INTERVJU – Milan Gurović: Što se nisam rodio 10 godina kasnije, igrao bih besplatno za ovu Zvezdu

Iz Zvezde odeš, ali ona ostaje u tebi i prati te celog života, a još ako si za njene pobede davao poslednji atom snage, publika u crveno-belom ti to nikada neće zaboraviti. Baš tako je za svoju Crvenu zvezdu igrao srpski junak iz Indijanapolisa i poslednji veliki miljenik Delija, Milan Gurović. Igrač zbog kojeg je Zvezdina publika sa specijalnom željom dolazila na mečeve voljenog kluba.

Proslavljeni as danas sa podjednako velikim žarom, ali iz potpuno drugog ugla, prati neverovatan uspon ekipe Dejana Radonjića, ne libeći se nijednog trenutka da pohvali sve podvige koje njegov bivši klub postiže iz nedelje u nedelju. Isto tako Milan Gurović ne krije ni određenu vrstu žala što u svoje vreme u Crvenoj zvezdi nije imao ovakav tim i mogućnost da se raduje ovakvim uspesima.

U dvoranu Pionir više ne dolazi tako često, ne zbog toga što mu ne prija emocija koju prema njemu izražavaju najvernije pristalice crveno-belih, već iz prostog razloga, jer želi da ispoštuje svaku osobu koja sa njim želi da se fotografiše, a onda kada sedne na svoje mesto shvati da je meč uveliko odmakao.
"Ne idem na utakmice jer ne mogu normalno da gledam, a opet razumem navijače, koji me gotive i kojima sam prirastao srcu. Preferiram da sedim kod kuće, pogledam šta igraju i kako, što se kaže do detalja. Ali, svaka im čast, igraju stvarno izvanredno. Da budem iskren na početku sam bio pomalo i skeptičan po tom pitanju, s obzirom na to da se tim dosta podmladio, međutim, ovo što pružaju u poslednje vreme je stvarno za svaki respekt i ne bih se složio ni sa kim ko misli drugačije", kaže Milan Gurović na početku intervjua za MOZZART Sport.

Klub su prošle sezone napustila dva možda i najbolja igrača iz prošle sezone Majk Cirbes i Kvinsi Miler, a nije se jurilo za bučnim pojačanjima, već je prioritet bilo očuvanje okosnice tima.
"Mislim da je ključ zajedništvo, jer većina momaka već tri-četiri godine igra zajedno. Dejan Radonjić je to prepoznao i stavio je u funkciju tim. Jer ako pogledate, osim Marka Simonovića, koji igra nešto više, svi ostali igrači su na terenu 20-25 minuta, što je po meni prava stvar, jer ti za 25 minuta možeš da pružiš maksimum koji se od tebe očekuje. Svi imaju određenu rolu, ako ste videli, zna se ko igra pik en rol, svako ima svoje zaduženje u timu. Svi zajedno igraju prvenstveno sjajnu odbranu, što se pokazalo u poslednjim mečevima. Protiv CSKA je meč otvoren s rezultatom 13:0, protiv Baskonije 17:6, protiv Panatinaikosa 16:0, protiv Žalgirisa 21:7. Vidite, to ne može da bude kao slučajno. Odbrana je htenje i znanje, nije tu reč samo o samopouzdanju. Moraš da znaš tačno kad pomažeš. Kod njih se to tačno vidi, pričamo sada o Panatinaikosu, koji je najsvežiji primer, gde su svesno puštali Kalatesa. Zvezda ima dobar tim skauting, te momke koji stvarno dobro rade, koji su u nekom mraku, ne vide se, u pitanju su vrhunski profesionalci. Oni unapred već tri – četiri utakmice spremaju video. Igračima je sve servirano i na njima je samo da to odigraju. Kažem, svi funkcionišu kao jedan tim i to je jedan veliki uspeh Crvene zvezde".

Kod ove Zvezdine ekipe deluje da se tačno zna ko je u prvom, a ko u drugom timu. Uloge igrača su perfektno raspoređene.
"Tako je. Mislim da je i dolazak Voltersa pun pogodak, mada on i Jović ne mogu da se porede nikako, jer je Jović za klasu bolji igrač. To se donekle i vidi, jer kad je Volters u igri malo padne rezultat, ali Radonjić jednostavno mora da odmori Jovića, jer je može momak da igra svih 40 minuta".

"DA SE ZADRŽI OVAJ TIM, PA UZ NEKO POJAČANJE NAPAD NA F4"

Možda je za srpskog reprezentativca dobro što je doveden igrača koji će biti rezerva glavnom organizatoru igre.
"I to je teško naći. Što kaže Greg Popović: Ja kad dovodim igrače prvo ih snimam i gledam šta rade, kako se ponašaju kada ekipa vodi, kada ekipa kubi, kada ekipa vodi, a on loše igra, kada ekipa gubi, a on dobro igra. To su sve aspekti i cake koje svaki trener treba da sagleda. Mislim da je Radonjić napravio dobru hemiju i dobar odabir igrača ove godine. Pogodak su i stranci, Volters, a pogotovo Tompson, koji je sada došao. On je zadovoljan, videli ste da još nijedan meč nije počeo, igra osam do 10 minuta. Ima odličan šut, ono što sam ja gledao, ne znam da li je promašio ijedan šut poludistance. To je stvarno za respekt. Pozitivno me je stvarno iznenadio i Kuzmić. Mislio sam na početku sezone da je doveden kao 'bek-ap', jer da se ne lažemo, pre godinu dana u Panatinaikosu je igrao promenljivo. Međutim, ove godine momak stvarno dominira. Ima neviđeni osećaj da kad promaši zicer iz odbojke odmah vrati u koš. Stvarno je veliki, jak, dobar, brzo trči. Mislim da bi bila grehota da se ovaj tim ne zadrži, a s obzirom da je Fajnal for naredne godine u Beogradu, možda uz neko pojačanje da  se to i napadne – što da ne".

Ova sezona kao da ide u tom pravcu...
"Ovo ide ka tome, mada svi su sad u euforiji, navijači - svi".

Da li je tebe uhvatila euforija?
"Pa kako da ne. Da se ne lažemo, ja sam jedan iskren čovek i mislim da bih u neku ruku i ja voleo da budem deo tog tima. Krivo mi je što se nisam rodio 10 godina kasnije, da sam neko '85. godište. I ne moram ni da igram, samo da sam deo tog tima. Stvarno mi nekad bude žao, ne bih igrao za pare, tu je 20.000 Delija. Jer ako poredite Zvezdu u moje vreme, to nije bila nikakva ozbiljna priča".

Može se reći da si bio pravi igrač u pogrešno vreme.
"Eto, definisali ste to kako treba. Sad ne mogu, a..."

Kako bi se Milan Gurović kao tadašnji igrač uklopio u ovaj tim Crvene zvezde?
"Morao bih da se uklopim. To bi sigurno bio neki preduslov. Sad ako pogledaš, više ne postoje igrači koji postižu 35-40 poena, ono što sam ja radio. Jednostavno, potrudio bih se da taj broj smanjim na 10-15, da me to ne zanima previše. A ako pogledate, u tadašnjoj Zvezdi, nije ni imao ko osim mene i recimo Vuka Radovojevića, da povuče i preuzme odgovornost. Sada je slika potpuno drugačija i kada bih napravio neku paralelu, moj tim bi od ovog, da je ozbiljan, izgubio između 30 i 40 poena razlike, ali bez problema. Bio sam blizu da za te dve godine da uzmemo prvenstvo, uzeli smo taj jedan kup, ali nismo mi imali kvalitet da dobijemo tad Partizan, koji je bio mnogo jači od nas".

"LOPOV PREPOZNA LOPOVA U AUTOBUSU, TAKO SAM PREPOZNAO GUDURIĆA I DOBRIĆA. SA SIMONOVIĆEM ŠEST MESECI RADA SVAKI DAN"

Marko Simonović je u velikom intervjuu za MOZZART Sport rekao da mu je upravo Milan Gurović bio igrački uzor i da se trudio da skida njegove šuteve.

Da li je Marko Simonović sada taj Milan Gurović Crvene zvezde?
"Da, sigurno, možda je i bolji od mene. Te 2012. godine kada sam ja bio pomoćni trener šest meseci smo radili svaki dan. Njegove zasluge su najveće za sve što je uradio u karijeri, a pogotovo za ovo. Ja sam možda bio taj mali delić, a on se više odnosi na nekom mentalnom i psihičkom nivou – da on uvidi da može da igra. Kažu lopov lopova oseti u autobusu, tako i ja mogu da prepoznam, kao što sam recimo prepoznao Gudurića da može da bude dobar igrač ili Dobrića, koji je imao sedam posto za tri poena kada sam ja došao u FMP. Marko (Simonović, prim. aut.) te 2012. bio je u nekoj igračkoj krizi, ne što on ne može, nego je u glavi, ne mogu da kažem bio slab, ali poljuljan. To je bila njegova prva godina u klubu, a Zvezdini navijači ne praštaju, moraš da si najbolji. Onaj koji izdrži pritisak – taj će i da igra košarku u Zvezdi. Tako je došao i pitao me: ’Milanče, šta da radimo? Jel imaš neki savet, lek, reci’. Ja reko’: ’Lek je da svaki dan dolazimo. Ako nam je trening od šest do osam, u četiri sata da se nacrtaš, moja žena će ići tad po ćerkicu u obdanište, a ja i ti smo u Pioniru’. On kaže, jesi li ozbiljan? Ja kažem, vidi, ja drugi lek ne znam, to je jedini recept i mislim da sam u pravu. Na početku, prvih par dana je bilo malih trzavica, privikavanje kao u svemu, ali bukvalno šest meseci, svaki dan je Marko ispaljivao po 500 ubačenih, a to je nekih 700-800 šutnutih lopti. Pod velikim pritiskom".

"NEMA METLE, VEĆ VUNENE RUKAVICE I POVEZ SA RAZMAKOM OD 10 CENTIMETARA"

Da li su postojale neke posebne metode, poput onih sa metlom koje se koriste u takve svrhe...
"Ne, nisam imao metlu, ali sam mu stavljao vunene rukavice i vezivao ruke i njemu i Guduriću, sa razmakom od nekih 10 centimetara. To je izuzetno teško, da bi posle bilo lakše kad se odvežu. Puls mu se konstantno dizao na 180-200. Zašto? Zato što na utakmici puls ne ide na 80 otkucaja, kao kad mi pričamo, nego ti, majstore, trčiš, moraš svoje telo da prilagodiš utakmici. Kad napraviš tri sprinta, nemoj da se desi da mi pogineš na terenu, nego treba da si u 39. minutu najsvežiji, da i ti i ruka i glava rade, a to jako teško. Jer kada puls pređe 170-180, mozak nema kiseonik, informacije ne dopiru do tebe i teško je navići se na to. Međutim, Marko je to prevazišao, to je očigledno i to se vidi, ali kažem, najveće zasluge idu na njegov račun. Meni je drago, prvo što on cepa, a drugo što me je pomenuo, što se setio, a to je odlika velikih igrača. Hvala mu na tome, meni je srce puno stvarno".

Simonović je tada u uz osmeh rekao – kada se dignem za tri poena, osećam da samo slučajno mog da promašim.
"To se vidi po njemu, iz utakmice u utakmicu gde on šutira iz polukontre, iz tranzita. Tu treba nahvaliti i Dejana Radonjića. Retki su treneri koji će dozvoliti da to igrač radi. Jer obično bi bilo – sine promašiš dve, ajde malo da se ohladiš. Ne, njega je Dejan pustio, pa evo sada i protiv Panatinaikosa promašio je pet-šest, a dao je kada treba. Moraš malo da istrpiš nekog igrača".

POGLEDAJTE KVOTE ZA UTAKMICU CRVENA ZVEZDA - EFES

Uticaj na šut Marka Gudurića je takođe bio veliki.
"Marko se isto 2012. godine, kada je prešao iz juniora u prvi tim Crvene zvezde, čini mi se da se tada povredio Majk Skot, pa su njega kao najtalentovanijeg juniora prebacili u seniore. Mislim da je imao 17 godina. Tu sam već posle par treninga prepoznao njegov talenat, da on pleše, da je on neko ko može da igra tog nekog univerzalca. Jednostavno, to se oseti. E, onda sam mu pomenuo da kad pređe liniju da ne sme da respektuje nikoga, da poštuje, ali da na terenu ne postoji niko, da je on najbolji. Malo mi je sad pao, ali to je normalno s obzirom da momak ima 21 godinu. Bilo je i iznenađenje što se on tu našao, igrao je do prošle godine u FMP-u. Dođe pa reši Himki, pa reši Real, pa Partizan. Njegovo vreme tek dolazi".

"GUDURIĆA SAM PRVE SEZONE DOBIJAO STALNO, A ONDA ME JE UNIŠTAVAO"

Možda je i dobro to što u ovom trenutku ekipa nije na potpunom vrhuncu, nego da eto u ekipi postoji i taj Marko Gudurić, koji će proraditi možda kada to bude najpotrebnije za Crvenu zvezdu.
"Tako je, milsim da će on vrlo brzo da se vrati na nivo igara kakve je pružao. Veliki je radnik, dve godine smo radili u FMP-u. Evo male anegdote, ako je to anegdota. Prve godine baš i nije mogao da se pohvali da me je dobio. Odradimo trening pre podne, pa po podne ponovo imamo trening, ali su on i Ognjen Dobrić ostajali sat i po, na neko moje insistiranje, međutim i oni su imali želju. Posle nekih mojih metoda, stolice, izlazaka iz blokade, gde su ispaljivali po 300-400 lopti u punom sprintu. Tada sam ja Marka malo provocirao da ostanemo da šutnemo posle treninga, tada već šest godina nisam igrao. Rekoh mu - ne možeš da me dobiješ nikad u životu. Tražio sam mu žicu, da vidim od čega je napravljen. On se naravno kao klinac napali i gubio je. Igramo do 100, gde god hoćeš za tri poena da šutiraš, na dva promašaja se menjaš, pa ko pre stigne do 100. I recimo dobijao sam ga 100 na prema 50-60, i tako stalno. Onda ga pustim jednom da me dobije, da ne bude da ga demorališem. I to je trajalo gotovo godinu dana. Onda sam mu rekao – vidi sine, to ne valja. On kao, šta ne valja? Pa ne valja da ja koji sam završio karijeru i nisam pipnuo loptu, da te ja stalno dobijam. I onda je on dolazio i između treninga, jer sam ja stalno tražio koja mu je to žica da mu to spojim. I onda se sledeće sezone samo obrnulo. U jednu ruku, pošto ja u sebi imam taj neki inat i neku želju da se dokazujem stalno, šta god da radim, bilo mi je malo krivo. Rekoh, vidi ga ovaj mali me dobi, jednu, drugu i da kažem – uništavao me je. Ipak, veća strana srca mi je bila puna, jer smo nešto radili, uspeo sam da uradim nešto".

"DOBRIĆ OD GVOZDENA I SEDAM POSTO ZA TRI, DO NEVIĐENOG TALENTA"

Ognjen Dobrić, još jedan u nizu istinskih bisera Crvene zvezde.
"Kad sam došao saigrači su ga zvali Gvozden. Ja rekoh, momci što Gvozden? Oni, pa treneru videćete. Mi na treningu, on ’er bol’ jedan, drugi, svaku petu ubaci. Ja rekoh – sine, sad znam zbog čega te zovu Gvozden. Sedam posto za tri, ja to nisam video u životu. Kako misliš da napreduješ? On kao, pa ne znam. Evo ja ću ti reći. On stvarno ima jednu crtu isto u sebi, veliki je radnik, ima radnu etiku, hoće da radi, jedno dobro dete, mnogo dobar momak. Par puta smo se šalili, ono za zeta da ga uzmeš. Stvarno, jedno divno stvorenje. Baš mi je drago da je tu, svojim radom je zaslužio. Tu naravno treba pomenuti i Slobodana Klipu, koji je radio sa njim prošle godine i momak zaslužuje da bude u Zvezdi".

Verovatno si ga i ti prepuručivao da je igrač za Zvezdu jednog dana.
"Jeste, mislim i Dejan je pratio njihove igre. U nekoj saradnji sa mnom, naravno da se raspitivao, ali to se videlo brzo da može i mislim da on još ima prostora da napreduje, jer poseduje neviđene atletske predispozicije".

Kako sada kao trener gledaš na sve ovo što Dejan Radonjić radi sa Crvenom zvezdom?
"Prvo moram da se vratim na sezonu 2003/2004, kada smo igrali zajedno u Vojvodini, tad je Dejan već imao 35 godina, onako, loše telo, bucko malo, već je krenuo da tone. Slabo je prevodio loptu, uglavnom su Čanak i Nenad Šuput to radili umesto njega. I onda sam mu ja jednom prilikom rekao - daj Dejane bre sedi na klupu, da nas ti vodiš, šta se mučiš. To on zna da smo pričali, rekoh sedi na klupu da nas vodiš, daj da uzmemo tu titulu, jer mi smo tada uz Partizan imali najbolju ekipu i bez veze smo ispali, ali da se ne vraćam na to. Tu se on nasmejao, kaže ja bih. Tu je prestala naša konverzacija, ali sam video da on ima tu crtu. Jer on je na terenu isto, recimo, da ne spominjem trenere koji su tad bili, da ih ne uvredim, oni kažu nešto, a on dođe meni i kaže: Mićo, tako me je zvao, ti sad ovamo, pa ću ti ja dati kad izađeš na tri poena. I to je stvarno tako funkcionisalo. Mislim da će Dejan tek pokazati da je veliki trener, jer znate sa budžetom od ne znam koliko, pet ili šest miliona evra napraviti taj rezultat, vezati sedam pobeda u Evroligi... Dve da vežeš ne može slučajno, a ne sedam. Stvarno, kapa dole. Dejan ima taj osećaj, pogotovo što je igrao košarku i zna kad koji potez da povuče i da prepozna, jer dobro čita situaciju na terenu. To mu je ja mislim glavna odlika".

"ZA RADONJIĆA JE KOŠARKA SVE, OVO NIJE SLUČAJNO"

Svi treneri u Evropi apostrofiraju zavidnu kulturu i sjajno ponašanje trenera Crvene zvezde.
"Pa takav je Dejan bio i kao igrač, nikad nije bio problematičan, nikada nije bio tip kojeg će povući emocija. Sad ga razumem, pun Pionir, Arena, pa on malo krene ono njegovo. Ali, to je normalno, čovek je pod stresom non-stop i mislim da nije lako voditi, jer on je predan košarci, zna nekad i da pretera, pogotovo, sećam se iz igračkih dana, on je stalno pričao o košarci, pa smo ga nekad i zezali – daj bre Deki imaš ti nešto drugo da pričaš osim te košarke? Ovo nije slučajno, to je njegov život, to je njemu sve i čovek je predan. Nije to lako, on je ceo dan u hali, avionu, gleda već sledeću utakmicu verovatno do pet ujutru. Gleda prvo svoju, pa recimo Panatinaikos, koga da brani... Svaka im čast, bio sam u toj koži i ta spavanja na aerodromu. Sad da pitaš nekog igrača, da li hoćeš da odigraš tri utakmice zaredom ili da spavaš po pet sati na klupi dok čekaš sledeći avion, nijedan neće reći – daj da ležim na klupi".

Koliko Zvezda realno može u ovom trenutku?
"Samo da ih ne uhvati euforija, ali mislim da su oni pametni momci i da znaju šta rade. Tu će sigurno Dejan da ih spusti na zemlju, ali mislim da su već spušteni i da nisu podlegli pritisku. Vi i vaše kolege ih sada dižete, što kasnije može da bude i neki problem kad se izgubi neka utakmica, možda će neki dočekati priliku da ih prizemlje i spuste, pogotovo žuta štampa, ali mislim da su oni svesni šta rade i da su uvideli da mogu da pobede bilo koga. Iz kog razloga? Ajde da se ne lažemo, Stefan Jović – vicešampion sveta, drugi na Olimpijskim igrama, neviđeni kvalitet, to važi i za Marka Simonovića i za Ognjena Kuzmića. Imate Marka Gudurića, jednog mladog, talentovanog evropskog igrača, imate Čarlsa Dženkinsa kvalitetnog stranca, koji više nije ni stranac. Dangubić uvek kuca na vrata reprezentacije, mislim da će vrlo brzo i biti tu. To je sasvim dovoljno da oni vide, da mogu da se nose sa Realom, Barselonom, Baskonijom, mislim da su uvideli da su to igrači od krvi i mesa, kao što sam ja nekada uvideo da su to Pol Pirs ili Redži Miler. Svi mi igramo".

"BRANKO LAZIĆ NAJBOLJI IGRAČ CRVENE ZVEZDE"

Zvezda je bez premca najspremniji tim u Evropi.
"Da, da, ubedljivo! Ali tu treba spomenuti recimo Branka Lazića. Po meni, Branko Lazić je najbolji igrač Crvene zvezde, a to je opet zasluga Dejana Radonjića. Iz kog razloga? Ako pogledate Dangubić – Lazić, njih dvojica se stalno menjaju na protivničkom plejmejkeru. Zato što je taj protivnički plejmejker motor ekipe, od njega kreće sve, svi napadi. Oni ga ’ubiju’, prvo zato što su veliki i jaki obojica, što peglaju tu odbranu i što taj momak umesto da organizuje napad, on gleda kako će da sačuva loptu. To je već velika prednost. Kada te Branko Lazić uhvati, ja mislim da je on ubedljivo najbolji odbrambeni igrač koji postoji, pritom, uz svu tu potrošnju u odbrani, stigne da ubaci 1/2, 2/3, 1/3 za tri poena. Trči u kontru, sve sa bacanjem u reklamu, stalno je na skoku – kapa dole. Šta reći nego potpuni resprekt. Mislim da bi svaki tim poželeo takvog igrača".

"NAJVIŠE BIH VOLEO FENER U ČETVRTFINALU, NE MISLIM DA SU BOLJI"

Na gostovanju u emisiji “Zona pres“ na SOS kanalu Milan Gurović je rekao da bi Crvenoj zvezdi u eventualnom četvrtfinalu za rivala najviše odgovarao turski Fenerbahče.
"Jesam to rekao, neki navijači se nisu složili jer smo gubili ranije, a ja baš zato kažem – zato što smo gubili godinama, verovatnoća brojki govori da bi možda moglo da se vrati. A i mislim da Fener ove sezone igra promenljivo, da nije to ni CSKA, ni ozbiljna ekipa kao Real Madrid. Mislim da Zvezda ima snage sa njima da se nosi, jer nemojte da mi kažete da je Luiđi Datome, koga uvažavam, i Nikola Kalinić i svi ti momci, da su bolji od Zvezde? Ne, ne mislim da su bolji, nisu konstantni i ja tu vidim šansu. Ja bih najviše voleo da to budu oni. Zvezda je sada peta, mora kući da dobija, a sad se ja pribojavam malo manje zvučnijih imena na papiru, Uniks, Brose, Galata... To su već viđene pobede, ali su ti mečevi najopasniji. I na strani ako uhvatiš nešto. Ali treba ići utakmicu po utakmicu, mislim da i oni to pametno rade, idu od utakmice do utakmice, ne razmišljaju o drugim rivalima, što je dobro. Obezbedili su prvo mesto u ABA ligi, a ja sam potpisao da neće izgubiti nijednu do kraja, čak mislim i da mogu da je osvoje bez ijednog poraza. A što da ne? To je jedan motiv više, to nikome nije pošlo za rukom, niti će, ako to uspeju da urade. Mislim da ostale ekipe nemaju taj kvalitet, pored svog umora i svega što Zvezda radi u ovoj sezoni, ne mogu da se nose sa njom", rekao je Gurović.

U subotu 4. februara na portalu MOZZART Sport pročitajte drugi deo velikog intervjua sa proslavljenim srpskim asom Milanom Gurovićem.

Priredili: Nenad Jovanović i Strahinja Klisarić;
Foto: Star Sport, MN Press.