Džouns ne dobija šansu koliko bi mogao. Perijeva plata od 1.100.000 dolara deluje korektno za igrača koji igra petnaestak minuta po meču, ali isključivo ako smetnete s uma nestvarne fizičke predispozicije ovog momka i tegove oko nogu u liku i talentu Durenta. U narednim godinama Džouns će ili napustiti Oklahomu ili će biti prinuđen da igra na poziciji četvorke, što ne deluje prirodno kada je on u pitanju. Ukoliko Mršavko pak napusti Tandere, Peri bi mogao da bude jedan od dragocenih igrača koji bi trebalo da predstavljaju budućnost franšize.

EVAN FURNIJE (Orlando)

Francusko čudo od deteta izabrano je kao 20. pik na NBA draftu 2012. godine od strane Denvera gde je proveo dve godine, ali nije pokazao sve što ume s obzirom na to da su Nagetsi više verovali u Danila Galinarija i Vila Čendlera. Otežavajuća okolnost po dolasku u najjaču ligu sveta bila je i ta što Furnije nije vrhunski atleta što je danas imperativ ukoliko želite da uspete u letećem cirkusu. No, ono što Evan ume sa loptom igrači sličnih godina teško mogu i da zamisle. Francuz ima instinkt košarkaškog ubice kada je napad u pitanju i sposoban je da vam kao rezervista natrpa 20 poena u roku od 10 minuta. U defanzivi je neuporedivo lošiji, ali i kao takav zaslužuje daleko više od 1.500.000 po dolara koliko trenutno zarađuje. Na snazi mu je i dalje ruki ugovor koji će u naredne dve godine malo porasti, ali i 3.300.000 koliko će imati u sezoni 2016/2017 može biti smešno u odnosu na ono što će tada prikazivati na terenu. Njegovo iznenadno iskakanje u prvi plan u timu Orlanda može biti znak škrtoj upravi koja bi mogla da mu ponudi ozbiljne novce, petogodišnji ugovor i ulogu lidera uz Nikolu Vučevića i Tobijasa Herisa.

Piše: Grujica Andrić
Foto: Action Images