Johan Večni i umetnost konflikta koja je ubila katenaćo

Danas ne bi bilo moguće zamisliti ni najobičniju dečiju igru bez toga. Ali te 1974. godine svet je bio u šoku. Čekao se usporeni snimak. Pobogu, šta je sad ovo? Jan Olson je krenuo da blokira centaršut, Johan Krojf je desnom nogom loptu provukao iza leve i promenio smer za 180 stepeni.  Sada izgleda tako prosto, tako jednostavno, ali ono što je Krojf radio do tada je bilo nezamislivo. Bilo da je igrač, bilo da je trener.

I nije tu samo “Krojfov okret“ u pitanju. Fudbal kakav poznajemo danas ne bi postojao bez Hendrika Johanesa Krojfa, po mnogima najznačajnijeg čoveka u istoriji igre. Pele, Maradona, Zinedin Zidan, Leo Mesi... Možda još samo nekoliko imena. To su najveći igrači u istoriji igre. Ali niko - niko čak ni u takvoj konkurenciji - nije fudbal oplemenio onoliko koliko Johan Krojf.

Zato i klubovima kakvi su Ajaks i Barselona vreme mere na ono pre i posle Krojfa. Zato cela planeta pamti totalni fudbal Ajaksa Rinusa Mihelsa i Holandije. Krojf i Mihels su ubili katenaćo u onom finalu Kupa evropskih šampiona iz 1970. godine kada je Ajaks savladao Inter Elenija Erere sa 2:0. U borbi za Superkup 1973. Milan je prošao još gore - 6:0. Protiv totalnog fudbala nije postojala odbrana.

Njegov izumitelj - Rinus Mihels. Čovek koji ga je na terenu sprovodio u delo - Johan Krojf. Bili suVisoki presing na protivničku poslednju liniju, ubacivanje defanzivaca iz drugog plana, učestvovanje napadača u odbrani, rotiranje strane, menjanje pozicija, promena ritma. Sve to danas izgleda tako logično, ali su tih 70-ih godina prošlog veka svi ostali mogli samo da se zapitaju: Kako se ja toga nisam setio? I tiki-taka Pepa Gvardiole korene fudbale vuče u tom sistemu u kome je prostor osnova svega, sistemu koji je Ajaksu doneo tri uzastopne titule evropskog šampiona, Holandiji finale Mundijala 1974. u kome ih je Zapadna Nemačka savladala sa 2:1 posle preokreta. Mnogi i dalje misle da je samo preterano samopouzdanje koštalo poraza Holanđane.

Krojf je uvek bio pun samopouzdanja. Bio je i arogantan. Često i bezobrazan. Ajaks je napustio zato što su ga kolege uvredile izabravši Pita Kajzera za kapitena. Odmah je otišao, izabrao je Barselonu, odbivši Real jer ne može sebe da zamisli u klubu koji je u bilo kakvoj vezi sa ozloglašenim generalnom Frankom. Sinu je kasnije dao ime Đordi po svecu zaštitniku Katalonije, iako su u to vreme bilo kakvi nacionalnistički simboli bili strogo zabranjeni. Nije to uradio jer je bio religiozan.
“Ovde u Španiji se svih 22 igrača krste pre nego što izađu na teren. Kad bih ih Bog sve slušao svaka bi se utakmica završavala remijem“, govorio je.

Nije prihvatao autoritete, nije prihvatao ustaljeno shvatanje fudbala i života uopšte. Odrastao u amsterdamskoj radničkoj porodici, mlad je ostao bez oca, majka je morala da menja poslove ne bi li zaradila za izdržavanje malog Johana. Naučio je tad da je novac vrlo važan u životu.
“Kad budem završio karijeru, neću moći da odem u pekaru i kažem: Ja sam Johan Krojf, dajte mi hleb“, podseća Dejvid Viner u tekstu za engleski Gardijan. Krojf je insistirao da bude plaćen i u reprezentaciji. Uostalom, zašto bi čelnici saveza bili, a igrači ne? Postavljao je pitanje koja se mnogima nisu dopadala. Povlačio je poteze koje druge ne bi smeli kao onda kada se vratio u Amsteram sa namerom da ponovo zaigra za Ajaks samo da bi mu tamo rekli da je previše mator, pa je besan potpisao za najljućeg rivala Fajenord i odmah mu doneo duplu krunu.

Raj ima novog plejmejkera

Viner primećuje: “Britanci su imali Bitlse, Holanđani Krojfa“.

I jeste imao sličan uticaj. Menjao je mentalitet cele nacije. Barem na fudbalskom nivou. Holanđani i dalje igraju fudbal vrlo sličan tom totalnom. Barselona počiva na njegovim zamislima. Kada je prvi put stigao na Nou Kampu bila je četvrti “odozdo“, u naredne 22 utakmice nisu izgubili nijednom i osvojila prvu titulu posle 14 godina posta. Kasnije je postavio temelje La Masije u kojoj su nikli Ćavi, Inijesta i Mesi. Vrlo sličan projekat napravio je i u Amsteramu. Dve verovatno najčuvenije fudbalske škole u Evropi. U Ajaksu je “izmislio“ i Marka Van Bastena i Denisa Berkampa, ismislio je donekle i poziciju zadnjeg veznog, u Barseloni je stvorio drim-tim sa Gvardiolom, Bakerom, Begiristajnom, Gojkočeom, Kumanom, Laudrupom, Romariom, Hadžijem, osvojio je još četiri titule, Kup pobednika Kupova 1989, Ligu šampiona 1992. pre no što ga je Milan sa Dejanom Savićevićem otresao u finalu 1994.

Ponovo je tada na površinu isplivao njegov težak karakter. Posvađao se sa predsednikom, kao što se svađao i ranije i kao što će se svađati još mnogo puta kasnije i u Barsi i u Amsterdamu zbog čega je, uostalom, 2008. godine ceo Upravni odbor Ajaksa podneo ostavku. Nije mogao sa Krojfom, protiv Krojfa se ne može. Njegova veličina je monumentalna. Iako te svađe nisu bile slučajne. Krojf je verovao u teoriju konflikta. Verovao je u ideju da tenzija izvlači najbolje iz ljudi. Provocirao je kako bi izazvao adrenalin. Stvarao neprijatelje jednako brzo kao i prijatelje.

Ali je bio umetnik. I kao trener i kao igrač. Neprevaziđeni fudbalski genije. Vrlo svestan da je uvek korak iznad ostalih.
“Sećam se kad smo putovali na gostovanja u Santander, Burgos ili Granadu. Kada bi nas faulirali čak su i protivnički fudbaleri skakali na ove grubijane. Dobili su priliku da igraju protiv Johana Krojfa. Nisu davali svojim štoperima da im oduzmu to pravo“, svedočio je kasnije Karles Reksač, koji je Krojfu bio pomoćnik u Barseloni (pre njihovog dolaska 1988. Barselona je osvojila samo dva trofeja u 28 godina, samo pokušajte da pobrojite koliko ih je bilo od tad).
“Jedini tim koji je radio nešto drugačije je bio holandski te 1974. u Nemačkoj. Taj ringišpil je bio neverovatan. Sve posle toga mi izgleda isto“, govorio je Karlos Alberto, kapiten selekcije Brazila koja je osvojila titulu svetskog prvaka 1970. godine.

Novinar Grejem Hanter je napisao: "Kada bi se svih 175.000 sociosa Barselone poređali u red, iz noći u noć, kako bi masirali njegova umorna stopala, spremili mu večeru i ušuškali u krevet, kada bi mu nosili palice za golf, kada bi mu prepustili 50 odsto godišnje plate, to ne bi bilo ni izbliza dovoljno da mu se oduže za sve što je Johan Krojf uradio za njih".

I ne samo za njih. Bez sumnje, najvažniji čovek u istoriji fudbalske igre. Na početku teksta pomenuti Olson to je možda i najbolje objasnio.
"Kad sam se posle utakmice pogledao sa saigračima u oči prasnuli smo u smeh. Dan danas se smejem. Šta da mu radiš? Takav je igrač bio. Misliš da je imaš, ali... Zahvalio sam mu se posle utakmice. Ponosan sam što sam bio tu. Pa moji roditelji se sećaju kako me je predriblao! Nemam slike, ali u srcu čuvam tu uspomenu. Kad se setim fudbala pomislim Johan Krojf. Bilo je zadovoljstvo".

Pratite MOZZART Sport i na našoj novoj Fejsbuk stranici

(FOTO: Action Images)