Intervju za kraj 2018: Ti si Ćavi, ako te smene, bićeš nezaposlen samo 0,1 sekund

Sredinom marta napisali smo „možda i najbolji intervju u 2018“. Ostaje na liderskoj poziciji, ako se u obzir uzme veličina sportiste i sve izrečeno tom prilikom. Samo, toliko je veliki Ćavi Ernandez da bi bio greh prema fudbalu i novinarstvu ukoliko bismo ostali nemi na razgovor upriličen za uglednu Marku na terasi Torh hotela u Dohi, gde nekadašnji veziosta španske reprezentacije privodi kraju blistavu karijeru u dresu katarskog Al Sada.

Priča o fudbalu, a o čemu drugom (!?), sa toliko strasti da mu se mora verovati. Jedan od najcenjenih vezista sveta svih vremena. Jedno opd prvih pitanje tiče se centralnog događaja u godini na izmaku, Svetskog prvenstva u Rusiji.

Nekadašnji as Barselone je decidiran:
„Na Mundijalu su se selektori plašili za posao. Jedna greška i bivši si. Mogu to da razumem, međutim, pripadam drugoj školi, koja voli da ima loptu kod sebe. A u Rusiji sam video 80 odsto reprezenatcija koje ne napadaju, već čekaju jednu jedinu priliku da daju gol. Šteta! Krajnji rezultat vam ostavlja mogućnost da ubedite ljude da ste u pravu. Mada, Francuska nije nešto posebno pokazala, iako ima dosta kvaliteta. Kad pogledate, Grizman i Mbape su rakete od igrača, vraćaju se u odbranu, ali me Galski petlovi nisu oduševili“.

Ko jeste, imajući u vidu vaše shvatanje fudbala?
„Nisam apostol istine, ali moram da branim stil kom pripadam. Po mom shvatanju to znači imati loptu. Patim kad nije u mom posedu. Igrati dobro znači razmeniti 20-30 pasova kako bi se pronašao slobodan prostor ili slobodan igrač. Za nekog trenera dobra igra znači odupreti se rivalu, smanjiti mu prostor za igru i oduzeti mu loptu. I to mora da se poštuje.“

Konkretno, ko igra dobro?
„Čelsi pod Mauricijem Sarijem. Volim da gledam kako dominira sa loptom. Isto važi za Betis sa Kikeom Setijenom, Arsenal sa Unajem Emerijem, zatim Barselona, pa Španija pod palicom Luisa Enrikea ili Totenhem sa Poketinom. Da ne pominjem Pepa Gvardiolu, koji je za mene broj jedan. Pojam trenera“.

Ne čudi nas. Ćavi je oblikovan Gvardiolinom trenerskom rukom, pa je pozvan da priča i šta odlikuje ovaj Mančester Siti?
„Igrači napreduju pod Pepovom palicom. Na primer, Fernandinjo je naučio šta znači kvalitetan pas. Štoperi Otamendi, Stouns ili Laport svaki čas pričaju kako im je Pep dao alat koji im je omogućio da se uzdignu na viši nivo“.

U malopre pomenutoj grupi izostavljen je Čolo Simeone. Namerno?
„Može meni njegov stil da se dopada ili ne – kao što mi se i ne sviđa – ali je činjenica da mu igrači lete kao rakete. Izuzetan motivator. Često kažem da Barsa i Real, posebno moj bivši klub, ne smeju da dozvole da igraju kao Atletiko. Kad bi, na primer, Čolo seo na klupu Katalonaca ne bi ga shvatili. To bi bilo protivno našoj kulturi. Johan Krojf nam je pokazao put, a eventualno dovođenje Simeonea bi značilo da iskačemo iz kalupa. Čolo jeste izvanredan trener, međutim, propagira drugačiji stila od onoga što je Barsi potrebno“.

Na primer, nema uživanja na utakmicama Atletika?
„Najpre moramo da pogledamo gde je taj tim nekad bio, a gde je sad. Doduše, igrao bih drugačije i pokušao bih da dokažem da može drugačije od ovog sad. Mada, u fudbalu je lakše uništiti, nego stvoriti. Lako je samo nešto porušiti. Mnogo teže ide kad moraš da kombinuješ, tražiš igru, pas... Na kraju sve se svede na uživanje u pobedi. I da pobeđuješ uživajući, tako što su superioran u odnosu na protivnika kad je reč o posedu lopte“.

Lepo objašnjeno. S tim da vidi i Ćavi kvalitet u sastavu Jorgandžija, pa letošnjeg novajliju iz Viljareala Rodrija uzdiže na pijadesta.
„Brutalan je! Da je u Barsinom sistemu bio bi još bolji. Toliko je dobar da igra u Atletiku tako što krade lopte, vrši presing, traži linije pasa... A Barsi bi „legao“, jer poput Serhija Busketsa drži glavu uspravno i vidi kompletan teren. Blaugrana bi trebalo da ga dovede“.

Centralna tema je, ipak, Barselona. I njen najbolji igrač, Lionel Mesi.
„Šta još da kažem o njemu? Stratosfera fudbala. Dao bih mu Zlatnu loptu svake godine“.

Novinari se pitaju da li se protokom vremena velikan sa Kamp Noua udaljio od osvnovnih postulata. Ćavi uzvraća.
„Ne, ne i ne. Barsa uvek želi loptu u svom posedu i koristi visok presing da je osvoji. Ta esencija se nikad nije izgubila. Čak ni pod palicom Tata Martina, iako kod Argentinca ništa nije osvojeno. Luis Enrike je, na primer, voleo brzu tranziciju lopte, što smo kod Gvardiole jedva i radili. Valverde praktikuje sistem 4-4-2, tim mu je organizovan i posle pritiska na protivnika. Tu je ključna uloga Artura. Dečko, jednostavno, ne gubi loptu“.

Ali, ne rizikuje s njiom...
„Nisam ni kad sam imao 20 ili 21 godinu. To je pitanje poverenja. Dolazi s godinama. To će Artur steći vremenom“.

Vreme polako ističe Leo Mesiju. Ima 31 godinu, prešao je zenit, te je legitimno zapitati se kako bez njega jednog dana.
„Primetiće se, kao što se primeti kad je povređen, jer razara linije protivnika, dribla, superioran je u napadu. Nije samo strelac, već organizator igre, čovek koji daje odlučujući pas, spaja vas sa golom, obeležava utakmicu... Kad ode ili završi karijeru mora da se nastavi negovanje Barseloninog stila, tako što će fudbaleri poput Kutinja, Dembelea, Serđija Roberta, Umtitija ili Ter Štegena napraviti pomak“.

Marka, naklonjena Realu, podseća da je kraljevski klub osvojio četiri od pet poslednjih Liga šampiona.
„To ne znači da je Mesijava era gotova. Ako sagledate pažljivo, spektakularna je. Bez njega je Barsa osvojila samo jednu Ligu šampiona, sa njim ih imamo još četiri. Nije loše, zar ne? Real je pre Kristijana Ronalda, na primer, imao devet trofeja kontinentalnog prvaka, što znači da je samo nastavio istorijski lanac. A Mesi je promenio celu shvatanje fudbala. Zapravo, njih dvojica su monopolozivali fudbal u poslednjih 15 godina“.

Prebacujemo se sad u tabor večitog rivala. Kako vam izgleda Real?
„Igra drugačije, ali je osvojio poslednje tri Lige šampiona. Kad nemaš toliko loptu u posedu, onda se oslanjaš više na pojedinačni kvalitet, ne toliko na ekipu. Igra je poremećena, s tim da ne govorim ovo da bih kritikovao Real, već uopšteno. To vam je ono „napadaš ti, napadam i ja“. Prirodno, na osnovu kvaliteta koji poseduju, Madriđani su osvajali trofeje“.

Posle poslednjeg usledio je zemljotres. Najpre u vidu odlaska Kristijana Ronalda, potom i Zinedina Zidana. Stigao je Đulen Lopetegi, ali nije dugo potrajao, sad je na klupi Santjago Solari.
„Čini mi se da je Lopetegi hteo da zavede red u Madridu, a to nije uspelo nikom u poslednjih 15 ili 20 godina. Dosta pažnje posvećuje igri između linija, visokom presingu, a kraljevski klub nije navikao na taj stil. Osim toga, klub mu nije dao vremena da svoje ideje primeni. Tajming preuzimanja Reala je bio pogrešan. Trebalo je da sačeka kraj Mundijala. Zbog toga ga ne razumem. S jedne strane tražio je maksimalnu koncentraciju od reprezentativaca, a sa druge objavio da ide u klubu pre nego što je takmičenje počelo. Pogrešio je. Mada, uvek mi je žao kad smene selektora ili trenera. Gorak ukus ostaje u ustima. Pitam se kako je to. Mada, čujem da na trenerskim kursevima kažu „ti si Ćavi, ako te smene bićeš nezaposlen samo 0,1 sekundu“.

Iznenađen je krizom evropskog prvaka posle odlaska Kristijana Ronalda u Juventus?
„Nadao sam se da će Real bez Portugalca bolje da igra, da se osloni na kolektivu CR7 vam donosi dosta kao pojedinac, garantuje oko 50 golova po sezoni, međutim, činilo mi se da Madriđani mogu bolje bez njega. Što je izgledalo dobro sa Lopetegijem u prvom kolu Lige šampiona sa Romom ili na gostovanju u Moskvi...“

Za kraj, o eventualnim budućim nadama svetskog fudbala, među koje je projektovan Vinisijus Žunior?
„Brazilca nisam često gledao, mada sam se uverio da ga krase talenat i samopouzdanje. Poput Nejmara je, čini vam se da je bomba od igrača, sposoban da bude jedan od najboljih. Obojica moraju da odrastu. Nejmar mora da uči. Pametan je i naučiće. Samo, teško je naći naslednike Kristijanu ili Mesiju. Čini mi se da ne postoje takve veličine, sposobne da prave razliku kao njih dvojica. Ko još može da postigne 50 golova po sezoni? Evo vam primer, Luisa Suareza, jedne od najboljih „devetki“ u istoriji Barselone, ali on dobaci „samo“ do 30. Ne daje 50“.

Da tako završimo. Do nekog novog intervjua.

Pogledajte kako je tipovao ovonedeljni gost Tiketa za vikend:

FOTO: Reuters