Iskustvo može biti i neprijatelj

Postoji ta misao da je iskustvo najbolja, ali i najskupa škola. Da je nemilosrdni učitelj, koji ti prvo udeli packu, pa te onda nauči kako treba da radiš. U slučaju Crvene zvezde pokazalo se da ponekad može da bude i neprijatelj. Pa da te ošamari baš jako.

Osećaj da je košarkašima Crvene zvezde najjače oružje zakazalo, poput zapušene lovačke dvocevke, provejavao je u prostoru službenom prostoru ispred svlačionica, iako je zapravo trebalo da bude tas na vagi u odsustvu Džoa Reglanda. Moglo se čuti mišljenje da je ekipa odigrala, ublaženim rečima, nedorečeno.

Partizan je ove sezone živeo u paradoksu da slabije igra pred domaćom publikom, što je promenjeno u subotu uveče. Crvena zvezda će narednih dana živeti za to da potpuno izbriše drugu utakmicu iz glave, kako ne bi postala rob fenomena stečenog znanja, koje se u praksi najčešće koristi kao alat za sticanje rezultata. 

Zvezdini košarkaši ostali u hali sat i po posle završenih obaveza

Ako ćemo otvoreno, Zvezdin paradoks je to što, između ostalog, ima dvojicu nekadašnjih šampiona Evrope (čitaj: Stratos Perperoglu i Kej Si Rivers) i centra koji je preko svojih leđa preturio derbija i velikih dvoboja (čitaj: Majk Cirbes), ali je zbog njih na ovaj ili onaj način Crvena zvezda na kraju izgleda uplašeno, nezrelo, nedoraslo izazovu. Odnosno, njihov uticaj na igru nije bio srazmeran očekivanjima i nakupljenom iskustvu. Da, neko će pomenuti i loše veče Bilija Berona, ali...gledajući kako ga je Partizanova odbrana sa čestim udvajanjima izolovala iz igre, uz prebrz ulazak u problem s faulovima, ne treba da začudi što je bio ispod očekivanja.

Statistički gledano, Stratos Perperoglu je bio najefikasniji igrač crveno-belih. Ubacio je 16 poena (5/5 za dva, 1/5 za tri), mada ostaje utisak da je to uradio na silu. Činjenica da je najefikasniji ne znači i da je bio najbolji, tačnije najkorisniji igrač za ekipu. Oči paraju njegovi promašaji sa linije penala. Sinoć je bio na svega 3/8, u ova dva plej-of susreta 7/14. Grčki as nikada nije bio oličenje sigurnog šutera sa crte - 76,4 odsto kroz desetogodišnju evroligašku karijeru, a samo je dva puta išao na iznad 80 odsto za sezonu -, ali kao neko ko tačno razume težinu ovakvih mečeva sebi možda i najmanje može da dozvoli tako nešto. To je osetio i Milan Tomić, koji je svaki promašaj igrača u koga najviše veruje ispratio u neverici, s rukama visoko podignutim u vazduh. Ove sezone Perperoglu je na karijernom minimumu od 58,1 odsto (25/43), u situaciji kada je imao preko deset pokušaja. 

Osim toga, nepromišljenim faulom nad Džokom Lendejlom sedam minuta pre kraja - Zvezda vodila rezultatom 58:53 - zaradio je drugu nesportsku grešku i automatsko isključenje. Lendejl je iz te situacije izvukao tri poena - jedan sa penala i još dva iz dodatnog napada. 

Svi nabrojani detalji neverovatno se kose sa onim što je Perperoglu bio Crvenoj zvezdi do januara - čovek specijalizovan za velike utakmice. Mašina koja je lomila najveće protivnike redom. Da li ga je ritam sezone iscrpeo, ili je istrošio sve džokere u momentima kada su se saigrači previše oslanjali na njega, znaćemo naredne subote u najvažnijem momentu dosadašnje sezone. Sve što se bude desilo po okončanju plej-ofa Jadranske lige, realno, neće imati istu težinu. 

MOZZART kvote – majstorica: Zvezda je favorit

Slučaj Kej Sija Riversa pokazao je da evroligaški pedigre i titula evropskog prvaka u ličnoj kolekciji ne moraju direktno da utiču na unapređenje igre u praksi. Možda je trenutak za uspostavljanje saradnje bio loš, mada je Crvena zvezda radila po uslovima evropskog tržišta, ali Rivers nije to što je Crvena zvezda želela - neko ko jednim potezom može da promeni tok susreta. Sada više nije pitanje vremena za upoznavanje, uigravanje i prilagođavanje, Rivers je posle solidnog izdanja u prvom poluvremenu, na otvaranju polufinala, sinoć opet ostavio bled utisak. U Reglandovom odsustvu Milan Tomić je Riversu ponudio mesto u startnih pet i ulogu gde bi zajedno s Beronom organizovao Zvezdine akcije. Ta se ideja nije ispostavila kao najbolja, zbog čega se brzo odustalo od iste. Rivers je opet dobio svoje vreme sa loptom u rukama, uzimao je šuteve koji su bili preko ruke protivničkog igrača, iako je evidentno da je u šuterskoj “minus fazi“. Baš kao i Perperoglu, Rivers će imati još jednu šansu da dokaže suprotno, jer u slučaju novog poraza sve pada u vodu. 
“Imali smo utakmicu, ali smo u završnici izgubili fokus. Bilo je mnogo nervoze i to se odrazilo na šut. Šta je, tu je, moramo da se spremimo za treći meč. Nema tu naročite prednosti. To je i naš i njihov teren. Koristimo iste svlačionice, istu teretanu, tako da nema tu preterane razlike“, poručio je Rivers posle derbija.

Najveća enigma ove sezone je Majk Cirbes. Nemac koji je svojevremeno plenio neverovatnom harizmom, energijom i karakterom je od povratka u Crvenu zvezdu počeo da troši sve kredite i donekle pokvario uspomene na sve ono što je dao u najuspešnijem periodu u klupskoj istoriji. Okolnosti se jesu promenile, saigrači, trener, vreme je drugačije, ali Cirbes cele godine navodi publiku da se zapita: “Zbog čega se vratio?“

Ako se fokusiramo samo na drugi meč evidentno je da je bio drugi strelac ekipe, da je u finišu utakmice značajno opteretio reket i znao da napravi dobre blokade, ali je potpuno uprskao u završnih minut i po. Od toga što nije pomogao Beronu na Lendejlov blok iz kojeg se Markus Pejdž izdigao i pogodio najvažniju trojku derbija, preko onih vezanih finti u reketu pred istek vremena, do ona dva Lendejlova krucijalna ofanzivna skoka upravo preko njega, što je Partizanu donelo toliko željenih 1:1 u seriji. 

Sve će navijači zaboraviti i oprostiti ako Crvena zvezda pobedi naredne subote. Tada će Perperoglu, Rivers i Cirbes, pre svih, morati da pokažu da su naučili iz grešaka i da znaju kako do finala. Još će veću obavezu imati ako Regland ne bude u sastavu. Zvezdina uteha u ovom trenutku je što je bila nadomak trijumfa, uprkos jednom od najslabijih ekipnih izdanja. Lošije od ovoga, valjda, ne može...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press