INTERVJU NEDELJOM - Husref Musemić: Čovek s viljuškom u vremenu supe

Nedugo po kačenju kopački o klin nekadašnji miljenik Zvezdinog Severa Husref Musemić uskočio je u usijani trenerski rov i u tri navrata bio šef struke FK Sarajevo. U jednom mandatu mu je pošlo za rukom da ponovi igrački podvig i prvenstvo završi na prvom mestu (sezona 2006/2007) i kao šef stručnog štaba.

Svi koji su se u utorak 10.juna našli na konferenciji za medije u etno selu Stanišić kod Bijeljine, povodom najave početka „Turnira prijateljstva 2014“, nisu krili oduševljenje što su posle mnogo godina došli u priliku da vide Husrefa Musemića, jednog od glavnih promotera turnira na kojem snagu odmeravaju dečaci rođeni 2000. godine iz svih klubova sa prostora stare Jugoslavije.
"Do januara sam bio trener FK Sarajevo i onda sam otišao. U stvari, nisam otišao nego su me smenili, jel! U više navrata sam sedeo na klupi Sarajeva i obično bio prvi, drugi ili treći, dok sam ovoga puta bio na četvrtoj poziciji. To je valjda sudbina nas trenera, da mogu da nas smene kada hoće. Ali dobro i to je pošteno i korektno, nije problem".

Nedavno je Milovan Đorić za naš magazin izjavio da su srpski treneri nedovoljno zaštićeni. Da li je to i kod vas slična situacija po tom pitanju?
"Kod nas u Bosni su zaštićeni još manje, a-ha-ha... Dobro, malo je bolje otkako učestvujemo u evropskim takmičenjima i onda klubovi moraju više da poštuju pravila UEFA. Međutim, daleko je to od onoga kako bi trebalo da izgleda".

Šta zapravo treneri očekuju, kada pre dolaska u neku sredinu znaju i da je tanak igrački fond i da je tanka klupska kasa?
"Teško je, zaista, reći šta očekuju. Generalno, ključni problem je što uprave uglavnom imaju nerealne ambicije i teško je uklopiti se u takav ambijent. Pogotovo meni, jer sam čovek koji nije baš rođen za ovo vreme".

Je l’ u smislu da ste čovek s viljuškom u eri supe?
"A-ha-ha... Upravo tako, to još nisam čuo, odlična je ta"!

Legendo, nedavno ste mnogo zabrinuli brojne navijače Crvene zvezde kada ste se obreli u bolnici. Šta je to bilo?
"Evo ima 13 meseci kako sam operisao srce i urađena su mi tri baj-pasa. U problemu sam se našao malo zbog genetike, a malo više zbog stresa, odnosno uglavnom zbog stresa. Oduvek sam živeo sportski, bez pića i cigareta, ali danas nema pravila. Hteo bih da iskoristim ovu priliku i zahvalim delegaciji navijača Crvene zvezde koji su mi bili u poseti i tako ulili dodatnu snagu da što pre ozdravim".

Da li je tačno da se pogodilo da u isto vreme u bolnici bude i Ivica Osim?
"Jeste, Švaba je bio u sobi pored moje i pošto je noću bilo hladno odneo sam mu jednu grejalicu. Naime, iako je ta klinika na zavidnom nivou, morali smo malo da se dogrevamo. On reče da ne treba, na šta sam mu uzvratio da će videti kako će mu trebati".

Šta radite dok čekate na sledeći posao?
"Srećom te postoje ovi kablovski operateri, tako da gledam veliki broj utakmica širom zemaljske kugle. Ponekad i preteram u tome, tako da fudbal ume i pomalo da mi dosadi. U tim trenucima se opuštam u gledanju košarke koju obožavam. Ispratio sam pažljivo ovosezonsko učešće Zvezde i Partizana u Evroligi, a kada vidim 20.000 ljudi u „Areni“ bude mi još teže kada se setim gde je danas naša KK Bosna".

Dokle mogu da doguraju Safet Sušić i njegovi izabranici, uprkos porazu u premijernom nastupu na Mundijalu?
"Oni su napravili veliku stvar i samim plasmanom na Mundijal, pošto nas pre nije bilo na velikim takmičenjima. Dobro bi bilo kada bismo prošli u drugi krug, mada u sportu nema minulog rada, nego je deviza da stalno može više i bolje. Pobedili smo na dve prijateljske utakmice i tako se stvorila pozitivna atmosfera".

Vi niste pristalica teze da nije preporučljivo pobeđivati na kontrolnim mečevima?
"Ne mora to ništa da znači, jer kada pogledate realno, bolje je imati pozitivnu atmosferu tako formiranu, nego da izgubiš sa 2:0 i sigurno u svlačionici ne bi štimalo kako treba. Najbolji primer koliko je bitna svlačionica je slučaj reprezentacije Francuske koja je na prošlom svetskom prvenstvu imala sjajan tim, sa velikim zvezdama. Međutim, imali su katastrofalno loše odnose između igrača i ispali su u prvom krugu. Baš je važna ta dobra atmosfera u svlačionici".

Hajde da se malo vratimo u vreme kada si tresao mreže Zvezdinih rivala. Navedi neka imena tvojih „ispisnika“?
"Bio sam u generaciji sa Mrkelom, Piksijem, Borom Cvetkovićem, Jankovićem, Boškom i Milkom Đurovskim, Elznerom, Marovićem, a onda su stigli Binić i mladi Prosinečki".

Kako biste okarakterisali tu lošu procenu Ćire Blaževića kada je Zvezdi poslao takvu igračinu?
"Ma događaju se takvi primeri širom sveta i brojnim trenerima. Jednostavno, ne odgovara svakom igraču svaka sredina, da bi pokazao sve što zna".

Da li je moglo na prvu loptu da se vidi kako će Robi biti veliki as?
"On je stigao pred kraj prvenstva, kada je nas ostale već sustizao umor i bukvalno smo jedva čekali kraj lige. U toj situaciji stvorio se prostor za njega i odmah se videlo da zna da igra. Naravno, ko zna šta bi bilo da sada pokojni Vasović nije verovao u Prosinečkog i dao mu pravu šansu. Ipak, mislim da je presudno bilo što su mu čelnici kluba odobrili odlazak na omladinsko SP u Čile".

Zar je postojala mogućnost da mu ne odobre?
"Naravno! Sećam se da su Džajić i Vasović vodili polemiku da li je u interesu Zvezde i Roberta Prosinečkog da on ode u Čile. Naime, Vaske je zastupao tezu da je to nekakav običan „koka-kola“ ili „pepsi kup“ i da nema potrebe tamo da ide. S druge strane, Džaja je smatrao da je njemu tamo mesto i tako je Robi proglašen za najboljeg igrača tog sada legendarnog šampionata".

Po čemu najviše pamtite vreme provedeno u Zvezdi i Beogradu?
"Uglavnom po dobrim događajima, jer kao i u svakom drugom poslu bude i nekih ružnih stvari. Svi smo bili mladi, puni energije i snage, putovalo se, davali su se golovi, bilo je novca, svega je bilo! Što bi se reklo, nismo ni u čemu oskudevali".

Podsetimo naše čitaoce, gde si nastavio karijeru?
"U škotskom Hartsu, tada je baš bilo teško pronaći adekvatan angažman. Imaš 28 godina, a treba da budeš zdrav i da igraš dobro i da te neko hoće".

Sigurno vam je ležao taj njihov stil igre s loptom u vazduhu?
"Eh, znali su bogami Škoti s njom i kad je na travi! Zanimljivo je moje iskustvo sa prve škotske utakmice koju smo igrali protiv Seltika i izgubili sa 3:1. Naime, čim bi lopta odeletela na tribine, publika je blizu i istog sekunda je vraćala nazad. Niti se ko valja po terenu da bi ušao fizioterapeut, niti koga nose van terena, niti koga zalivaju vodom da bi mogao da predahneš. Ma kakvi, bilo je kao u košarci, non-stop se igralo. Šta je ovo, gde sam ja došao, pomislio sam u jednom trenutku, a-ha-ha"..

Na koji način obično iskoristiš slobodno vreme?
"Posvećen sam porodici, imam dvojicu sinova – Amara od 14 i Emira od 15 godina. Obojica treniraju fudbal, stariji je golman, a mlađi igra i dobro se služi levom nogom. Uopšte nisam opterećen u vezi s njihovom eventualnom karijerom, važno da zavole sport i uživaju u njemu i uvek budu u dobrom društvu".

S kim se družiš od bivših saigrača?
"Imamo jedan lep običaj da se okupimo i to u organizaciji našeg kapitena za druženje u liku Faruka Hadžibegića. On samo najavi dolazak iz Pariza i ne pita nikoga od nas imamo li vremena ili ne, nego samo kaže da ćemo se sutra videti tu i tu. Tom prilikom evociramo uspomene na naše lepe igračke dane".

Ko se sve nađe za stolom?
"Standardna ekipa – Janjuš, Pašić, Kapetanović, Ferhatović, Vukićević, Merdanovići... Takođe, stalno sam u kontaktu sa Boškom Đurovskim, makedonskim selektorom, dok sam Milka pre nekoliko godina video u Sloveniji, kada sam bio sa Sarajevom na pripremama".

Kakav je Milko?
"Isti! To je takav tip čoveka koga moraš malo bolje da upoznaš da bi znao kakav je tačno. Milko je pravi"!

Piše: Milorad Plazinić
Foto: Branko Starčević