Igrači su slobodni da igraju kako Trap kaže

"Neka pobedi bolji", poručio je novinar Nereu Roku, legendarnom stručnjaku koji je Milanu doneo prvu evropsku i svetsku titulu. "Nadam se da neće", odgovorio je Roko, uz Đuzepea Vijanija, prethodnika na klupi Rosonera, jedan od utemeljivača katenaća. Oktobra 1963. godine Milan je savladao Peleov Santos sa 4:2 i pokorio planetu. Prethodno je, maja iste godine, u borbi za naslov najboljeg na Starom kontinentu na kolena bacio i Euzebijevu Benfiku. U oba slučaja je Rokova produžena ruka na terenu bio Đovani Trapatoni. Nije ni čudo što je čuveni Trap prihvatio njegovu i Vijanijevu filozofiju da je rezultat ipak iznad lepote igre.

Ako ih je neko pravio bio je to baš Il Trapo što će se pokazati i tokom igračke, a još više tokom trenerske karijere. Šest titula prvaka sa Juventusom, po jedna sa Interom, Bajernom, Benfikom, Red Bul Salcburgom. Osim u Milan, prvi evropski trofej uneo je i u vitrinu torinske Stare dame kada je 1977. prigrlio pehar Kupa pobednika kupova, sa Juveom je 1985. na Hejselu osvojio Evropu, Uefa kup je bio njegov 1977. i 1993, kao trener je klupski prvak sveta bio 1985. Jedini je koji je osvajao sva Uefina takmičenja i Interkontinentalni kup, uz Ernsta Hapela, Žozea Murinja i Tomislava Ivića jedini je bio šampion u četiri zemlje! Nijedan trener u zemlji trenera - Italiji - nije osvojio više "skudeta".

Mlađi ljubitelji fudbala uglavnom ga pamte po urnebesnim obraćanja medijima među kojima je sigurno najčuvenija konferencija za novinare – može se porediti samo sa onom Željka Obradovića posle debakla na košarkaškom Evropskom prvenstvu u Srbiji - kada je posle poraza od Šalkea osuo drvlje i kamenje po ekipi koju su tada zbog nabreklih sujeta nazivali FK Holivud.
"Da li ste spremni?", pitao je na lošem nemačkom novinare, pre no što je krenuo.
"Trener nije idiot, trener vidi šta se dešava na terenu. A ti igrači, dvojica ili trojica igrača, bili su slabi kao boca prazna... Više kukaju no što igraju... Štrunc je ovde dve godine, odigrao je deset utakmica, uvek je povređen. Kako usuđuje Štrunc?!... Ja spreman", naveo je želeći da kaže da je završio, ali je tokom tih tri i po minuta sve teže govorio nemački.

Jezik koji je svesno i učio između dve epizode u Bajernu. Prvi put je nepoznavanje nemačkog bila prevelika barijera ("Ako ne mogu da budem 100 odsto Trapatoni, bolje da odem"), drugi put se vratio spremniji. Nije prošao, ali ti časovi nemačkog su samo jedan od dokaza koliko je Trapatoni posvećen poslu. Uostalom, Memet Šol je svojevremeno – priseća se ugledni kolega Uli Hese u tekstu za ESPN – za Trapatonija rekao da je najbolji trener sa kojim je radio.
"Kod njega sam naučio da igram odbranu. Ali sam i znao da izlazim iz igre, ako dam loš pas".

Ali dosta više o Bajernu. Na kraju krajeva Trapatoni je zlatne godine proveo u Torinu. Upravo je Trapatoni napravio Juventus globalnom silom kakav je danas. U prvoj sezoni osvojio je titulu sa bodom ispred gradskog rivala Torina, herojima crno-belog kluba načinio Platinija – iako se isprva protivio njegovom dolasku, jer ga nije gledao dovoljno, a nije imao visoko mišljenje o francuskoj školi fudbala – Bonijeka, Gaetana Šireu... Nije mu smetalo ni što ga "L’Avokato" Đani Anjeli ili predsednik Đampjero Boniperti svako malo zovu oko pola sedam izjutra da vide kako ide ekipi. Nisu se uvek slagali.
"Kad već imaš priliku da sarađuješ sa čovekom kakav je Boniperti – a on je već deo fudbalske istorije – bilo bi glupo da se ne svađaš sa njim. Počastvovan sam što sam to mogao da radim na dnevnoj bazi".

Feliks Magat mu je golčinom u finalu tadašnjeg Kupa evropskih šampiona 1983. godine oteo drugu kontinentalnu titulu. U Torinu će naravno uvek tvrditi da je i sudijska trojka pomogla Hamburgeru Ernsta Hapela. Sam Trapatoni će večno pamtiti sudiju Bajrona Morena koji mu je "oteo" pobedu nad Južnom Korejom na Svetskom prvenstvu 2002. (ne zaboravimo da Irsku nije odveo na Mundijal 2010. zbog "one" ruke Tijerija Anrija u baražu). Pamtiće i Šveđane i Dance, koji su na Evropskom prvenstvu 2004. "za divno čudo" odigrali baš 2:2, jedini rezultat koji je značio i eliminaciju Italijana već u grupnoj fazi.
"Da li znate šta mi je tada rekao Johanson (tadašnji predsednik Uefe Lenart, inače Šveđanin, prim. aut.)? Da će otvoriti istragu ako se utakmica završi nerešenim rezultatom. Još čekam rezultate te istrage", govorio je osam godina kasnije Trapatoni.

Na rečima nikad nije bio škrt. Voleo je da kaže da je "lopta okrugla", da "ne smeš da kažeš mačka dok je džak otvoren, jer mačka je divlja i može da iskoči". Voleo je fudbal kao što kustosi u muzejima vole umetnost. "Tim je kao buket ruža. Svaka morao da bude na pravom mestu. Ako iskoči i nestane harmonija možeš da se pozdraviš". Drugom prilikom je ultra defanzivnu filozofiju koju je sprovedio u ranim danima u Juventusu pravdao rekavši: "Naš fudbal je proza, ne poezija". Autoritet mu niko nije mogao osporiti: "Igrači su slobodni da rade šta im ja kažem".

Legendo, srećan ti 76. rođendan.

ČUVENI TRAPATONIJEVI CITATI

"Kad su mi rekli da ću da debitujem za Milan, imao sam jaku groznicu. Nikome nisam rekao. Plašio sam se da neću dobiti drugu šansu";

"Žena me uvek pita kada ću u penziju? I uvek joj kažem isto: Jednog dana";

"Iskustvo je opet u modi. Lično, mislim da je fudbal jedna velika škola. Uvek ima šta da se nauči. Samo smo ser Aleks Ferguson i ja nešto duže đaci u tim klupama";

"Ne možeš da uspevaš u različitim sredinama, ako nemaš iskustvo i široko poznavanje fudbala. Ali moraš i da naučiš jezik, običaje zemlje u koju dolaziš, hranu i najvažnije ne smeš da improvizuješ da bi se nekom dopao. U suprotnom, izgledaćeš kao bik u prodavnici porcelana";

"Ne zanima me ono što sam osvojio, već ono što ću osvojiti. Kao što kažu filozofi: Čovekova snaga leži u njegovoj budućnosti";

"Lopta je prelepa stvar, ali ne smete da zaboravite da je napravljena od vazduha", elokventan način da igračima objasni da ne glavom ostanu na zemlji, a ne da lete u visine misleći da su zvezde.

(FOTO: Action Images)